ПРОПОВЕДНИК

1 Ово су речи проповедника*,+ Давидовог сина, краља у Јерусалиму.+

 7 Све реке* теку у море, а море се никад не препуни.+

Одакле реке теку, тамо се и враћају да би поново текле.+

10 Постоји ли ишта за шта би се могло рећи: „Види, ово је ново“?

12 Ја, проповедник, постао сам краљ над Израелом у Јерусалиму.+ 13 Одлучио сам да помоћу мудрости+ истражим и испитам све што се ради под небом+ – све мучне послове које је Бог дао људима да се њима баве.

16 Тада сам рекао у свом срцу: „Ево, стекао сам више мудрости од свих који су пре мене живели у Јерусалиму.+ Моје срце је стекло много мудрости и знања.“+ 17 Потрудио сам се да упознам мудрост, а исто тако и лудост и безумље,+ али увидео сам да је и то трчање за ветром.

2 Затим сам рекао у свом срцу: „Хајде да искусим ужитке* и видим хоће ли ме то усрећити.“ Али и то је било испразно.

 2 За смех сам рекао: „То је лудост!“

И за ужитке: „Каква је корист од тога?“

3 Решио сам да истражим да ли уживање у вину+ доноси нешто добро, пазећи притом да сачувам мудрост. Чак сам пригрлио безумље. Желео сам да сазнам шта је најбоље да људи раде током свог кратког живота под небом. 4 Учинио сам много тога:+ саградио сам себи куће+ и засадио винограде.+ 5 Направио сам себи вртове и паркове, и засадио у њима разноврсне воћке. 6 Направио сам себи језерца да из њих наводњавам дрвеће које сам засадио. 7 Довео сам слуге и слушкиње,+ и имао сам слуге рођене у мојој кући. Имао сам и много стоке, крупне и ситне,+ више од свих који су пре мене живели у Јерусалиму. 8 Накупио сам себи сребра и злата,+ блага краљева и покрајина.+ Довео сам певаче и певачице, и уживао сам у друштву жене, многих жена*, што је људима велико задовољство. 9 Постао сам већи и моћнији од свих који су пре мене живели у Јерусалиму.+ А мудрост ме није оставила.

10 Нисам себи ускратио ништа што сам пожелео*.+ Свом срцу нисам ускратио ниједно задовољство*, јер се моје срце радовало сваком мом труду, и то ми је била награда за сав труд.+ 11 А кад сам се осврнуо на све што су моје руке учиниле и на сав посао у који сам уложио велики труд,+ увидео сам да је све било испразно, све је било трчање за ветром.+ Ништа од тога није имало праву вредност* под сунцем.+

12 Тада сам решио да проникнем у мудрост, лудост и безумље.+ (Јер шта би могао учинити човек који би дошао после краља? Само оно што је већ учињено.) 13 И увидео сам да је мудрост боља од безумља,+ исто као што је светлост боља од таме.

14 Мудар јасно види*,+ а безумник лута у тами.+ Схватио сам и то да обојицу чека исти крај.+ 15 Тада сам рекао у свом срцу: „Оно што ће задесити безумника, задесиће и мене.“+ Шта онда имам од тога што сам стекао толику мудрост? И рекао сам себи: „И то је испразно.“ 16 Јер нико се неће довека сећати ни мудрог човека ни безумника.+ У данима који долазе, свако ће бити заборављен. А како ће умрети мудар човек? Исто као и безумник.+

17 И омрзао ми је живот,+ јер ми се све што се ради под сунцем чинило мучним – све је испразно,+ све је трчање за ветром.+ 18 Омрзло ми је све за шта сам се трудио под сунцем+ јер то морам оставити човеку који ће доћи после мене.+ 19 А ко зна да ли ће он бити мудар или луд?+ Ипак, он ће постати господар свега што сам с великим трудом и мудрошћу стекао под сунцем. И то је испразно. 20 Зато сам почео да очајавам у срцу због свега за шта сам напорно радио под сунцем. 21 Јер неко марљиво ради с мудрошћу, знањем и вештинама, али све што стекне мора да остави другом човеку, који се није трудио око тога.+ И то је испразност и велика несрећа*.

