Друга о краљевима
7 Тада је Јелисеј рекао: „Чујте Јеховину реч! Овако каже Јехова: ’Сутра у ово доба на самаријским вратима* једна мера* финог брашна коштаће један сикал* и две мере* јечма коштаће један сикал.‘ “+ 2 На то је краљев помоћник, у кога је краљ имао поверења, одговорио слуги правог Бога: „Чак и кад би Јехова отворио небеске бране, да ли би се то могло догодити?“+ А он му је одговорио: „Видећеш то својим очима,+ али нећеш јести.“+
3 Пред градским вратима била су четири губавца.+ Они су рекли један другом: „Зашто да седимо овде док не умремо? 4 Ако уђемо у град док у њему влада глад,+ тамо ћемо умрети. А ако останемо овде, опет ћемо умрети. Зато хајде да одемо у сиријски логор. Ако нам поштеде живот, остаћемо живи, а ако то не учине, умрећемо.“ 5 Тако су се у сумрак упутили у сиријски логор. Кад су стигли до логора, у њему није било никога.
6 Јехова је учинио да се у сиријском логору чује тутњава бојних кола и топот коња – бука велике војске.+ Зато су говорили један другом: „Ево, израелски краљ је унајмио хетејске и египатске краљеве да нас нападну!“ 7 Тако су се у сумрак подигли и побегли. Оставили су своје шаторе, коње, магарце и сав логор какав је био, па су побегли да би спасли живу главу*.
8 Кад су губавци стигли до логора, ушли су у један шатор, па су се најели и напили. Покупили су из њега сребро, злато и хаљине, а онда су отишли и то сакрили. Затим су се вратили, ушли у други шатор, узели ствари из њега, па отишли и сакрили их.
9 На крају су рекли један другом: „Није добро то што радимо. Данас је дан добрих вести! Ако будемо ћутали и чекали док не сване јутро, снаћи ће нас заслужена казна. Зато сада пођимо и јавимо то краљевом двору*.“ 10 Тако су отишли и позвали градске вратаре и јавили им: „Отишли смо у сиријски логор, али тамо није било никога нити се чуо ичији глас. Остали су само привезани коњи и магарци и напуштени шатори.“ 11 Тада су градски вратари јавили људима на краљевом двору оно што су чули.
12 Краљ је устао усред ноћи и рекао својим слугама: „Рећи ћу вам шта Сиријци намеравају да ураде. Знају да смо гладни+ и зато су отишли из логора и сакрили се у пољу, говорећи: ’Кад изађу из града, похватаћемо их живе и ући ћемо у град.‘ “+ 13 Један од његових слугу је рекао: „Молим те, изабери људе који ће узети пет коња од оних што су још остали у граду. Ако погину, биће им исто као целом израелском мноштву које је остало овде и целом израелском мноштву које је изгинуло. Пошаљимо их па ћемо видети.“ 14 Тако су узели двоја кола с коњима и краљ их је послао у сиријски логор и рекао: „Идите и извидите шта се дешава.“ 15 Они су ишли за Сиријцима све до Јордана. Цео пут је био прекривен хаљинама и стварима које су Сиријци побацали док су у страху бежали. Гласници су се вратили и јавили то краљу.
16 Народ је изашао и опљачкао сиријски логор. Тако је једна мера* финог брашна коштала један сикал и две мере* јечма коштале су један сикал, као што је Јехова рекао.+ 17 Краљ је поставио оног помоћника у ког је имао поверења да надгледа градска врата, али народ га је изгазио на вратима тако да је умро, као што је Божји слуга и рекао краљу кад је дошао код њега. 18 Догодило се баш онако како је Божји слуга рекао краљу: „Сутра у ово доба на самаријским вратима две мере* јечма коштаће један сикал и једна мера* финог брашна коштаће један сикал.“+ 19 Али краљев помоћник је тада одговорио Божјем слуги: „Чак и кад би Јехова отворио небеске бране, да ли би се тако нешто могло догодити?“ На то је Јелисеј рекао: „Видећеш то својим очима, али нећеш јести!“ 20 То му се и догодило, јер га је народ изгазио на вратима тако да је умро.