ТУЖБАЛИЦЕ
א [алеф]*
1 Како је само пуста престоница која је била пуна људи!+
Постала је као удовица, а некад је била велика међу народима!+
Некад је била кнегиња међу покрајинама, а сада је постала робиња!+
ב [бет]
2 Ноћу горко плаче+ и сузе јој лију низ образе.
Од свих њених љубавника ниједан није уз њу да је утеши.+
Сви су је пријатељи издали,+ постали су јој непријатељи.
ג [гимел]
3 Јуда је одведена у изгнанство,+ у невољи је и тешком ропству.+
Сад мора да живи међу народима,+ не налази мир.
Сви што је прогоне ухватили су је кад је била у невољи.
ד [далет]
4 Тугују путеви који воде ка кћери сионској*, јер нико не долази на празник.+
Пуста су сва њена врата,+ уздишу њени свештеници.
Њене девојке су жалосне, а она је пуна горчине.
ה [хе]
5 Њени противници постали су јој господари, а њени непријатељи су безбрижни.+
Због многих њених преступа, Јехова ју је завио у тугу.+
Противник је одвео њену децу у ропство.+
ו [вав]
6 Кћи сионска је изгубила сав свој сјај.+
Њени кнезови су као јелени који не налазе пашу
и изнемогло ходају пред оним који их гони.
ז [зајин]
7 У данима своје невоље и бескућништва свог народа, кћи јерусалимска* се сетила
свих драгоцености које је имала од давнина.+
Кад је њен народ пао у руке непријатељу и кад није било никог да јој помогне,+
ח [хет]
8 Кћи јерусалимска је тешко згрешила+
и зато је постала одвратна.
Сви који су је поштовали сада је презиру, јер су видели њену голотињу.+
А и сама уздише+ и окреће леђа због срама.
ט [тет]
9 Нечистоћа јој је на хаљинама.
Није размишљала о ономе што је чека.+
Доживела је страшан пад, нема никог да је утеши.
Погледај, Јехова, моју невољу, јер се непријатељ узохолио.+
י [ јод]
10 Непријатељ је узео све њене драгоцености.+
כ [каф]
11 Цео њен народ уздише, тражи хлеб.+
Своје драгоцености дају за храну, само да преживе.
Погледај, Јехова, и види да ништа више не вредим.
ל [ламед]
12 Зар то ништа не значи свима вама који пролазите путем?
Погледајте и видите!
Има ли бола попут бола који је мени нанет,
који ми је Јехова нанео у дан свог жестоког гнева?+
מ [мем]
13 С висине је послао ватру у моје кости+ и свака је била захваћена.
Разапео је мрежу пред мојим ногама, натерао ме је да се окренем.
Опустошио ме је,
по читав дан болујем.
נ [нун]
14 Моји преступи су ми везани за врат попут јарма.
Он их је учврстио својом руком, снага ме издаје.
Јехова ме је предао онима којима се не могу одупрети.+
ס [самех]
15 Јехова је избацио све ратнике из моје средине.+
Против мене је сазвао мноштво да разбије моје младиће.+
Јехова је изгазио девицу, кћер Јудину, као грожђе у винској преси.+
ע [ајин]
16 Због тога плачем,+ моје очи лију сузе.
Далеко су од мене сви који би ме могли утешити.
Моји синови су очајни, јер је непријатељ победио.
פ [пе]
17 Кћи сионска пружа руке,+ нема никог да је теши.
Јехова је свим непријатељима око Јакова заповедио да га нападну.+
Кћи јерусалимска им је постала одвратна.+
צ [цади]
18 Јехова је праведно поступио,+ јер сам се побунила против његових заповести.+
Слушајте, сви народи, и гледајте мој бол.
Моје девојке и моји младићи одведени су у ропство.+
ק [коф]
19 Звала сам своје љубавнике, али они су ме издали.+
У граду су помрли моји свештеници и моје старешине,
тражећи храну да би преживели.+
ר [реш]
20 Погледај, Јехова, у великој сам тескоби.
Утроба ми се ускомешала.