22 Шта човек има од свег свог труда и од решености* да марљиво ради под сунцем?+ 23 Јер све дане његовог живота посао му задаје бол и бригу,+ а његово срце нема мира ни ноћу.+ И то је испразно.

24 За човека нема ничег бољег него да једе и пије и да ужива у свом раду*.+ Схватио сам да и то долази из руке правог Бога.+ 25 Јер ко има богатију трпезу од мене?+

26 Човеку који му је по вољи прави Бог даје мудрост, знање и радост,+ а грешнику даје да сабира и сакупља за онога који је по вољи правом Богу.+ И то је испразно, и то је трчање за ветром.

9 Какву корист онај ко ради има од свег свог труда?+ 10 Посматрао сам посао који је Бог дао људима да се њиме баве. 11 Све је учинио лепо* и у право време.+ Чак је људима у срце усадио свест о вечности. Па ипак, они никад неће у потпуности* докучити дела која прави Бог чини.

12 Закључио сам да за њих нема ничег бољег него да се радују и да чине добро докле год су живи,+ 13 и да сваки човек треба да једе и пије и ужива у добру од свег свог труда. То је дар од Бога.+

14 Схватио сам да ће све што прави Бог чини трајати заувек. Томе се ништа не може додати нити се ишта може одузети. Прави Бог то чини да би га се људи бојали.+

15 Оно што се сада догађа, већ се догађало, и оно што долази, већ је и раније било.+ Али прави Бог оствариће оно за чим људи теже*.

16 Видео сам под сунцем и ово: тамо где треба да буде правда влада зло и где треба да буде праведност влада злоба.+ 17 Рекао сам у свом срцу: „Прави Бог ће судити и праведнима и злима,+ јер код њега свака ствар и свако дело има своје време.“

18 Рекао сам у свом срцу и то да прави Бог искушава људе како би увидели да су попут животиња, 19 јер какав је крај људима, такав је крај и животињама – свима је исти крај.+ Како умиру они, тако умиру и оне. Сви имају исти дух,+ тако да човек није бољи од животиње, јер је све испразно. 20 Сви иду на исто место.+ Сви су створени од праха+ и сви се враћају у прах.+ 21 Ко зна да ли дух људи одлази горе и да ли дух животиња одлази доле, у земљу?+ 22 И схватио сам да за човека нема ничег бољег него да ужива у свом раду,+ зато што му је то награда. Јер ко може да му покаже шта ће бити кад њега више не буде?+

4 Опет сам посматрао све неправде које се чине под сунцем. Видео сам сузе оних који трпе неправду, а није било никога да их утеши.+ Моћ је у рукама оних који им чине неправду и никога нема да их утеши. 2 Зато сматрам да су они који су већ умрли срећнији од оних који су још живи.+ 3 А и од једних и од других срећнији је онај ко се још није ни родио,+ ко није видео зла дела која се чине под сунцем.+

4 И видео сам да много труда и вешто урађеног посла проистиче из супарништва међу људима.+ И то је испразно, и то је трчање за ветром.

5 Безумник седи скрштених руку, а тело му полако пропада*.+

6 Боља је једна шака одмора него две шаке мукотрпног рада и трчања за ветром.+

7 Видео сам још једну испразност под сунцем: 8 неко је сам, нема ни пријатеља, ни сина, ни брата, али напорно ради без престанка. Његове очи не могу да се насите богатства.+ Да ли он икада помисли: „За кога се оволико трудим и ускраћујем себи оно што је добро?“+ И то је испразност и велика мука.+

9 Боље је двојици него једноме,+ јер имају већу корист од свог труда*. 10 Јер ако један падне, други ће га подићи. А шта ће бити са оним ко падне, а нема никога да га подигне?

