Освета микроба̂

ОВАЈ 20. век доживео је чудесне напретке у медицини. Хиљадама година људи су били практично беспомоћни против бича смртоносних микроба. Али средином 1930-их ствари су се почеле мењати када су научници пронашли сулфаниламид, прву супстанцију која је могла поразити бактерију а да озбиљно не науди зараженој особи.a

У годинама које су следиле, научници су произвели моћне нове лекове за борбу против заразних болести — хлорокин да нападне маларију и антибиотике да покоре упалу плућа, шарлах и туберкулозу. До 1965. створено је више од 25 000 различитих антибиотичких производа. Многи научници су закључили да бактеријске болести више нису велика брига или привлачна ствар за истраживање. На крају крајева, зашто проучавати болести које ускоро неће постојати?

У развијеним земљама света, нове вакцине су драматично умањиле данак малих богиња, заушки и рубеоле. Масовна кампања вакцинисања против дечје парализе, започета 1955, била је толико успешна да се број случајева ове болести у западној Европи и северној Америци стропоштао са 76 000 у тој години на мање од 1 000 у 1967. Велике богиње, једна велика кобна болест, искорењене су широм света.

Овај век је такође доживео проналажење електронског микроскопа, направе која је толико снажна да научницима омогућује да виде вирусе који су милион пута мањи од човчјег нокта. Такви микроскопи, заједно с другим технолошким напрецима, омогућили су да се заразне болести као никада раније разумеју и да се води борба против њих.

Победа је изгледала засигурана

Због ових открића медицинари су били пуни поуздања. Микроби заразних болести су падали пред оружјем савремене медицине. Свакако ће победа науке над микробима бити брза, одлучна, потпуна! Ако лек за неку специфичну болест још није доступан, ускоро ће бити.

Још 1948. државни секретар САД, Џорџ Маршал, хвалио се да надвладавање свих заразних болести непосредно предстоји. Три године касније је Светска здравствена организација (СЗО) уверавала да би азијска маларија ускоро могла бити болест од „не више тако велике важности“. До средине 1960-их, уверење да је ера куге и болештина прошла било је толико широко распрострањено да је начелник санитетске службе САД, Вилијам Х. Стјуарт, рекао здравственим службеницима да је време да се књига о заразним болестима затвори.

Старе болести се враћају

Међутим, књига о заразним болестима ни на који начин није била спремна да се затвори. Микроби нису нестали с планете само зато што је наука изнашла лекове и вакцине. Далеко од тога да буду побеђени, добро знани кобни микроби вратили су се у пуној снази! Осим тога, изронили су и други смртоносни микроби — микроби који су докторима раније били непознати. Тако су микроби, и стари и нови, узели маха и угрожавају, муче или убијају безбројне милионе људи широм света.

Кобне болести за које се некад мислило да су под контролом поново су изрониле, смртоносније него икад и теже да се излече лековима. Један пример за то је туберкулоза (ТБЦ). СЗО је недавно изјавила: „Још од 1944. лекови за ТБЦ су стављени у широку употребу у Јапану, Северној Америци и Европи да драматично смање број случајева ТБЦ и смртних случајева. Међутим, напори да се ТБЦ контролише у мање развијеним земљама су занемарени, ... што је овој болести омогућило да се врати у богате земље у опаснијим облицима, отпорним на многе лекове.“ Данас ТБЦ, коју обично изазива ваздухом преносива бактерија која се смешта у плућа, убија око три милиона људи сваке године — преко 7 000 дневно. До 2005. године, данак у смртним случајевима би се могао винути на четири милиона годишње.

Друге старе убице такође су у порасту. Колера је сада распрострањена у многим деловима Африке, Азије и Латинске Америке; она мучи и убија све више људи. Читава нова сорта се појавила у Азији.

Денга, коју шири комарац Aëdes aegypti, такође је у брзом порасту; она сада угрожава 2,5 милијарди људи у преко 100 земаља широм света. Од 1950-их, један смртоносни нови хеморагични облик ове болести појавио се и распространио по читавом тропском појасу. Процењује се да он убија приближно 20 000 људи сваке године. Као што је случај код већине вирусних болести, не постоји никаква вакцина која би штитила од ове болести нити какав лек да је излечи.

Маларија, за коју се наука једном надала да ће је искоренити, сада сваке године убија око два милиона људи. Постаје све теже убити и маларичне паразите и комарце који их преносе.

Опустошујуће нове болести

Можда је од нових болести које су недавно устале да море човечанство најпознатија смртоносна сида. Ову неизлечиву болест изазива вирус који је пре само дванаестак година био непознат. Ипак, до пред крај 1994. број људи широм света заражених овим вирусом био је између 13 и 15 милиона.

