Римљанима
1 Од Павла, роба Христа Исуса, позваног да буде апостол, изабраног* за проповедање Божје добре вести,+ 2 коју је Бог унапред обећао преко својих пророка у светим списима. 3 Та добра вест је о његовом Сину, који је по телу Давидов потомак,+ 4 а који је снагом светог духа био проглашен Божјим Сином+ кад је био ускрснут из мртвих.+ То је Исус Христ, наш Господ. 5 Преко њега сам примио* незаслужену доброту и постављен сам за апостола+ да би, на славу његовог имена, сви народи стекли веру и били му послушни,+ 6 а међу њима сте и ви изабрани да припадате Исусу Христу. 7 Свим Божјим вољенима који су у Риму, позванима да буду свети:
Нека вам Бог, наш Отац, и Господ Исус Христ дарују незаслужену доброту и мир.
8 Пре свега, захваљујем свом Богу преко Исуса Христа за све вас, јер се о вашој вери говори по целом свету. 9 Јер Бог, коме свим срцем* служим* проповедајући добру вест о његовом Сину, сведок ми је да вас увек спомињем у својим молитвама,+ 10 док се молим да, ако је то Божја воља, коначно успем да дођем код вас. 11 Јер чезнем да вас видим, да бих вам дао неки духовни дар да ојачате, 12 то јест да се узајамно охрабримо,+ ја вашом вером, а ви мојом.
13 А желим да знате, браћо, да сам много пута намеравао да дођем код вас да и међу вама уберем неки плод као и међу осталим народима, али сам све до сада био спречен. 14 Дужник сам и Грцима и осталим народима*, и мудрима и неукима. 15 Зато жарко желим да и вама у Риму објавим добру вест.+ 16 Наиме, не стидим се добре вести,+ јер преко ње Бог показује своју силу, која доноси спасење свакоме ко верује,+ најпре Јудејцу,+ а онда и Грку.+ 17 Јер они који имају веру виде да се путем добре вести открива Божја праведност и то им јача веру,+ као што је написано: „А праведник ће живети због вере.“+
18 Божји гнев+ се излива* с неба на све безбожне и неправедне људе који на неправедан начин спречавају обзнањивање истине.+ 19 Њима је очигледно оно што се може сазнати о Богу – Бог им је то учинио очигледним.+ 20 Јер иако је он невидљив, његова својства – његова вечна моћ+ и божанство+ – јасно се виде још од стварања света, будући да се огледају у ономе што је створено.+ Зато ти људи немају изговора. 21 Премда су упознали Бога, нису га прославили као Бога нити су му исказали захвалност, него им је размишљање постало испразно и тама им је покрила неразумно срце.+ 22 Тврдили су да су мудри, али су постали безумни 23 и славу која припада нераспадљивом Богу дали су идолима налик распадљивом човеку и птицама и четвороношцима и гмизавцима.+
24 Зато им је Бог допустио да поступају по нечистим жељама свог срца и тако обешчашћују своје тело. 25 Они су Божју истину заменили за лаж, па су се клањали и служили ономе што је створено уместо Створитељу, који заслужује хвалу у сву вечност. Амин. 26 Зато их је Бог препустио бесрамној полној пожуди.+ Њихове жене су природне односе замениле неприродним,+ 27 а тако су и мушкарци оставили природне односе са женама и у својој пожуди успалили се једни за другима, па мушкарци с мушкарцима+ чине оно што је бесрамно и примају заслужену казну* за то што су застранили.+
28 И пошто нису сматрали да вреди упознати Бога, Бог је допустио да их води размишљање које он не одобрава и да чине оно што је недолично.+ 29 Крајње су неправедни,+ зли, похлепни*+ и покварени, пуни зависти,+ склони убиству,+ свађи, превари+ и злонамерности.+ Оговарају, 30 клевећу,+ мрзе Бога, дрски су, охоли, умишљени, смишљају зло, непослушни су родитељима,+ 31 неразумни,+ не поштују договоре, безосећајни су према другима* и немилосрдни. 32 Иако добро познају Божју праведну одредбу – да они који тако поступају заслужују смрт+ – они не само што тако поступају него и одобравају такве поступке онима који их чине.