11 И ако двоје људи легну једно уз друго, угрејаће се. А како ће се угрејати човек који је сам? 12 Ако би неко и надјачао једнога, двоје ће моћи да му се одупру. И троструко уже не кида се лако*.

13 Бољи је сиромашан а мудар младић, него стар а безуман краљ,+ који више не зна да прихвати савет.+ 14 Јер би он* могао изаћи из затвора и постати краљ,+ иако се у том краљевству родио у сиромаштву.+ 15 Размишљао сам о свима живима под сунцем и о томе шта се догађа кад млади краљ дође на место свог претходника. 16 У почетку нема краја онима који га подржавају, али они који касније дођу неће бити задовољни њиме.+ И то је испразно, и то је трчање за ветром.

5 Пази на своје кораке кад идеш у дом правог Бога.+ Боље ти је да тамо одеш да би слушао,+ а не да би принео жртву као што чине безумници,+ јер не знају да је зло оно што чине.

2 Не жури да нешто кажеш и нека твоје срце не говори брзоплето пред правим Богом,+ јер је прави Бог на небу, а ти си на земљи. Зато нека буде мало твојих речи.+ 3 Јер од превише брига долази немиран сан*,+ а од превише речи безуман говор.+ 4 Кад дајеш завет Богу, не оклевај да га испуниш,+ јер безумници му нису мили.+ Испуни свој завет.+ 5 Боље је да не дајеш завет него да даш завет па да га не испуниш.+ 6 Не дозволи својим устима да те* наведу на грех+ и не реци пред анђелом* да си се заветовао грешком.+ Зашто да се прави Бог разгневи због онога што си рекао и да уништи дело твојих руку?+ 7 Јер као што заокупљеност многим стварима доноси немиран сан*,+ тако и мноштво речи води у испразност. Али бој се правог Бога.+

8 Ако видиш да у твојој земљи неко ко има власт угњетава сиромашне, ускраћује им правду на суду и поступа непоштено према њима, немој да се чудиш томе.+ Јер онога ко тако поступа посматра неко ко има већу власт од њега, а има и оних који имају још већу власт од њих.

9 Сви ти људи имају корист од земље. Чак и краљ зависи од рода с њиве.+

10 Ко воли сребро, никад му није доста сребра, и ко воли богатство, никад му није доста добитка.+ И то је испразно.+

11 Што је човеков иметак већи, више је оних који га троше.+ И какву корист од њега има власник, осим што га гледа својим очима?+

12 Сладак је сан ономе ко служи, јео мало или много, а богатство не да богатоме да спава.

13 Постоји велико зло које сам видео под сунцем: богатство које човек гомила на своју несрећу. 14 Кад му посао пропадне, пропадне и то богатство, па нема шта да остави свом сину у наследство.+

15 Као што човек излази из мајчине утробе го, тако и одлази, онакав какав је дошао.+ Не може понети са собом ништа од онога за шта је напорно радио.+

16 И ово је велико зло: онако како је неко дошао, тако ће и отићи. И шта од свог труда има онај ко напорно ради кад све то одлази у ветар?+ 17 Ни у јелу не налази задовољство*, а живот му пролази у великој муци, болести и љутњи.+

18 Увидео сам да је добро и лепо да човек једе и пије и ужива у добру од свег мукотрпног рада+ који обавља под сунцем током свог кратког живота који му је прави Бог дао, јер то му је награда.+ 19 И кад прави Бог подари човеку богатство и иметак,+ и да̂ му да ужива у њима, он треба да узме своју награду и да се радује плодовима свог рада. То је дар од Бога.+ 20 Човек скоро да и не размишља о данима свог пролазног живота, јер га прави Бог заокупља оним што му доноси радост у срцу.+

