Бог — коцкар или Створитељ?

„БЕЗ сумње се многи научници жустро супротстављају било ком облику метафизичких, а камоли мистичних аргумената. Они презиру замисао да би могао постојати Бог, или чак неки безлични стваралачки принцип... Лично, ја не делим њихов презир.“ Овако у својој књизи The Mind of God, говори Пол Дејвис, професор математичке физике на универзитету у Аделаиди, у Јужној Аустралији.

Дејвис такође каже: „Пажљиво проучавање указује на то да су закони универзума изузетно подесни за појаву богатства и разноврсности [животних облика]. У случају живих организама, изгледа да њихово постојање зависи од бројних случајних коинциденција које неки научници и филозофи држе за поприлично задивљујуће.“

Надаље, он изјављује: „Научна потрага јесте пут у непознато... Али кроз њу, провлачи се позната нит рационалности и реда. Видећемо да је космички ред подупрт коначним математичким законима који се међусобно преплићу образујући једно префињено и складно јединство. Ти закони поседују елегантну једноставност.“

Дејвис закључује речима: „Због чега баш Homo sapiens треба да носи искру разума која пружа кључ за свемир, дубока је енигма... Не могу веровати да је наше постојање у овом свемиру пуки ћеф судбине, историјска случајност, узгредна тачка у великој космичкој драми. Наша укљученост је одвише присна... Заиста је мишљено да будемо овде.“ Међутим, Дејвис не долази до закључка да постоји неки Дизајнер, неки Бог. Али до ког закључка ви долазите? Да ли је мишљено да човечанство буде овде? Ако јесте, ко је онда намеравао да ми будемо ту?

Кључеви за „енигму“

У Библији, апостол Павле пружа кључ за разумевање онога што Дејвис назива „дубоком енигмом“. Павле показује како се Бог открио: „Јер што се може дознати за Бога, познато је њима [’људима који истину држе спутаном‘], јер им је Бог дао да то познају. После створења света, невидљива савршенства Божја, вечна моћ његова и божанство његово, виде се заиста у делима његовим. Они се зато не могу оправдати“ (Римљанима 1:18-20).a Да, бескрајна разноврсност животних облика, њихова невероватна сложеност, њихов изузетни дизајн, треба да наведу понизну особу, пуну поштовања, да препозна да постоји једна узвишена сила, интелигенција, или ум који је далеко супериорнији од било чега што је човек икада спознао (Псалам 8:4, 5).

Павлове даљње речи у вези с онима који одбацују Бога пружају прилику за размишљање: „Градећи се мудри полудеше... они који претворише истину Божју у лаж, и дадоше већу част и службу створењу него створитељу, који је благословен на све векове. Амин!“ (Римљанима 1:22, 25). Они који дају част „природи“ а одбацују Бога, сигурно нису мудри с Јеховиног гледишта. Заглибљени у мочвари опречних еволуционих теорија, они пропуштају да признају Створитеља, и замршености и дизајн његовог стваралаштва.

„Грдни низови случајева“

Павле је такође написао: „Без вере није могуће Богу угодити, јер онај који хоће да дође к Богу треба да верује да Бог постоји и да награђује оне који га траже“ (Јеврејима 11:6). Вера темељена на тачном спознању, а не на лаковерности, може нас довести до разумевања зашто постојимо (Колошанима 1:9, 10). Свакако, ради се о лаковерности кад неки научници желе да верујемо да живот постоји због тога што је ’на лутрији добијао по милион долара милион пута заредом‘.

Британски научник Фред Хојл теоретисао је да су нуклеарне реакције које су довеле до формирања два елемента суштински битна за живот, угљеника и кисеоника, произвеле уравнотежене релативне количине ових елемената само због срећног случаја.

Он пружа још један пример: „Ако би заједничка маса протона и електрона изненада постала малчице већа, уместо малчице мања од масе неутрона, последице би биле опустошујуће... Широм свемира сви атоми водоника одмах би се распали и образовали неутроне и неутрино честице. Лишено свог нуклеарног горива, Сунце би избледело и крахирало.“ Исто би се десило и с милијардама других звезда у свемиру.

