Прва о краљевима

8 Тада је краљ Соломон окупио+ израелске старешине, све поглаваре племена̂ и поглаваре израелских племенских породица.+ Они су дошли код краља Соломона у Јерусалим како би донели ковчег Јеховиног савеза из Давидовог града,+ то јест са Сиона.+ 2 Сви израелски мушкарци су се окупили код краља Соломона на празник* месеца етанима*, а то је седми месец.+ 3 Кад су дошле све израелске старешине, свештеници су понели ковчег.+ 4 Они су донели Јеховин ковчег, шатор састанка+ и сав свети прибор који је био у шатору. Све су то донели свештеници и Левити. 5 Краљ Соломон и цео израелски народ, сви који су били позвани да дођу код њега, стајали су пред ковчегом. Принели су на жртву+ толико оваца и говеда да се није могло избројати.

6 Затим су свештеници унели ковчег Јеховиног савеза на његово место,+ у унутрашњу просторију дома, у Светињу над светињама, под крила херувима̂.+

7 Крила херувима̂ била су раширена изнад места где је стајао ковчег, тако да су херувими одозго заклањали ковчег и његове полуге.+ 8 Полуге+ су биле толико дуге да су се њихови крајеви видели из Светиње пред унутрашњом просторијом, али споља се нису видели. Тамо стоје све до данашњег дана. 9 У ковчегу није било ничег осим две камене плоче+ које је Мојсије ставио у њега+ на Хориву, кад је Јехова склопио савез+ са израелским народом након што је изашао из Египта.+

10 Кад су свештеници изашли из светог места, облак+ је испунио Јеховин дом.+ 11 Свештеници због облака нису могли да стоје тамо и да врше своју службу, јер је Јеховина слава испунила Јеховин дом.+ 12 Тада је Соломон рекао: „Јехова, ти си рекао да ћеш пребивати у густој тами.+ 13 Ја сам ти саградио величанствен дом, место где ћеш довека пребивати.“+

14 Затим се краљ окренуо и благословио цео израелски народ*, док је народ стајао.+ 15 Тада је рекао: „Нека је хваљен Јехова, Израелов Бог, који је дао обећање* мом оцу Давиду и својом руком испунио оно што је рекао: 16 ’Од дана кад сам свој народ Израел извео из Египта, нисам изабрао ниједан град међу свим израелским племенима да се у њему сагради дом у ком би се славило* моје име.+ Али изабрао сам Давида да влада над мојим народом Израелом.‘ 17 Мој отац Давид је у свом срцу имао жељу да сагради дом који ће носити име Јехове, Израеловог Бога.+ 18 Али Јехова је мом оцу Давиду рекао: ’Ти си у свом срцу имао жељу да саградиш дом који ће носити моје име, и добро је што си то желео. 19 Али нећеш ти градити тај дом, него твој син који ће ти се родити*. Он ће саградити дом који ће носити моје име.‘+ 20 Јехова је испунио обећање које је дао и ја сам наследио свог оца Давида и сео на Израелов престо, као што је Јехова обећао. Саградио сам и дом који ће носити име Јехове, Израеловог Бога.+ 21 У њему сам одредио место за ковчег у коме су плоче савеза+ који је Јехова склопио с нашим прецима кад их је извео из Египта.“

22 Тада је Соломон стао испред Јеховиног олтара пред целим израелским народом*, раширио руке према небу+ 23 и рекао: „Јехова, Боже Израелов, нема Бога као што си ти,+ ни горе на небу ни доле на земљи. Ти се држиш савеза и показујеш верну љубав+ према својим слугама које ти служе свим својим срцем.+ 24 Испунио си свом слуги Давиду, мом оцу, оно што си му обећао. Што си обећао, то си данас својом руком испунио.+ 25 А сада, Јехова, Боже Израелов, испуни свом слуги Давиду, мом оцу, оно што си му обећао кад си рекао: ’Неће нестати наследника из твоје лозе који ће преда мном седети на Израеловом престолу, само ако твоји синови буду пазили на своје кораке и ако ми буду служили као што си ми ти служио.‘+ 26 А сада, Боже Израелов, молим те, нека се обистини обећање које си дао свом слуги Давиду, мом оцу.

27 „Али да ли ћеш ти, Боже, заиста пребивати на земљи?+ Ево, ни небеса ни небо над небесима не могу те обухватити,+ а камоли овај дом који сам саградио!+ 28 Јехова, Боже мој, саслушај молитву свог слуге и његову молбу за милост, и послушај вапај и молитву коју ти данас упућује твој слуга. 29 Нека твоје очи дан и ноћ будно мотре овај дом, ово место за које си рекао: ’Ту ће се славити* моје име.‘+ Послушај молитву коју ти твој слуга упућује окренут према овом месту.+ 30 Послушај молбу свог слуге за милост и молбу твог народа Израела коју ти упућује окренут према овом месту. Чуј с места где пребиваш, с неба,+ чуј и опрости.+

31 „Ако неко згреши свом ближњем, па мора да се закуне* и да се обавеже заклетвом*, и ако под заклетвом* дође пред твој олтар у овом дому,+ 32 тада чуј с неба и буди судија својим слугама. Злог прогласи кривим* и казни га за оно што је учинио*, а праведног прогласи недужним* и награди га за његову праведност.+

33 „Ако непријатељи поразе твој народ Израел зато што ти је грешио,+ па се он врати к теби и почне у овом дому да слави твоје име,+ да ти се моли и да те преклиње за милост,+ 34 тада чуј с неба, опрости грех свом народу Израелу и врати га у земљу коју си дао његовим прецима.+

35 „Ако се небо затвори и не буде кише+ јер су ти грешили,+ па се помоле окренути према овом месту и почну да славе твоје име и престану да греше, јер си их понизио*,+ 36 тада чуј с неба и опрости грех својим слугама, свом народу Израелу – јер ћеш их учити+ правом путу којим треба да иду – и пусти кишу на своју земљу+ коју си свом народу дао у наследство.