6 Постоји још једно зло које сам видео под сунцем и често се догађа међу људима: 2 неком човеку прави Бог даје богатство и иметак и част, и он има све што пожели, а ипак му прави Бог не даје да ужива у томе, него ужива неко други. То је испразност и тешка невоља. 3 Кад би човек имао стотину деце и живео много година и кад би доживео дубоку старост, а не би уживао у добру које има пре него што оде у гроб*, кажем да је мртворођенчету боље него њему.+ 4 Јер оно је узалуд дошло на свет и одлази у таму, и име му је тамом покривено. 5 Иако није видело сунца нити је ишта упознало, боље му је* него оном човеку.+ 6 Од какве би користи човеку било да живи и двапут по хиљаду година ако не би уживао у добру? Зар не одлазе сви на исто место?+

7 Човек напорно ради само да би напунио свој стомак,+ али никако да утоли глад*. 8 Јер по чему је мудар у предности над безумником?+ Шта сиромашан има од тога што зна како да преживи*? 9 Боље је уживати у ономе што очи могу да виде него се водити својим жељама. И то је испразно, и то је трчање за ветром.

10 Све што постоји већ је названо својим именом и зна се шта је човек. Он се не може судити с моћнијим од себе. 11 Што је више речи*, то је већа испразност, и какву корист човек има од њих? 12 Ко зна шта је најбоље да човек ради током свог кратког, испразног живота, који пролази као сенка?+ Јер ко може рећи човеку шта ће бити под сунцем кад њега више не буде?

7 Боље је добро име* него добро уље+ и бољи је дан смрти него дан рођења. 2 Боље је ићи у кућу где се тугује за умрлим него у кућу где је гозба,+ јер такав крај чека сваког човека. Они који су живи нека то узму к срцу. 3 Жалост је боља од смеха,+ јер кад је лице забринуто, срце постаје боље.+ 4 Срце мудрих је у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.+

5 Боље је слушати укор мудрог човека+ него ласкање* безумних људи. 6 Јер као што пуцкета трње које гори под лонцем, такав је смех безумника.+ И то је испразно. 7 Јер угњетавање може навести мудрог човека да поступа сулудо, а мито квари срце.+

8 Бољи је крај ствари него почетак. Боље је бити стрпљив него бити охол*.+ 9 Немој се брзо вређати*,+ јер увредљивост пребива у недрима* безумних.+

10 Не говори: „Зашто су прошли дани били бољи од ових?“, јер није мудро да то питаш.+

11 Мудрост заједно с наследством добра је и корисна онима који виде светлост дана*. 12 Јер мудрост је заштита,+ а и новац је заштита.+ Али је предност знања и мудрости у томе што чувају живот ономе ко их има.+

13 Размишљај о делима правог Бога. Ко може исправити оно што је он искривио?+ 14 У данима кад ти је добро показуј доброту,+ а у данима кад трпиш невољу* размишљај о томе да је Бог створио и једно и друго,+ да људи не сазнају* шта им доноси будућност.+

15 Свашта сам видео током свог испразног живота+ – од праведника који пропада иако је праведан+ до злог човека који дуго живи упркос својој злоби.+

16 Не буди сувише праведан,+ нити превише мудар.+ Зашто да сам себе упропастиш?+ 17 Не буди сувише зао, а не буди ни луд.+ Зашто да умреш пре времена?+ 18 Добро је да послушаш и један и други савет*,+ јер ко се боји Бога, уважава све то.