Срце ми се стеже, јер сам била веома бунтовна.+
Напољу ми мач убија децу,+ а у кући влада смрт.
ש [шин]
21 Људи чују како уздишем, нема никога да ме утеши.
Сви моји непријатељи су чули за моју невољу.
Радују се што си ми је нанео.+
Али доћи ће дан који си објавио,+ када ће и њима бити као мени.+
ת [тав]
22 Нека се сва њихова зла дела покажу пред тобом и казни их,+
као што си мене казнио због свих мојих преступа.
Јер много је мојих уздаха и срце ме боли.
א [алеф]
2 Како ли је Јехова облаком свог гнева обавио кћер сионску!
Бацио је Израелову лепоту с неба на земљу.+
У дан свог гнева није се сетио подножја својих ногу.+
ב [бет]
2 Јехова је без милости прогутао сва Јаковљева пребивалишта.
У свом гневу је разорио утврђења кћери Јудине.+
Бацио је на земљу и оскрнавио краљевство+ и кнезове.+
ג [гимел]
3 У жестини гнева одузео је сву снагу* Израелу.
Повукао је своју десницу кад се непријатељ приближио.+
У Јакову је горео као ватра која прождире све око себе.+
ד [далет]
4 Као непријатељ је натегао свој лук и његова десница је спремна да нападне.+
Побио је све што је нашим очима било драго.+
Излио је свој гнев као ватру+ у шатор кћери сионске.+
ה [хе]
Прогутао је све његове куле,
разорио је сва његова утврђења.
Умножио је тугу и јад кћери Јудиној.
ו [вав]
6 Срушио је своју сеницу+ као да је обична колибица у врту.
Јехова је на Сиону бацио у заборав празник и сабат,
и у свом жестоком гневу не мари ни за краља ни за свештеника.+
ז [зајин]
Зидине тврђава предао је у руке непријатељу.+
Викали су у Јеховином дому+ као на празнични дан.
ח [хет]
8 Јехова је одлучио да разруши зидине кћери сионске.+
Измерио је зидине мерним ужетом.+
Његова рука је уништавала, није се устезао.
У тугу је завио бедем и зидине.
Заједно су пали.
ט [тет]
9 Њена врата су утонула у земљу.+
Уништио је и поломио њене преворнице.
Њен краљ и њени кнезови су изгнани међу народе.+
Нема закона*, а ни пророци више не добијају визије од Јехове.+
י [ јод]
10 Старешине кћери сионске седе на земљи и ћуте.+
Главу су посули прашином и обукли се у кострет.+
Јерусалимске девојке су обориле главу до земље.
כ [каф]
11 Очи су ми се умориле од плакања.+
Утроба ми се ускомешала.
Срце ми се сломило* због пропасти кћери мог народа*,+
јер деца и одојчад губе свест по градским трговима.+
ל [ламед]
12 Говоре својим мајкама: „Гладан сам и жедан!*“,+
док губе свест по градским трговима као да су рањени,
док полако умиру у наручју својих мајки.
מ [мем]
13 Шта да ти наведем као пример?
Са чим да те упоредим, кћери јерусалимска?
Са чим да те изједначим како бих те утешио, девице, кћери сионска?
Јер је твоја пропаст велика као море.+ Ко ће те излечити?+
נ [нун]
14 Твоји пророци су ти преносили лажне и испразне визије,+
нису открили твој преступ и тако те сачували од ропства,+
него су ти преносили лажне и преварне објаве.+
ס [самех]
15 Сви који пролазе путем подругљиво ти пљескају рукама.+
Чуде се*+ и одмахују главом због кћери јерусалимске, говорећи:
„Зар се за овај град говорило: ’Он је савршенство лепоте, радост целог света‘?“+
פ [пе]
16 Против тебе говоре сви твоји непријатељи.
Презиру те*, љутито шкргућу зубима и говоре: „Прогутали смо га.+
Ово је дан који смо чекали!+ Доживели смо да га видимо!“+
ע [ајин]
Уништио те је без милости.+
Дао је непријатељу да се радује над тобом, ојачао је* твоје противнике.