37 „Ако у земљи завлада глад+ или се појави пошаст, суша, буђ,+ ако навале скакавци у роју или прождрљиви скакавци, или ако их опколи непријатељ у било ком граду у њиховој земљи, или их снађе било каква невоља или болест,+ 38 па ти молитву или молбу за милост+ упути неко из народа или цео твој народ Израел (јер свако зна бол свог срца),+ ширећи руке према овом дому, 39 ти чуј с неба, с места где пребиваш,+ опрости+ и учини нешто. Дај свакоме према свим његовим делима,+ јер ти знаш свачије срце (само ти добро познајеш срце сваког човека),+ 40 да би те се бојали све дане док живе у земљи коју си дао нашим прецима.

41 „Исто тако, кад странац који не припада твом народу Израелу, него је дошао из далеке земље због твог имена*+ 42 (јер ће се чути за твоје велико име,+ за твоју снажну и моћну руку), дође и помоли се окренут према овом дому, 43 тада чуј с неба, с места где пребиваш,+ и учини све за шта те моли тај странац, да би сви народи на земљи знали твоје име и бојали се тебе,+ као и твој народ Израел, и да би знали да овај дом који сам саградио носи твоје име.

44 „Ако твој народ пође у рат против својих непријатеља путем којим га ти пошаљеш,+ и помоли се теби,+ Јехова, окренут према граду који си изабрао+ и према овом дому који сам саградио и који носи твоје име,+ 45 тада чуј с неба њихову молитву и њихову молбу за милост и дај им правду.

46 „Ако ти згреше (јер нема човека који не греши),+ и ти се разгневиш на њих и предаш их непријатељима, па их њихови поробљивачи одведу у заробљеништво у непријатељску земљу, далеко или близу,+ 47 а они се уразуме у земљи у коју буду одведени у заробљеништво,+ врате се теби+ и почну да те преклињу за милост у земљи својих поробљивача,+ говорећи: ’Згрешили смо, лоше смо поступали, зло смо чинили‘,+ 48 и ако се врате теби свим својим срцем+ и свом својом душом* у земљи својих непријатеља који су их одвели у заробљеништво и помоле ти се окренути према својој земљи коју си дао њиховим прецима, према граду који си изабрао и према дому који сам саградио и који носи твоје име,+ 49 тада с неба, с места где пребиваш,+ чуј њихову молитву и њихову молбу за милост, дај им правду 50 и опрости свом народу који ти је згрешио, опрости им све преступе, све што су ти скривили. Дај да они који су их заробили буду милостиви према њима и да им се смилују+ 51 (јер су они твој народ и твоје власништво+ које си извео из Египта,+ из те пећи за топљење гвожђа).+ 52 Молим те, обрати пажњу* на молбу за милост+ коју ти упућује твој слуга и на молбу за милост коју ти упућује твој народ Израел, и услиши их кад год те призову*.+ 53 Јер си их ти, Свевишњи Господе Јехова, одвојио од свих народа на земљи+ да буду твоји, као што си и рекао преко свог слуге Мојсија, када си наше претке извео из Египта.“

54 Кад је Соломон завршио целу ову молитву и молбу за милост коју је упутио Јехови, устао је испред Јеховиног олтара где је клечао руку раширених према небу.+ 55 Стојећи тако, благословио је цео израелски народ, гласно говорећи: 56 „Нека је хваљен Јехова, који је свом народу Израелу дао мир*, као што је и обећао.+ Од свих добрих обећања која је дао преко свог слуге Мојсија ниједно није остало неиспуњено.+ 57 Нека Јехова, наш Бог, буде с нама као што је био и с нашим прецима.+ Нека нас никад не остави и не напусти.+ 58 Нека привуче наше срце к себи+ да бисмо ишли свим његовим путевима и држали се његових заповести, његових прописа и његових закона, које је дао нашим прецима. 59 Нека ове моје речи којима сам Јехову преклињао за милост памти Јехова, наш Бог, дан и ноћ, да даје правду својим слугама и свом народу Израелу, дан за даном како буде потребно, 60 да би сви народи на земљи знали да је Јехова прави Бог+ и да нема другог.+ 61 Свим својим срцем будите одани Јехови,+ нашем Богу, тако што ћете живети по његовим прописима и извршавати његове заповести као данас.“

62 Тада су краљ и сви Израелци принели велику жртву пред Јеховом.+ 63 Соломон је као жртву заједништва+ принео Јехови 22 000 говеда и 120 000 оваца. Тако су краљ и сви Израелци одржали свечаност поводом посвећења Јеховиног дома.+ 64 Тог дана краљ је морао да посвети средину дворишта испред Јеховиног дома, зато што је тамо морао да принесе жртве паљенице, приносе од жита и сало од жртава заједништва, јер је бакарни олтар,+ који је био пред Јеховом, био премали за тако много жртава паљеница, приноса од жита и сала+ од жртава заједништва. 65 У то време је Соломон славио празник+ с целим Израелом, мноштвом народа* из целе земље, од Лево-Емата* до долине реке* Египат,+ пред Јеховом, нашим Богом, седам дана и још седам дана, укупно 14 дана. 66 Наредног дана* он је распустио народ, а они су благословили краља и отишли кући радосни и веселог срца због све доброте+ коју је Јехова показао према свом слуги Давиду и свом народу Израелу.