19 Мудрост даје мудром човеку већу снагу него граду десет моћних људи који су у њему.+ 20 Нема на земљи праведног човека који чини само добро и никад не греши.+

21 Не узимај к срцу сваку реч коју људи кажу,+ да не би и свог слугу чуо како те проклиње*. 22 Јер твоје срце добро зна да си и ти много пута проклињао друге.+

23 Све сам то истражио помоћу мудрости и рекао сам: „Постаћу мудар.“ Али мудрост је била ван мог домашаја. 24 Оно што се збива, недокучиво је и врло дубоко. Ко то може схватити?+ 25 Одлучио сам да сазнам, истражим и пронађем мудрост и смисао свега, и да разумем у чему је зло безумља и бесмисленост лудости.+ 26 Открио сам ово: од смрти је гора* жена која је као ловачка мрежа, чије је срце као рибарска мрежа и чије су руке као окови. Човек који је по вољи правом Богу избавиће се од ње,+ а грешник ће пасти у њену замку.+

27 „Ето, то сам открио“, каже проповедник*.+ „Разматрао сам једно по једно да бих дошао до закључка, 28 али нисам нашао оно за чим сам непрестано трагао. Нашао сам честитог човека, једног од хиљаду, а честиту жену међу свима њима нисам нашао. 29 Открио сам само ово: прави Бог је створио људе честитима,+ али они иду за многим својим замислима.“+

8 Ко је попут мудрог човека? Ко зна одговоре на дубока питања?* Због мудрости је човеку лице озарено, она ублажава строгост његовог лица.

2 Ја кажем: „Слушај краљеве заповести,+ јер си се на то заклео пред Богом.+ 3 Немој журити да одеш од њега+ и не заузимај се за оно што је зло.+ Краљ може учинити шта год жели, 4 јер је његова реч најјача.+ Ко му сме рећи: ’Шта то радиш?‘ “

5 Ко извршава заповест, неће упасти у невољу,+ и срце мудрог човека знаће када и како да поступи*.+ 6 Наиме, људе погађају многе невоље, али постоји право време и прави начин*+ да се реши свака ствар. 7 Нико не зна шта ће бити, а камоли како ће то бити.

8 Као што човек нема власти над својим духом* нити га може задржати да не оде, тако нема власти ни над даном своје смрти.+ Као што у рату нема отпуштања из војске, тако ни зло не пушта оне који чине злодела*.

9 Све сам то видео и размотрио сам у свом срцу све што се ради под сунцем док човек влада над човеком на његову штету*.+ 10 Видео сам и како сахрањују зле, оне који су долазили на свето место и одлазили с њега, али били су брзо заборављени у граду у ком су чинили зло.+ И то је испразно.

11 Пошто се пресуда за зло дело не извршава брзо,+ људско срце постаје све одлучније да чини зло.+ 12 Грешник може и сто пута да учини зло и да дуго живи, али ја ипак знам да ће бити добро онима који се боје правог Бога, јер имају страхопоштовање према њему*.+ 13 Али зао човек неће добро проћи,+ нити ће продужити своје дане, који су као сенка,+ јер се не боји Бога.

14 На земљи се догађа још нешто што је испразно*: има праведника с којима се поступа као да су чинили зло+ и има злих с којима се поступа као да су поступали праведно.+ Кажем да је и то испразно.

15 Зато сматрам да треба уживати у животу,+ јер за човека нема ничег бољег под сунцем него да једе и пије и весели се. То треба да га прати у његовом труду током свих дана живота+ који му је прави Бог дао под сунцем.

16 Потрудио сам се да стекнем мудрост и разумем све што се чини на земљи,+ па због тога нисам имао сна ни ноћу ни дању*. 17 Размишљао сам о свим делима правог Бога и увидео сам да човек не може схватити оно што се дешава под сунцем.+ Ма колико се човек трудио, не може то схватити. Ако и тврди да је довољно мудар да то открије, ипак не може то разумети.+

9 Размишљао сам о свему томе и закључио да су и праведни и мудри, као и сва њихова дела, у рукама правог Бога.+ Човек не може да докучи ни љубав ни мржњу које су биле пре њега. 2 Свима на крају бива исто:+ праведнима као злима,+ добрима и чистима као нечистима, онима који приносе жртве као онима који их не приносе. Ономе ко је добар исто је као и грешнику. Ономе ко се заклиње исто је као и ономе ко се не заклиње олако. 3 Ово је несрећа која се дешава под сунцем: пошто сви имају исти крај,+ људима је срце пуно зла и лудост им је у срцу док су живи, а потом умиру*.

