Проповедник
6 Постоји још једно зло које сам видео под сунцем и често се догађа међу људима: 2 неком човеку прави Бог даје богатство и иметак и част, и он има све што пожели, а ипак му прави Бог не даје да ужива у томе, него ужива неко други. То је испразност и тешка невоља. 3 Кад би човек имао стотину деце и живео много година и кад би доживео дубоку старост, а не би уживао у добру које има пре него што оде у гроб*, кажем да је мртворођенчету боље него њему.+ 4 Јер оно је узалуд дошло на свет и одлази у таму, и име му је тамом покривено. 5 Иако није видело сунца нити је ишта упознало, боље му је* него оном човеку.+ 6 Од какве би користи човеку било да живи и двапут по хиљаду година ако не би уживао у добру? Зар не одлазе сви на исто место?+
7 Човек напорно ради само да би напунио свој стомак,+ али никако да утоли глад*. 8 Јер по чему је мудар у предности над безумником?+ Шта сиромашан има од тога што зна како да преживи*? 9 Боље је уживати у ономе што очи могу да виде него се водити својим жељама. И то је испразно, и то је трчање за ветром.
10 Све што постоји већ је названо својим именом и зна се шта је човек. Он се не може судити с моћнијим од себе. 11 Што је више речи*, то је већа испразност, и какву корист човек има од њих? 12 Ко зна шта је најбоље да човек ради током свог кратког, испразног живота, који пролази као сенка?+ Јер ко може рећи човеку шта ће бити под сунцем кад њега више не буде?