1. Коринћанима

2 Зато, браћо, кад сам дошао да вам објавим Божју свету тајну,+ нисам се разметао речима+ или мудрошћу. 2 Наиме, одлучио сам да међу вама нећу говорити ни о чему другом осим о Исусу Христу и о томе да је прибијен на стуб.+ 3 И дошао сам код вас слаб и у страху, сав дрхтећи. 4 Мој говор и проповедање нису се заснивали на уверљивим речима људске мудрости. Напротив, моје речи су биле доказ снаге Божјег духа,+ 5 да се ваша вера не би заснивала на људској мудрости, него на Божјој сили.

6 А о мудрости говоримо међу зрелима,+ али не о мудрости овог света* нити мудрости владара̂ овог света, који ће отићи у пропаст.+ 7 Напротив, говоримо о Божјој мудрости израженој у светој тајни,+ о сакривеној мудрости. Бог је још пре настанка овог злог света* одредио да ће поступати по тој мудрости, за нашу славу. 8 Ту мудрост није упознао ниједан од владара овог света*,+ јер да су је упознали, не би погубили* славног Господа. 9 Него, као што је написано: „Што око није видело и ухо није чуло и што у човечје срце није дошло, то је Бог припремио за оне који га воле.“+ 10 А нама је Бог то открио+ својим духом,+ јер дух све истражује, чак и Божје дубине.+

11 Јер ко од људи зна мисли другог човека, осим духа који је у њему самом? Исто тако, нико не зна Божје мисли, осим Божјег духа. 12 А ми нисмо примили дух света, него дух који је од Бога,+ да разумемо оно што нам је Бог у својој доброти подарио. 13 О томе и говоримо, не речима које потичу од људске мудрости,+ него онима којима нас је дух научио,+ док се служимо духовним речима да објаснимо оно што је духовно.

14 Телесан човек не прихвата оно што је од Божјег духа, јер је то за њега лудост, и не може то разумети, јер то треба да се просуђује на духован начин. 15 Али духован човек исправно просуђује све,+ док њега самог нико од људи не може исправно просудити. 16 Јер „ко је упознао Јеховин* ум, да би га нечем поучио?“+ А ми имамо Христов ум.+