Тужбалице
א [алеф]*
1 Како је само пуста престоница која је била пуна људи!+
Постала је као удовица, а некад је била велика међу народима!+
Некад је била кнегиња међу покрајинама, а сада је постала робиња!+
ב [бет]
2 Ноћу горко плаче+ и сузе јој лију низ образе.
Од свих њених љубавника ниједан није уз њу да је утеши.+
Сви су је пријатељи издали,+ постали су јој непријатељи.
ג [гимел]
3 Јуда је одведена у изгнанство,+ у невољи је и тешком ропству.+
Сад мора да живи међу народима,+ не налази мир.
Сви што је прогоне ухватили су је кад је била у невољи.
ד [далет]
4 Тугују путеви који воде ка кћери сионској*, јер нико не долази на празник.+
Пуста су сва њена врата,+ уздишу њени свештеници.
Њене девојке су жалосне, а она је пуна горчине.
ה [хе]
5 Њени противници постали су јој господари, а њени непријатељи су безбрижни.+
Због многих њених преступа, Јехова ју је завио у тугу.+
Противник је одвео њену децу у ропство.+
ו [вав]
6 Кћи сионска је изгубила сав свој сјај.+
Њени кнезови су као јелени који не налазе пашу
и изнемогло ходају пред оним који их гони.
ז [зајин]
7 У данима своје невоље и бескућништва свог народа, кћи јерусалимска* се сетила
свих драгоцености које је имала од давнина.+
Кад је њен народ пао у руке непријатељу и кад није било никог да јој помогне,+
ח [хет]
8 Кћи јерусалимска је тешко згрешила+
и зато је постала одвратна.
Сви који су је поштовали сада је презиру, јер су видели њену голотињу.+
А и сама уздише+ и окреће леђа због срама.
ט [тет]
9 Нечистоћа јој је на хаљинама.
Није размишљала о ономе што је чека.+
Доживела је страшан пад, нема никог да је утеши.
Погледај, Јехова, моју невољу, јер се непријатељ узохолио.+
י [ јод]
10 Непријатељ је узео све њене драгоцености.+
כ [каф]
11 Цео њен народ уздише, тражи хлеб.+
Своје драгоцености дају за храну, само да преживе.
Погледај, Јехова, и види да ништа више не вредим.
ל [ламед]
12 Зар то ништа не значи свима вама који пролазите путем?
Погледајте и видите!
Има ли бола попут бола који је мени нанет,
који ми је Јехова нанео у дан свог жестоког гнева?+
מ [мем]
13 С висине је послао ватру у моје кости+ и свака је била захваћена.
Разапео је мрежу пред мојим ногама, натерао ме је да се окренем.
Опустошио ме је,
по читав дан болујем.
נ [нун]
14 Моји преступи су ми везани за врат попут јарма.
Он их је учврстио својом руком, снага ме издаје.
Јехова ме је предао онима којима се не могу одупрети.+
ס [самех]
15 Јехова је избацио све ратнике из моје средине.+
Против мене је сазвао мноштво да разбије моје младиће.+
Јехова је изгазио девицу, кћер Јудину, као грожђе у винској преси.+
ע [ајин]
16 Због тога плачем,+ моје очи лију сузе.
Далеко су од мене сви који би ме могли утешити.
Моји синови су очајни, јер је непријатељ победио.
פ [пе]
17 Кћи сионска пружа руке,+ нема никог да је теши.
Јехова је свим непријатељима око Јакова заповедио да га нападну.+
Кћи јерусалимска им је постала одвратна.+
צ [цади]
18 Јехова је праведно поступио,+ јер сам се побунила против његових заповести.+
Слушајте, сви народи, и гледајте мој бол.
Моје девојке и моји младићи одведени су у ропство.+
ק [коф]
19 Звала сам своје љубавнике, али они су ме издали.+
У граду су помрли моји свештеници и моје старешине,
тражећи храну да би преживели.+
ר [реш]
20 Погледај, Јехова, у великој сам тескоби.
Утроба ми се ускомешала.
Срце ми се стеже, јер сам била веома бунтовна.+
Напољу ми мач убија децу,+ а у кући влада смрт.
ש [шин]
21 Људи чују како уздишем, нема никога да ме утеши.
Сви моји непријатељи су чули за моју невољу.
Радују се што си ми је нанео.+
Али доћи ће дан који си објавио,+ када ће и њима бити као мени.+
ת [тав]
22 Нека се сва њихова зла дела покажу пред тобом и казни их,+
као што си мене казнио због свих мојих преступа.
Јер много је мојих уздаха и срце ме боли.