צ [цади]
18 Чујте ме зидине кћери сионске, срце народа вапи ка Јехови.
Нека сузе као поток теку дан и ноћ!
Не дај себи предаха, нек твоје око не престане да плаче!
ק [коф]
19 Устани! Плачи ноћу, кад почињу страже!
Пред Јеховом изливај срце као воду!
Подигни руке к њему и моли се за живот своје деце,
која од глади губе свест на угловима свих улица.+
ר [реш]
20 Погледај, Јехова, и види свој народ који си овако тешко казнио.
Зар треба да жене једу свој пород, децу коју су здраву родиле,+
и да у Јеховином светилишту буду убијени свештеници и пророци?+
ש [шин]
21 Деца и старци мртви леже на земљи по улицама.+
Моје девојке и моји младићи погинули су од мача.+
Убијао си у дан свог гнева, клао си без милости.+
ת [тав]
22 Сазвао си страхоте са свих страна да се окупе као на празник.+
У дан Јеховиног гнева нико није ни побегао ни преживео.+
א [алеф]
3 Ја сам човек који је видео невољу, јер нас је Бог ударио прутом у свом гневу.
2 Отерао ме је и послао да ходам у тами, а не у светлости.+
3 Стално, по цео дан, удара ме својом руком.+
ב [бет]
4 Уништио ми је тело и кожу.
Поломио ми је кости.
5 Опколио ме је, окружио ме горким отровом+ и невољом.
6 Натерао ме је да седим на мрачним местима као они који су одавно мртви.
ג [гимел]
8 И кад у очају запомажем, он се оглушује о* моју молитву.+
ד [далет]
10 Вреба ме као медвед, као лав из прикрајка.+
12 Натегао је свој лук и поставио ме као мету за стреле.
ה [хе]
13 Пробио ми је бубреге стрелама из свог тула.
14 Сви народи ми се смеју, по цео дан ми се ругају у песмама.
15 Наситио ме је горчином, напојио ме пеленом.+
ו [вав]
17 Одузимаш ми мир. Заборавио сам шта је то срећа*.
18 Зато говорим: „Нестала је моја слава и више се ничему не надам од Јехове.“
ז [зајин]
19 Сети се моје невоље и мог бескућништва,+ пелена и горког отрова!+
20 Ти ћеш* се сигурно сетити и сагнућеш се да ми помогнеш.+
21 На то подсећам своје срце, зато ћу те стрпљиво чекати.+
ח [хет]
23 Обнавља се сваког јутра.+ Твоја верност је велика.+
24 „Јехова је моје наследство“,+ рекао сам, „зато ћу га стрпљиво чекати.“+
ט [тет]
25 Јехова је добар према ономе ко се узда у њега,+ према ономе ко га тражи.+
26 Добро је стрпљиво* чекати+ спасење од Јехове.+
27 Добро је за човека да носи јарам док је млад.+
י [ јод]
28 Нека седи сам и ћути када Бог стави на њега то бреме.+
29 Нека се покори и зарије лице у прашину,+ можда још има наде.+
30 Нека окрене образ оном ко га удара, нека се насити увреда.
כ [каф]
31 Јер Јехова нас неће заувек одбацити.+
32 Иако нам је задао бол, он ће нам се и смиловати због своје неизмерне верне љубави.+
33 Јер кад људима наноси невољу или бол, не радује се томе.+
ל [ламед]
34 Кад се газе сви затвореници на земљи,+
35 кад се човеку ускраћује правда пред Свевишњим,+
36 кад се човеку чини неправда у његовој парници
– Јехова то не подноси.
מ [мем]
37 Ко може нешто да каже и да се то догоди, а да Јехова то није заповедио?
38 Из уста Свевишњег
не долази и зло и добро.