4 За онога ко је међу живима има наде, јер боље је живом псу него мртвом лаву.+ 5 Живи знају* да ће умрети,+ а мртви не знају ништа,+ нити имају икакву награду*, јер је успомена на њих избледела.+ 6 Нестала је и њихова љубав и њихова мржња и њихова љубомора, и више немају никаквог удела у ономе што се чини под сунцем.+

7 Хајде, с радошћу једи хлеб и с весељем пиј вино,+ јер су правом Богу по вољи твоја дела.+ 8 Нека твоја одећа увек буде бела* и увек стављај уље на своју главу.+ 9 Уживај у животу са женом коју волиш+ током свих дана свог испразног живота који ти је Бог дао под сунцем, током свих својих испразних дана, јер то ти је удео у животу и награда за твој мукотрпан рад под сунцем.+ 10 Све што можеш да чиниш*, чини то свом својом снагом, јер нема ни рада, ни размишљања, ни знања, ни мудрости у гробу*,+ у који идеш.

11 Видео сам под сунцем и то да трку не добијају увек они који су брзи, ни битку они који су моћни,+ нити хлеб увек имају они који су мудри, ни богатство они који су разборити,+ нити су увек успешни они који имају знање,+ јер време невоље и непредвиђени догађаји сналазе свакога од њих. 12 Јер човек не зна кад његов час долази.+ Као рибе уловљене у мрежу и као птице ухваћене у замку, тако људи упадају у клопку кад их изненада задеси време невоље.

13 Видео сам под сунцем и ову страну мудрости, и то ми се учинило важним: 14 Био је један мали град и у њему мало људи, а напао га је моћан краљ, који га је опколио и подигао око њега велики опсадни насип. 15 У њему се нашао један сиромашан, а мудар човек, који је спасао град својом мудрошћу. Али после су сви заборавили тог сиромашног човека.+ 16 Тада сам помислио: „Мудрост вреди више него снага,+ али мудрост сиромашног се презире и његове речи се не слушају.“+

17 Боље је слушати тихе речи мудрих људи него вику онога ко влада међу безумницима.

18 Мудрост вреди више него оружје, али један грешник може упропастити много добра.+

10 Као што се од мртвих мува усмрди и ужегне мирисно уље, тако и мало лудости наруши углед мудрог и честитог човека.+

2 Мудрог човека срце усмерава на прави пут*, а безумног срце наводи на погрешан пут*.+ 3 Којим год путем безумник пође, он нема разборитости*+ и свакоме открива да је луд.+

4 Ако се владар разгневи на тебе, не напуштај своје место,+ јер смиреност спречава велике грехе.+

5 Видео сам нешто жалосно под сунцем, грешку коју чине они који су на власти:+ 6 неразумне постављају на многе високе положаје, а способни* остају на ниским положајима.

7 Видео сам слуге на коњима, а кнезове како иду пешице као слуге.+

8 Ко копа јаму, могао би упасти у њу,+ и онога ко руши камени зид, могла би ујести змија.

9 Онога ко ради у каменолому, камен би могао повредити. Ко цепа дрва, могао би од њих страдати*.

10 Ако се гвоздена алатка иступи и оштрица јој се не избруси, човек троши више снаге. Али мудрост доноси успех.

11 Ако змија уједе кротитеља пре него што је чарањем укроти, онда он нема никакве користи од свог умећа*.

12 Речи мудрог човека доносе му наклоност других*,+ а безумног његове речи одводе у пропаст.+ 13 На почетку говори лудости,+ а на крају из њега извире безумље које води у пропаст. 14 Али безумник не престаје да прича.+

Човек не зна шта доноси будућност. И ко му може рећи шта ће бити кад њега више не буде?+

15 Безумника умара његов труд, јер не зна ни како да нађе пут до града.