Хојл је закључио: „Списак... очигледних случајева небиолошке природе без којих живот заснован на угљенику, а тиме и људски живот, не би могао постојати, велик је и импресиван.“ Он каже: „Таква својства [суштински важна за живот] изгледа да прожимају структуру природног света попут нити срећних случајева. Али постоји толико тих чудних коинциденција које су од суштинске важности за живот да неко објашњење изгледа потребно да буде одговорно за њих“ (курзив наш).

Такође је изјавио: „Проблем је одлучити да ли су ове на изглед случајне усклађености стварно случајне или нису, и тиме да ли је живот случајан или није. Ниједан научник не воли да постави једно такво питање, али ипак, оно се мора поставити. Да ли је могуће да су те усклађености интелигентно промишљане?“

Пол Дејвис пише: „Хојл је био толико импресиониран овим ’грдним низовима случајева‘, да је био подстакнут да прокоментарише да ’закони нуклеарне физике [као да су] промишљено осмишљени што се тиче последица које стварају унутар звезда‘.“ Ко је, или шта је одговорно за ове ’грдне низове [срећних] случајева‘? Ко је, или шта је произвело ову трунчицу од планете што врви скоро бескрајном разноликошћу милиона изврсно обликованих биљака и створења?

Одговор Библије

Псалмиста је с пуно поштовања, пре око три хиљаде година, написао: „Много ли је дела твојих, Господе! сва си их ти мудро уредио. Пуна је земља блага твога! Ено море велико и широко: ту врве без броја животиње мале и велике“ (Псалам 104:24, 25).

Апостол Јован је рекао: „Достојан си, Господе, да примиш славу част и моћ, јер си ти све ствари створио и по вољи твојој оне постоје и створене су“ (Откривење 4:11). Живот није резултат слепог случаја, неке космичке лутрије којој се десило да збућка добитнике у милионима животних облика.

Проста истина је да је Бог „све ствари створио и по вољи [његовој] оне постоје и створене су“. Сам Исус Христ је рекао фарисејима: „Нисте ли читали да је створитељ, у почетку створио човека и жену.“ Исус је познавао Створитеља! Као Јеховин Мајстор, он је током стварања био уз Њега (Матеј 19:4; Пословице 8:22-31).

Међутим, потребна је вера и понизност да би се опазиле и прихватиле темељне истине о Створитељу. Та вера није слепа лаковерност. Она се заснива на опипљивим, видљивим доказима. Да, „невидљива савршенства Божја... виде се заиста у делима његовим“ (Римљанима 1:20).

С нашим садашњим ограниченим научним спознањем, не можемо објаснити како је Бог стварао. Стога, треба да признамо да ми не можемо сада знати нити разумети све у вези с пореклом живота. Бивамо на то подсећани кад читамо Јеховине речи: „Моје мисли нису ваше мисли ни путеви ваши моји путеви... Колико је небо изнад земље, толико су моји путеви изнад путева ваших, мисли моје изнад мисли ваших“ (Исаија 55:8, 9).

Избор је ваш: или лаковерно убеђење у слепу и случајну еволуцију, у безбројне коцкарске покушаје који су се наводно исплатили, или вера у Намераваоца-Створитеља-Дизајнера, Јехову Бога. Надахнути пророк је исправно казао: „Бог је, Господ вечни, крајеве земље створио: не мучи се он нити сустаје; разум његов не може се измерити“ (Исаија 40:28).

Дакле, у шта ћете веровати? Ваша одлука ће бити јако значајна у погледу ваших будућих изгледа. Ако је еволуција истина, онда би смрт подразумевала потпуни заборав, упркос привидно убедљивим аргументима лавиринтске католичке теологије, која покушава да „душу“ укључи у еволуцију.b Човек нема никакву бесмртну душу која би ублажила неизбежни ударац смртности (Постање 2:7; Језекиљ 18:4, 20).

Ако прихватимо да је Библија истинита и да живи Бог јесте Створитељ, онда постоји обећање о ускрсењу у вечни живот, савршени живот, на земљи враћеној у њено првобитно стање равнотеже и склада (Јован 5:28, 29). У шта ћете положити своју веру? У невероватни коцкарски покушај Дарвинове еволуционе теорије? Или у Створитеља, који је поступао с намером а и даље то чини?c

[Фусноте]

[Истакнути текст на 14. страни]

Неки еволуционисти кажу да је у ствари наше постојање на земљи „као кад бисмо на лутрији добијали по милион долара милион пута заредом“.

