Песма над песмама

3 „Ноћима сам на својој постељи

мислила на онога кога волим.+

 2 Устаћу и проћи ћу градом,

проћи ћу улицама и трговима.

Пустите ме да потражим онога кога волим.

 4 Тек што сам их прошла,

нашла сам онога кога волим.

Загрлила сам га и нисам га пуштала

док га нисам увела у кућу своје мајке,+

у одаје оне која ме је зачела.

 5 Заклињем вас, кћери јерусалимске,

газелама и кошутама пољским,

 6 „Шта се то диже из пустиње попут стубова дима,

мирише на смирну и тамјан

и на разне друге трговачке мирисе?“+

Око ње је шездесет јунака,

одабраних међу израелским ратницима.+

 8 Сви су наоружани мачем,

сви су увежбани за ратовање,

свакоме је мач на боку

да би бранио краља од опасности ноћу.“

 9 „То је носиљка краља Соломона

коју је он себи начинио од ливанских стабала.+

10 Стубови су јој од сребра,

наслони од злата.

Седиште јој је од пурпурне вуне,

унутрашњост су јој с љубављу украсиле

кћери јерусалимске.“

11 „Изађите, кћери сионске,

гледајте краља Соломона,

носи венац* који му је мајка+ направила

на дан његове свадбе,

на дан радости његовог срца.“