Друге раније непризнате заразне болести обухватају хантавирусни плућни синдром. Преноси га пољски миш, и појавио се на југозападу Сједињених Држава и показао као фаталан у више од половине пријављених случајева. Два типа хеморагичних грозница — оба нова, оба фатална — развила су се у Јужној Америци. Такође настају друге стравичне болести — вируси који носе чудна, необична имена — ласа, долина Рифт, оропуш, росио, К. Гванарито, VEE, мајмунске богиње, чикунгуња, мокола, дуфенхака, ледантек, мождани вирус Кјасанур шуме, агенс из Семлики шуме, кримеан-конго, онјоњнјоњ, синдбис, марбург, ебола.

Зашто се нове болести јављају?

Уз све сазнање и преимућства које савремена медицина поседује, зашто се кобни микроби показују тако тешкима да буду поражени? Један разлог јесте повећана покретљивост данашњег друштва. Савремени превоз може неку локалну епидемију брзо учинити глобалном. Путовања млазњацима олакшавају да се смртоносна болест у року од неколико сати пресели, заштићена унутар заражене особе, с једног краја света у било који други део света.

Други разлог који је наклоњен микробима, јесте експлозиван раст светске популације — поготово у градовима. Наравно, у градовима се ствара смеће. У смећу има пластичних посуда и гума пуних свеже кишнице. То у тропском појасу има за последицу размножавање комараца који су носиоци кобних болести као што су маларија, жута грозница и денга. Надаље, баш као што густа шума може подстрекавати пожар, тако и густо насељено становништво обезбеђује идеалне услове за брзо ширење туберкулозе, грипа и других ваздухом преносивих болести.

Трећи разлог за повратак микроба повезан је с променама у људском понашању. Микроби који се преносе сексуалним путем бујају и шире се као последица непревазиђене размере сексуалних односа с више партнера, који карактеришу други део 20. века. Ширење сиде само је један пример.b

Четврти разлог због чега се кобни микроби показују тако тешкима да буду поражени јесте то да је човек извршио инвазију на џунгле и кишне шуме. Писац Ричард Престон у својој књизи The Hot Zone изјављује: „Појава сиде, еболе и било којих других агенаса што потичу из кишних шума изгледа да је природна последица уништавања тропске биосфере. Вируси који се појављују, израњају из еколошки оштећених делова Земље. Многи од њих долазе с дроњавих ивица тропских кишних шума ... Тропске кишне шуме су дубоки резервоари живота на планети, који садрже већи део животињских и биљних врста света. Кишне шуме су такође њени највећи резервоари вируса, пошто све што је живо носи вирусе.“

Људи тако долазе у ближи контакт с инсектима и топлокрвним животињама у којима вируси безазлено пребивају, репродукују се и умиру. Али када неки вирус „скочи“ са животиње на човека, тај вирус може постати смртоносан.

Ограничења медицине

Други разлози због чега се заразне болести враћају повезане су са самом медицином. Многе бактерије сада пркосе антибиотицима који су их некада убијали. Иронично је да су сами антибиотици помогли да се створи оваква ситуација. На пример, ако неки антибиотик убија само 99 посто штетних бактерија у зараженој особи, онај један проценат који опстане и који се одупро антибиотику сада може расти и размножавати се попут суперсорте корова на свеже поораној њиви.

Пацијенти отежавају овај проблем када не доврше лечење антибиотицима које им је њихов доктор преписао. Пацијенти могу престати са узимањем таблета чим почну да се осећају боље. Иако су можда најслабији микроби убијени, они најјачи опстају и мирно се умножавају. У року од неколико недеља, болест се поново јавља, али овог пута је теже, или немогуће, излечити је лековима. Кад ове сорте микроба отпорне на лекове нападну друге људе, долази до озбиљног јавног здравственог проблема.

Стручњаци у СЗО недавно су изјавили: „Отпорност [на антибиотике и друге антимикробске агенсе] је у многим земљама епидемијска и отпорност на више лекова оставља докторе практично без простора за маневрисање у лечењу све већег броја болести. Само у болницама, према процени, сваког дана се догоди један милион бактеријских инфекција широм света, и већина њих су отпорне на лекове.“

Трансфузије крви, које се почев од Другог светског рата све више користе, такође су помогле да се заразне болести распростране. Упркос напорима науке да крв сачувају слободном од смртоносних микроба, трансфузије крви знатно доприносе распрострањивању хепатитиса, цитомегаловируса, бактерија отпорних на антибиотике, маларије, жуте грознице, Шагасове болести, сиде и многих других стравичних болести.

