Галатима

2 Затим сам, после 14 година, опет отишао у Јерусалим с Варнавом,+ а повео сам и Тита.+ 2 А отишао сам јер сам добио објаву с неба и изнео сам пред уваженом браћом добру вест коју проповедам међу другим народима. Али то сам им рекао насамо јер сам хтео да будем сигуран да не трчим узалуд, то јест да нисам трчао узалуд. 3 Али чак ни Тита,+ који је био са мном, нико није присиљавао да се обреже,+ иако је Грк. 4 А то питање се појавило због лажне браће која су се потајно увукла у скупштину.+ Они су желели да угрозе слободу+ коју имамо јер смо у јединству са Христом Исусом, како би нас навели да поново будемо робови.+ 5 Ми им ни начас нисмо попустили,+ нисмо им се покорили, да бисте ви остали чврсти у истини добре вести.

6 А они који су сматрани угледнима+ – мени је свеједно шта су они, јер Бог не гледа ко је ко – дакле, ти уважени људи у ствари ми нису рекли ништа ново. 7 Напротив, кад су видели да ми је поверена добра вест за необрезане,+ као што је Петру за обрезане – 8 јер онај који је Петра овластио да буде апостол међу обрезанима овластио је и мене да будем апостол другим народима+ – 9 и кад су сазнали да ми је указана незаслужена доброта,+ Јаков,+ Кифа* и Јован, који су сматрани стубовима, пружили су Варнави и мени+ десницу у знак сагласности* да ми идемо другим народима, а они обрезанима. 10 Само су нас замолили да мислимо на сиромашне, а то сам ревно и чинио.+

11 Али кад је Кифа*+ дошао у Антиохију,+ отворено сам га прекорио* јер је радио оно што је било погрешно*. 12 Наиме, пре него што су стигли неки Јаковљеви сарадници,+ јео је са онима из других народа.+ Али кад су стигли, престао је то да чини и није се више дружио с њима, јер се бојао оних који су били обрезани.+ 13 И остали Јудејци су му се придружили у таквом лицемерном понашању, па се чак и Варнава повео за њима у томе. 14 Али кад сам видео да не поступају у складу са истином добре вести,+ рекао сам Кифи* пред свима: „Ако ти, који си Јудејац, живиш као они из других народа, а не као Јудејци, како можеш да присиљаваш оне из других народа да живе по јудејским обичајима?“+

15 Ми који смо Јудејци по рођењу, а не грешници из других народа, 16 знамо да се човек не проглашава праведним због дела која чини јер се држи Закона, него због вере+ у Исуса Христа.+ Зато смо поверовали у Христа Исуса да бисмо били проглашени праведнима због вере у Христа, а не због вршења дела прописаних Законом, јер нико неће бити проглашен праведним због вршења тих дела.+ 17 А ако и нас, који се трудимо да будемо проглашени праведнима по Христу, сматрају грешницима, да ли то значи да је Христ у служби греха? Нипошто! 18 Ако поново градим исто оно што сам једном срушио, показујем да сам преступник. 19 Јер пошто сам се придржавао Закона, ја сам умро што се тиче Закона+ да бих живео за Бога. 20 Прибијен сам на стуб с Христом.+ Не живим више ја,+ него Христ живи у мени. Јер сада, док живим у телу, живим по вери у Божјег Сина,+ који ме је волео и предао себе за мене.+ 21 Ја не одбацујем Божју незаслужену доброту,+ јер ако се праведност постиже држањем Закона, онда је Христ узалуд умро.+