Друга о краљевима

5 Наман, заповедник војске краља Сирије, био је угледан човек ког је његов господар веома ценио, јер је преко њега Јехова дао победу Сирији. Био је одважан ратник, али је боловао од губе*. 2 Једном кад су Сиријци ишли у пљачку, у израелској земљи су заробили једну девојчицу и она је постала слушкиња Намановој жени. 3 Она је рекла својој господарици: „Кад би само мој господар отишао код пророка+ који живи у Самарији! Он би га излечио од губе.“+ 4 Тако је он* отишао код свог господара и испричао му шта му је рекла девојчица из Израела.

5 Тада је сиријски краљ рекао: „Хајде, иди! А ја ћу послати писмо израелском краљу.“ Тако је Наман отишао и понео 10 таланата* сребра, 6 000 златника и 10 нових хаљина. 6 У писму које је донео израелском краљу стајало је: „Заједно са овим писмом шаљем ти свог слугу Намана да га излечиш од губе.“ 7 Кад је израелски краљ прочитао писмо, раздерао је своју одећу и рекао: „Зар сам ја Бог, па да могу некоме одузети живот или га сачувати?+ Ево, шаље код мене човека да га излечим од губе! Погледајте само како тражи повод за свађу са мном.“

8 Али кад је Јелисеј, слуга правог Бога, чуо да је израелски краљ раздерао своју одећу, одмах је поручио краљу: „Зашто си раздерао своју одећу? Молим те, нека тај човек дође код мене и увери се да постоји пророк у Израелу.“+ 9 Тако је Наман дошао са својим коњима и бојним колима и стао на улаз Јелисејеве куће. 10 А Јелисеј му је послао гласника и поручио му: „Иди и окупај се седам пута+ у Јордану,+ па ћеш оздравити и бићеш чист.“ 11 Тада се Наман разљутио и кренуо назад, рекавши: „Ја сам мислио да ће он изаћи пред мене, да ће стати и призвати име Јехове, свог Бога, па ће прелазити руком преко оболелог места и излечити губу. 12 Зар нису реке Авана и Фарфар, које су у Дамаску,+ боље од свих израелских вода? Зар се не могу окупати у њима и очистити се?“ Затим се окренуо и отишао веома љут.

13 Али тада су му пришле његове слуге и рекле му: „Оче, да је пророк тражио од тебе нешто тешко, зар не би то учинио? Па зашто онда не би учинио то што ти је рекао: ’Окупај се и бићеш чист‘?“ 14 Онда је Наман сишао до Јордана и заронио у воду седам пута, као што му је рекао Божји слуга.+ Тада му је тело постало чисто као тело малог детета.+

15 После тога се са свом својом пратњом вратио код Божјег слуге,+ стао пред њега и рекао му: „Сада знам да нема Бога нигде на земљи осим у Израелу.+ Молим те, прими поклон од свог слуге.“ 16 Али Јелисеј је рекао: „Заклињем се Јеховом, живим Богом коме служим*, нећу га примити.“+ Наман га је наговарао да прими поклон, али он није хтео. 17 На крају је Наман рекао: „Ако је тако, молим те, допусти да се твом слуги да̂ онолико израелске земље колико могу понети две мазге, јер твој слуга више неће приносити жртве паљенице и друге жртве ниједном богу осим Јехови. 18 Али нека Јехова твом слуги опрости ово: Кад мој господар улази у Римонов храм* да би се тамо поклонио, ослања се на моју руку, па и ја морам да се поклоним у Римоновом храму. Молим те, нека Јехова опрости твом слуги кад се поклони у Римоновом храму.“ 19 Тада му је Јелисеј рекао: „Иди с миром.“ Када је Наман већ отишао од њега и прешао добар део пута, 20 Гијезије,+ слуга Божјег пророка Јелисеја,+ помислио је: „Ево, мој господар је пустио тог Сиријца Намана+ да оде и није хтео да прими од њега оно што је донео. Заклињем се Јеховом, живим Богом, потрчаћу за њим и узећу нешто од њега.“ 21 Тако је Гијезије отрчао за Наманом. Кад је Наман видео да неко трчи за њим, сишао је с кола, пошао му у сусрет и упитао га: „Је ли све у реду?“ 22 А он је одговорио: „Све је у реду. Мој господар ме шаље и поручује ти: ’Ево, управо су дошла код мене два младића из Јефремових брда, пророчки синови. Молим те, дај ми за њих талант сребра и две нове хаљине.‘ “+ 23 Наман је рекао: „Ево, узми два таланта.“ Наговарао+ га је да узме, па је ставио два таланта сребра у две вреће и узео две хаљине и све то дао двојици својих слугу да носе пред њим.

24 Кад је стигао на Офел*, узео је ствари од њих и ставио их у кућу, а људе је послао назад. Када су они отишли, 25 он је ушао и стао пред свог господара. Јелисеј га је упитао: „Одакле долазиш, Гијезије?“ Он је одговорио: „Твој слуга није нигде ишао.“+ 26 Јелисеј му је рекао: „Зар мислиш да не знам да си кренуо за тим човеком и да је он сишао с кола и пошао ти у сусрет? Зар је сада време да се прима сребро или да се примају хаљине, маслињаци, виногради, овце, стока, слуге или слушкиње?+ 27 Зато ће губа од које је Наман боловао+ бити заувек на теби и на твојим потомцима.“ Тако је Гијезије отишао од њега губав, бео као снег.+