Друга Петрова
1 Од Симона Петра, роба и апостола Исуса Христа, онима који су захваљујући праведности нашег Бога и нашег Спаситеља Исуса Христа стекли драгоцену веру као и ми:
2 Желим да добијете још више незаслужене доброте и мира захваљујући томе што добро познајете+ Бога и Исуса, нашег Господа. 3 Божја моћ нам је великодушно дала све што нам је потребно да бисмо живели и били одани Богу, будући да смо добро упознали њега, који нас је позвао+ својом славом и добротом*. 4 У складу с тим, он нам је великодушно дао драгоцена и величанствена обећања,+ да бисте преко њих имали удела у Божјој природи,+ јер сте побегли од покварености која због неисправних жеља* влада у свету.
5 Зато се свесрдно трудите+ да допуните своју веру честитошћу,+ честитост знањем,+ 6 знање самосавладавањем*, самосавладавање+ истрајношћу, истрајност оданошћу Богу,+ 7 оданост Богу братском љубављу, братску љубав љубављу према свима.+ 8 Јер ако имате те врлине и ако их и даље развијате, поступаћете у складу с добрим познавањем нашег Господа Исуса Христа и нећете бити ни беспослени ни бесплодни.+
9 Јер онај ко нема те врлине слеп је, затвара очи пред светлошћу*+ и заборавља да је очишћен од својих старих греха.+ 10 Браћо, зато се још више трудите да останете међу онима које је Бог позвао+ и изабрао. Јер ако показујете те врлине, никада нећете посрнути.+ 11 У ствари, тако ће вам се великодушно омогућити улазак у вечно Краљевство+ нашег Господа и Спаситеља Исуса Христа.+
12 Зато ћу вас увек на то подсећати, иако то већ знате и утврђени сте у истини коју сте прихватили. 13 Али све док сам у овом телу*,+ сматрам да је добро да вас и даље подсећам+ да бисте остали будни, 14 јер знам да ћу ускоро напустити своје тело, као што ми је и наш Господ Исус Христ јасно дао до знања.+ 15 Зато ћу и даље давати све од себе, да бисте се и након мог одласка сећали свега тога.
16 Јер нисмо вам објавили снагу и присутност нашег Господа Исуса Христа поводећи се за подмукло измишљеним причама, него као очевици његове величанствености.+ 17 Јер он је од Бога, Оца, примио част и славу, кад су од извора величанствене славе до њега дошле ове речи*: „Ово је мој вољени Син, који је по мојој вољи.“+ 18 Ми смо чули те речи које су дошле с неба док смо били с њим на светој гори.
19 Тако је пророчанска реч коју имамо још поузданија и добро је што пазите на њу као на светиљку+ која светли на тамном месту, наиме у вашем срцу, док не сване дан и не појави се звезда даница.+ 20 А сигурно знате да ниједно пророчанство из Писма није плод људског размишљања. 21 Јер пророчанство никада није било изречено људском вољом,+ него су људи говорили речи које су долазиле од Бога, како их је свети дух водио*.+