[Оквир⁄Слика на 15. страни]

Бескрајна разноврсност и дизајн

Инсекти „Научници откривају од 7 000 до 10 000 нових врста инсеката сваке године“, наводи The World Book Encyclopedia. Па ипак, „постоји можда од 1 до 10 милиона још увек неоткривених врста“. Француске новине Le Monde, како их цитира Guardian Weekly у једном чланку Катарине Винсент, говоре о документованим врстама као о „патетично малом броју у поређењу са стварним бројем... процењеним на било који износ између 5 и, невероватно, 50 милиона“.

Помислите на свет задивљујућих инсеката — пчела, мрава, оса, лептира, жохара, бубамара, свитаца, термита, мољаца, кућних мува, вилинских коњица, комараца, скакаваца, ваши, цврчака, бува — само за почетак! Списак изгледа бескрајан.

Птице Шта можемо рећи о птици која тежи мање од 25 грама? „Замислите је како се годишње сели више од 16 000 километара од шумске зоне Аљаске до кишних шума у Јужној Америци и натраг, лако клизећи преко шумовитих врхова, избегавајући градске небодере, и прелазећи огромне потезе отвореног мора над Атлантским океаном и Мексичким заливом.“ О којој се то невероватној птици ради? „Црноглава грмуша [Dendroica striata], прави динамит чијем путујућем јунаштву практично нема такмаца међу северноамеричким копненим птицама“ (Book of North American Birds). Поново питамо: је ли то резултат миријада ћефова природе који су случајно испали добро? Или је то чудо интелигентног планирања?

Додајте овим примерима птице које имају на изглед бесконачни репертоар песама: славуја, познатог широм Европе и делова Африке и Азије по својим предивним оглашавањима; америчког дрозда из Северне Америке, птицу која је „вешти имитатор и која упамћене фразе уврштава као део своје песме“; дивну лирорепу из Аустралије, с њеном „јако развијеном песмом, уз елементе задивљујуће даровите мимикрије“ (Birds of the World).

Осим тога, савршеност боја и дизајн крила и перја толиких птица остављају човека отворених уста од задивљености. Додајте к томе њихове вештине плетења и прављења гнезда, било на тлу, на површини литице или на дрвећу. Таква урођена интелигенција мора импресионирати понизан ум. Како су оне настале? Случајно или плански?

Људски мозак „У мозгу би могло бити од десет до стотину билиона синапси, а свака од њих ради као мали рачунар који региструје сигнале који пристижу као електрични импулси“ (The Brain). Нагињемо да мозак узмемо здраво за готово, а ипак он је један замршени свемир садржан и заштићен унутар лобање. Откуда нам такав орган што људима омогућава да размишљају, резонују и говоре на хиљаде језика? Путем милиона срећних коцкарских покушаја? Или путем интелигентног планирања?

[Дијаграм на странама 16, 17]

Поједностављени дијаграм спољашњости мозга

Сензорни кортекс

Анализира чулне надражаје из читавог тела

Потиљачни режањ

Обрађује визуелне сигнале

Мали мозак

Контролише равнотежу и координацију

Премоторни кортекс

Управља координацијом мишића

Моторни кортекс

Помаже у управљању свесних покрета

Чеони режањ

Помаже у управљању размишљањем, емоцијама, говором, покретима

Слепоочни режањ

Обрађује звук; управља аспектима учења, памћења, језика, емоција

[Дијаграм на 16. страни]

Аксонски завршетак

Неуротрансмитери

Дендрит

Синапса

[Дијаграм на странама 16, 17]

Неурон

Дендрити

Аксон

Дендрити

Синапса

Неурон

Аксон

„У мозгу би могло бити од десет до стотину билиона синапси, а свака функционише као мајушни рачунар који региструје приспеле сигнале као електричне импулсе.“ (THE BRAIN)

[Извор слике на 13. страни]

Месец и планете: NASA photo