Данашње стање ствари

Иако је медицина била сведок експлозије сазнања током овог века, остају још многе тајне. Ц. Џ. Питерс проучава опасне микробе у Центрима за контролисање болести, Америчкој најистакнутијој лабораторији за здравље јавности. У једном интервјуу у мају 1995, он је у вези са еболом рекао: „Ми не знамо зашто је она толико вирулентна за човека, и не знамо шта она ради [то јест] где је, кад не изазива ове епидемије. Не можемо је наћи. Не постоји ниједна друга породица вируса ... о којој имамо тако дубоко незнање.“

Чак и кад ефикасно медицинско знање, лекови и вакцине постоје за борбу против болести, применити их на оне којима је то потребно захтева новац. Милиони живе у сиромаштву. Извештај о светском здрављу за 1995. СЗО наводи: „Сиромаштво је главни разлог због чега се бебе не вакцинишу, због чега није обезбеђена чиста вода и санитација, због чега исцељујући лекови и други третмани нису доступни ... У свету у развоју сваке године умире 12,2 милиона деце испод 5 година, већина од узрока који би се могли спречити за само неколико америчких центи по детету. Она у великој мери умиру због равнодушности света, али пре свега она умиру јер су сиромашна.“

До 1995, заразне болести и паразити били су највеће убице на свету, утамањујући животе 16,4 милиона људи сваке године. Нажалост, безбројни милиони људи живе у условима који су идеални за појаву и распрострањивање смртоносних микроба. Погледајте данашњу жалосну ситуацију. Преко милијарду људи егзистира у крајњем сиромаштву. Половина светског становништва нема редован приступ медицинском лечењу и основним лековима. На улицама загађених велеградова лутају милиони напуштене деце, од којих многа убризгавају дрогу и упражњавају проституцију. Милиони избеглица сахну у нехигијенским логорима, усред колере, дизентерије и других болести.

У рату између човека и микроба, услови су све више наклоњени микробу.

[Фусноте]

[Истакнути текст на 6. страни]

„Само у болницама, према процени, сваког дана се догоди један милион бактеријских инфекција широм света, и већина њих су отпорне на лекове“ (Светска здравствена организација)

[Оквир на 7. страни]

Кад микроби узврате ударац

Један мали микроб познат као бактерија „тежи толицко мало, 0,00000000001 грам. Плави кит тежи око 100 000 000 грама. А ипак бактерија може убити кита“ (Бернард Диксон, 1994).

Међу бактеријама од којих се највише страхује а што се могу наћи у болницама јесу сорте Златног стафилокока отпорне на лекове. Ове сорте муче болесне и слабе, изазивајући смртоносну инфекцију крви, упалу плућа и токсични шок. Према једном рачунању стаф сваке године убија 60 000 људи у Сједињеним Државама — што износи више од оних који настрадају у саобраћајним несрећама. Током година, ове сорте бактерија су постале толико отпорне на антибиотике да је до 1988. постојао само један антибиотик који је био делотворан против њих, лек ванкомицин. Међутим, ускоро су извештаји о врстама отпорним на ванкомицин почели да стижу из свих делова света.

Ипак, чак и кад антибиотици раде посао који треба да раде, могу настати други проблеми. Средином 1993, Џоун Реј отишла је у једну болницу у Сједињеним Државама ради рутинске операције. Очекивала је да за неколико дана буде кући. Уместо тога, у болници је морала да остане 322 дана, првенствено због инфекција које је добила после операције. Доктори су се борили с тим инфекцијама великим дозама антибиотика̂, укључујући и ванкомицин, али микроби су узвраћали. Џоун каже: „Нисам могла користити своје руке. Нисам могла користити своја стопала. ... Чак књигу нисам могла подићи да читам.“

Доктори су се борили да открију зашто је Џоун још увек болесна након тих месеци лечења антибиотицима. Лабораторијски рад је показао да осим инфекције стафом, Џоун има још једну врсту бактерија у свом систему — ванкомицин-отпорни ентерококус. Као што и име сугерише, овој бактерији ванкомицин није наудио; такође је изгледало да је он имун и на сваки други антибиотик.

Онда су доктори сазнали нешто што их је пренеразило. Ова бактерија не само што је била отпорна на лекове што је требало да је убију, већ, насупрот ономе што су очекивали, она је у ствари ванкомицин користила да би преживела! Џоунин доктор, специјалиста за инфективне болести, рекао је: „[Овим бактеријама] био је потребан тај ванкомицин да би се размножавале, и ако га не би имале, не би расле. Дакле, у неком смислу, оне користе ванкомицин као храну.“

Кад су доктори престали да Џоуни дају ванкомицин, те бактерије су угинуле, и Џоун се опоравила.

[Слика на 8. страни]

Микроби бујају кад пацијенти неисправно користе антибиотике

[Слика на 9. страни]

Трансфузије крви распрострањују смртоносне микробе