39 Како се неко* може жалити кад пати због свог греха?+
נ [нун]
40 Размислимо о својим делима и испитајмо их,+ и вратимо се Јехови.+
41 Обратимо се искреног срца Богу на небесима и подигнимо руке к њему, говорећи:+
42 „Згрешили смо и побунили се,+ а ти нам ниси опростио.+
ס [самех]
44 Обавио си се облаком да наше молитве не би дошле до тебе.+
45 Направио си од нас отпад и смеће међу народима.“
פ [пе]
46 Сви наши непријатељи говоре против нас.+
47 У страху смо и у замци,+ разорени смо и уништени.+
48 Из мојих очију теку потоци суза због пропасти кћери мог народа.+
ע [ајин]
51 Боли ме када видим шта је задесило кћери мог града.+
צ [цади]
52 Непријатељи ме без разлога лове као птицу.
53 У јами су хтели окончати* мој живот, на мене су бацали камење.
54 Воде су ми дошле изнад главе и рекао сам: „Погинућу!“
ק [коф]
55 О Јехова, призвао сам твоје име из дубоке јаме.+
56 Чуј ме, немој се оглушити кад вапим за помоћ и избављење.
57 Био си близу оног дана кад сам те призвао. Рекао си: „Не бој се!“
ר [ реш]
58 Јехова, ти си ми стао у одбрану*, откупио си мој живот.+
59 Видео си, Јехова, неправду која ми је нанета. Молим те, дај ми правду!+
60 Видео си њихову осветољубивост, шта све смишљају против мене.
ש [шин] или [син]
61 Јехова, чуо си како ми се ругају, шта све смишљају против мене,+
62 шта говоре моји противници и шта шапућу против мене по цео дан.
63 Погледај их! И кад седе и кад стоје, ругају ми се у песмама.
ת [тав]
64 Ти ћеш им, Јехова, узвратити по њиховим делима.
65 Даћеш им окорело срце и тако их проклети.
66 Гонићеш их у свом гневу, Јехова, и истребићеш их с лица земље.
א [алеф]
4 Како ли је потамнело сјајно злато, то чисто злато!+
Како свето камење+ лежи разбацано по угловима свих улица!+
ב [бет]
2 А драгоцени синови Сиона, некада цењени као чисто злато,
сада су на цени колико и земљани ћупови,
дело грнчаревих руку!
ג [гимел]
ד [далет]
4 Одојчету се од жеђи језик лепи за непце.
Деца моле за хлеб,+ али нико им га не даје.+
ה [хе]
5 Они који су некад јели укусна јела леже изгладнели* по улицама.+
Они који су одрасли одевени у скерлет+ сада грле гомиле пепела.
ו [вав]
6 Казна за преступ кћери мог народа већа је од казне за грех Содома,+
који је у трену био уништен и коме нико није пружио руку да му помогне.+
ז [зајин]
7 Њени назиреји+ су били чистији од снега, бељи од млека.
Били су руменији од корала, сјајни као сафир.
ח [хет]
8 Сада су црњи од чађи,
више их не препознају на улицама.
Кожа им се прилепила за кости,+ осушила се као дрво.
ט [тет]
9 Боље су прошли они који су побијени мачем него они који умиру од глади,+
који су изнемогли и умиру због несташице хране, као да су прободени мачем.
י [ јод]
10 Жене које су некад биле самилосне кувале су своју децу.+
Њима су се храниле у време пропасти кћери мог народа.+
כ [каф]
И на Сиону је запалио ватру која прождире његове темеље.+
ל [ламед]
12 Ни краљеви целог света ни сви који живе на земљи нису веровали
да ће противник и непријатељ ући на јерусалимска врата.+
מ [мем]
13 То се догодило због греха његових пророка и преступа његових свештеника,+
који су усред града проливали крв праведних.+
נ [нун]
14 Лутају улицама као да су слепи.+
Упрљали су се крвљу,+
па нико не сме да им дотакне одећу.
ס [самех]
15 „Одлазите, нечисти!“, вичу им. „Одлазите! Одлазите! Не дотичите нас!“
Јер су постали бескућници и лутају унаоколо.
