Јеремија
15 Тада ми је Јехова рекао: „Чак и кад би Мојсије и Самуило стали пред мене,+ не бих се смиловао* том народу. Отераћу их од себе. Нека иду! 2 Ако ти кажу: ’Куда да идемо?‘, одговори им: ’Овако каже Јехова:
„Ко је заслужио смртоносну пошаст, у смрт од пошасти!
Ко је заслужио мач, под мач!+
Ко је заслужио глад, у смрт од глади!
Ко је заслужио заробљеништво, у заробљеништво!“ ‘+
3 „’Пустићу на њих четири невоље*‘,+ каже Јехова, ’мач да их убија, псе да развлаче њихове лешеве, птице и звери да их једу и уништавају.+ 4 Учинићу да буду страшан призор свим краљевствима на земљи.+ Поступићу тако због онога што је Јудин краљ Манасија, Језекијин син, учинио у Јерусалиму.+
6 ’Ти си ме оставио‘, каже Јехова.+
Зато ћу подићи руку на тебе и уништићу те.+
Уморио сам се од тога да те сажаљевам.
7 Вејаћу их вилама као пшеницу по градовима* ове земље.
Побићу њихову децу.+
Истребићу свој народ,
јер не желе да престану да чине зло.+
8 Њихових удовица биће више него морског песка.
Усред дана ћу на мајке и синове довести онога који пустоши.
Изненада ћу на њих пустити страх и пометњу.
9 Изнемогла је жена која је родила седморо деце,
бори се да дође до даха.
Сунце јој је зашло док је још дан,
осрамоћена је и понижена*.‘
’А оно мало што их преостане
предаћу њиховим непријатељима да их побију мачем‘, каже Јехова.“+
Никоме нисам давао у зајам и ни од кога нисам узимао зајам,
а сви ме проклињу.
11 Јехова ми је рекао: „Заиста ћу ти чинити добро.
Заиста ћу те бранити од непријатеља
у време невоље, у време тескобе.
12 Може ли неко сломити гвожђе,
гвожђе са севера, и бакар?
13 Твоје имање и твоје благо даћу без надокнаде,+
нека буду опљачкани због свих твојих греха које си чинио по целој земљи.
Јер је мој гнев букнуо попут ватре,
на вас се распламсао.“+
15 Јехова, ти знаш моју невољу.
Сети ме се и заузми се за мене.
Освети се за мене онима који ме прогоне.+
Не дај да погинем због тога што си стрпљив* с њима.
Сети се да због тебе подносим срамоту.+
16 Кад су ми дошле твоје речи, гутао сам их.+
Твоја реч ме је обрадовала и развеселила ми срце,
јер ја носим твоје име, Јехова, Боже над војскама.
17 Не седим у друштву оних којима је само до забаве и не веселим се с њима.+
18 Зашто мој бол не престаје и зашто је моја рана неизлечива?
Никако да зацели.
Зар ћеш ми постати као извор без воде,
у који се човек не може поуздати?
19 Зато овако каже Јехова:
„Ако ми се вратиш, опет ћеш бити у мојој милости
и служићеш ми.
Ако одвојиш драгоцено од безвредног,
опет ћу говорити преко тебе.
Они ће морати да пређу на твоју страну,
али ти нећеш морати на њихову.“
20 „Учинићу да овом народу будеш неосвојив бакарни зид.+
Они ће се борити против тебе,
јер ја сам с тобом, да те спасем и избавим“, каже Јехова.
21 „Избавићу те из руку злих људи,
откупићу те из руку насилника.“