16 Тешко земљи чији је краљ дете+ и чији су кнезови на гозби од раног јутра! 17 Благо земљи чији је краљ племенитог рода и чији кнезови једу и пију у право време да обнове снагу, а не да се напију!+

18 Због велике лењости улежу се кровне греде и због немарних руку прокишњава кров.+

19 Хлеб доноси радост и вино уноси весеље у живот,+ али новац прибавља све.+

20 Ни у својим мислима* не проклињи краља,+ нити богатог у соби у којој спаваш, јер би птица могла однети глас* и крилато створење би могло поновити твоје речи.

11 Баци свој хлеб на воду,+ јер ћеш га после много дана опет наћи.+ 2 Подели од оног што је твоје седморици, или чак осморици,+ јер не знаш каква ће несрећа* погодити земљу.

3 Кад се облаци напуне водом, пуштају кишу на земљу. Кад дрво падне на југ или на север – где падне, тамо и остаје.

4 Ко пази на ветар, никад неће сејати и ко гледа на облаке, никад неће жети.+

5 Као што не знаш како дух делује у костима детета у утроби трудне жене,+ тако не знаш ни дело правог Бога, који све чини.+

6 Ујутру сеј своје семе и до вечери вредно ради својом руком.+ Јер не знаш шта ће успети, једно или друго, или ће обоје бити једнако добро.

7 Светлост прија очима и добро је да оне виде сунце. 8 Ако човек живи много година, нека ужива у њима.+ Али нека има на уму и дане невоље*, којих може бити много. Све што долази испразно је.+

9 Радуј се, младићу, док си млад, и нека се твоје срце весели у данима твоје младости. Иди куда те твоје срце и твоје очи воде, али знај да ће прави Бог тражити да му за све то положиш рачун*.+ 10 Зато одагнај жалост од свог срца и зло од свог тела, јер су младост и најлепше године живота испразност.+

12 Сећај се свог Величанственог Створитеља у данима своје младости,+ пре него што дођу дани невоље*+ и стигну године за које ћеш рећи: „Нису ми миле“, 2 пре него што потамни светлост сунца и месеца и звезда,+ и облаци се врате после кише*, 3 кад почну да дрхте чувари куће и јаки људи се погуре, кад млинарице* престану да раде јер их је премало и кад почне да се смркава за оне које гледају кроз прозоре,+ 4 кад се затворе врата која воде на улицу и стиша се звук млина, кад човек почне да се буди на птичји цвркут и све песме утихну,+ 5 кад човек почне да се боји висине и да страхује на улици, кад бадем процвета+ и скакавац постане тром и бобице капра пуцају, јер човек иде у дом у коме ће дуго остати,+ а ожалошћени су већ на улици.+ 6 Сећај га се пре него што се прекине сребрни ланац и разбије златна посуда, пре него што се разбије крчаг на извору и сломи се точак на бунару. 7 Тада се прах враћа у земљу,+ где је и био, а дух* се враћа правом Богу, који га је дао.+

8 „Испразност над испразностима!“, каже проповедник*.+ „Све је испразно!“+

9 Проповедник није само био мудар већ је и стално преносио знање народу,+ размишљао и темељно истраживао да би саставио збирку многих пословица.+ 10 Проповедник се трудио да пронађе пријатне речи+ и да напише оно што је тачно и истинито.

11 Речи мудрих људи су као бодила*,+ а њихове изреке, кад су сакупљене, налик су забијеним клиновима. Те речи потичу од једног пастира. 12 А са оним што је преко тога, сине мој, буди опрезан: Нема краја састављању многих књига и прекомерно читање тих књига замара човека*.+

13 Закључак свега што си чуо јесте ово: Бој се правог Бога+ и држи се његових заповести,+ јер то је све што се тражи од човека.+ 14 Јер прави Бог ће донети суд о сваком делу, па и о свему што је скривено, и рећи ће да ли је оно добро или зло.+