Темељна питања дубоко у нама

Зашто смо овде? Куда идемо? Има ли наш живот смисао? Како смо овамо доспели?

ЗЕМЉА врви животом. Живот је посвуда, од најтамнијих морских дубина до врхова највиших планина, од залеђених поларних подручја до влажних тропских прашума. Присутност живота једнако је тако обилна на пространим зеленим пашњацима као и на „пашњацима мора“. Живот се налази и у води чија температура за неколико стотина степени прелази тачку врења и на хладноћи која је педесетак степени испод нуле. Он буја у проређеном ваздуху километрима изнад Земље, као и у океанима, где на дубини већој од десет километара и под притиском већим од једне тоне на квадратни сантиметар плива риба лист.

Исто тако, живот у својој величини иде од једне до друге крајности, од невидљиве бактерије до плавог кита који је дугачак тридесетак метара а тежак стотину тона — само његов језик је тежак као слон! Но, оно што бактеријама недостаје у величини, то оне надокнађују у свом броју. У једној кашичици плодне земље може бити пет милијарди бактерија. У органима за варење код термита и крава има на милијарде бактерија које им омогућавају да варе целулозу дрвета и траве.

Процењује се да на нама и у нама живи више микроба него што има људи на свету. „Према једној недавној процени“, каже један научник, „укупан број микроба на свету је око 20 пута већи од броја свих животиња“. Живот на Земљи заиста се не може пребројати.

Ипак, ни бактерије, ни китови, ни било које друго од билиона створења не поставља себи темељно питање: Зашто смо овде? Куда идемо? Има ли наш живот смисао? Како смо доспели овамо?

Но, таква питања постављају људи. Они таква питања непрекидно већ вековима постављају. Зашто? Зато што су људи другачији. Другачије су њихове потребе. Непремостива провалија раздваја људе од свега живога на Земљи. Сама чињеница да једино они постављају оваква питања то доказује. Питер Медавар у својој књизи Ограничења науке каже да је чињеница да наука има ограничења „јасна због њене неспособности да одговори на основна дечја питања која се односе на прво и последње — питања као што су: ’Како је све почело?’ ’Зашто смо сви овде?’ ’Зашто живимо?’

Ипак се та темељна питања непрестано понављају, нико их не може потиснути, она вапе за одговором. У нама је усађена глад за одговорима. Научници покушавају дати одговоре. Имају ли они кључ да отворе врата првом Медаваровом питању: Како је све почело?