Међу народима се говори: „Они више не могу живети код нас*.+
פ [пе]
Људи неће поштовати свештенике,+ неће имати обзира према старешинама.“+
ע [ајин]
17 Очи су нам се умориле док смо узалуд гледали ко ће нам помоћи.+
Упорно смо очекивали помоћ од народа који нас није могао спасти.+
צ [цади]
18 Вребали су нас на сваком кораку,+ па нисмо могли ходати по својим трговима.
Крај нам се приближио, дани су нам одбројани, дошао нам је крај.
ק [коф]
19 Наши гониоци су били бржи од орлова на небу.+
Прогањали су нас по горама, у пустињи су нам постављали заседе.
ר [реш]
20 У њиховој великој јами заробљен+ је наш животни дах, Јеховин помазаник,+
онај за кога смо говорили: „Под његовом заштитом* ћемо живети међу народима.“
ש [шин]
21 Радуј се и весели се, кћери едомска,+ која живиш у земљи Уз.
Али и до тебе ће доћи чаша,+ па ћеш се опити и открити своју голотињу.+
ת [тав]
22 Кћери сионска, довољно си кажњена за свој преступ.
Неће те он опет одвести у изгнанство.+
Позваће те на одговорност због твог преступа, кћери едомска,
разоткриће твоје грехе.+
5 Јехова, сети се шта нам се десило!
Погледај и види нашу срамоту!+
2 Наше наследство је предато странцима, наше куће туђинцима.+
3 Постали смо сирочад, немамо оца, а наше мајке су као удовице.+
4 Морамо да платимо да бисмо пили своју воду,+ а и своја дрва купујемо.
6 Пружамо руку према Египту+ и Асирији+ да се наситимо хлеба.
7 Више нема наших предака који су згрешили, а ми морамо трпети због њихових преступа.
8 Сада слуге владају над нама. Никога нема да нас избави из њихове руке.
9 Набављамо себи хлеб излажући живот опасности,+ јер нам у пустињи прети мач.
10 Од неподношљиве глади кожа нам се као пећ зажарила.+
11 Осрамотили* су жене на Сиону, девице у Јудиним градовима.+
12 Кнезове су обесили за руку,+ а ни старешине нису поштовали.+
13 Младићи носе млинско камење, а дечаци посрћу под товарима дрва.
14 Код градских врата више нема старешина,+ младићи више не свирају своје песме.+
15 У нашем срцу више нема радости, наше играње се претворило у туговање.+
16 Пала је круна с наше главе. Тешко нама, јер смо згрешили!
зато нас очи издају.+
19 А ти ћеш, Јехова, седети на престолу у сву вечност.
Твој престо стоји из нараштаја у нараштај.+
20 Зашто да нас заувек заборавиш и да нас тако дуго оставиш саме?+
21 Јехова, врати нас к себи и ми ћемо ти се радо вратити.+
Учини да све буде као што је некада било.+
22 Али ти си нас сасвим одбацио.
Веома си гневан на нас.+
У изворном тексту, поглавља 1–4 написана су у алфабетском акростиху. Видети Речник појмова, „Акростих“.
Дословно: „Сиону“.
Дословно: „Јерусалим“.
Или: „уживали у“.
Или: „скупштину“. Видети Речник појмова.
Дословно: „сломио сваки рог“.
Или: „Уништио“.
Или: „поуке“.
Дословно: „Јетра ми се просула на земљу“.
„Кћи мог народа“ је поетски израз којим се вероватно изражава сажаљење и саосећање.
Дословно: „Где су жито и вино?“
Дословно: „звижде“.
Дословно: „Звижде“.
Дословно: „узвисио је рог“.
Или: „здраву родила“.
Или: „зауставља“.
Или можда: „оставио ме као необрађену земљу“.
Дословно: „добро“.
Или: „Твоја душа ће“.
Или: „ћутећи“.
Дословно: „жив човек“.
Дословно: „Гневом си нам затворио приступ“.
Дословно: „У јами су ућуткали“.
Или: „одбранио си ме на суду“.
Дословно: „напуштени“.
Или: „живети овде као дошљаци“.
Дословно: „У његовој сенци“.
Или: „Силовали“.