Компјутер који види кроз тебе

Од нашег дописника из Новог Зеланда

ГЛЕДАЈУЋИ кроз дугуљасти прозор видим необичну сцену. Особе обучене у бело стоје око стола на ком лежи човек. Прво је био угуран у неки апарат који изгледа као огроман резач за оловке. Да ли је то ружан сан? Нека сцена из научно-фантастичног филма? Шта се ту догађа?

Сцена се одвија у месној болници Дунедин, на Јужном острву Новог Зеланда. Огроман резач за оловке је уствари једна врста високо развијеног рендгенског апарата, CAT-скенер. Ова три велика слова означавају Computerized Axial Tomography (код нас: ЦТ). А појам ”томографија“ изводи се од грчких речи које значе ”режањ“ и ”писати“, а ЦТ баш то и чини. Он рентгенизује особу на режњеве и прави записе о томе шта види.

Могло би се помислити да су необични рендгенски апарати интересантни само за лекаре и научнике, међутим овде су људи били толико заинтересовани за ЦТ да су скупљали потписе за набавку таквог апарата. Две суседне провинције, Отаго и Саутленд, сакупиле су за то 1,2 милиона америчких долара, што износи око четири долара по сваком човеку, свакој жени и сваком детету у том крају. Њихов месни универзитет и медицински факултет веома су допринели да се пробуди интерес јавности за тај апарат. Али ЦТ-и се све више производе у свету. Можда се један налази и у близини твог места становања.

Како он функционише?

Ко је једном већ био на рендгену може се сетити да је морао стајати или лежати на једној великој плочи и потпуно се умирити. Невидљиви рендгенски зраци су при томе продирали кроз тело и осветлиле фотографску плочу која се налазила иза њега. Већина рендгенских зрака задржана је тамо где су кости. Према густини осталог ткива и органа, рендгенски зраци су различито ослабили. На тај начин се добија осенчена слика унутрашњости особе, на којој су кости представљене бело, а различита ткива и органи у око осам сивих нијанси.

Уобичајени поступак са рендгеном био би идеалан кад би све кости и органи лежали раширени као у излогу, што наравно није случај. Неки су сакривени иза других. Како њих снимити? Није их могуће разместити где би ми хтели, као децу у школи, која позирају за фотографију разреда. Зато се сам фотограф мора друкчије поставити — рендгенски снимци морају бити направљени из различитих углова.

Једном ЦТ-у је ради облика резача за оловке могуће направити рендгенске снимке свуда око тела. Од само једног јединог ”слоја“ особе направи се чак 700 различитих снимака у преко 250 сивих нијанси. Ове слике посредују знатно тачнију слику унутрашњости човека, него што је то икада било могуће.

Зашто компјутер?

Иако су рендгенски снимци толико лепи, уопште није лако с тим нешто започети. Треба замислити једног врло запосленог хирурга који после напорног дана одлази кући са 700 рендгенских снимака желуца неког пацијента и преко ноћи их прегледа, да би следећег јутра извршио операцију. Разумљиво је само по себи да се то не може захтевати. Али како он користи те снимке?

Тај компликовани поступак могли бисмо упоредити са батеријском светиљком која светли кроз чашу која садржи освежавајући напитак и више коцки леда; светло продире кроз чашу и лед, па би на једном филмском платну иза чаше настала шара. Рецимо да се батеријска лампа и филмско платно окрећу око чаше, док посматрамо промењиву шару светла и сенке. Да ли би се на основу тога могао навести тачан облик сваке коцке леда?

То за некога можда изгледа немогуће, али не и за компјутер. Уместо фотографским плочама, информације рендгенских зрака сакупљају се електронским сензорима. Брижљивим упоређивањем оних рендгенских зрака које излазе из тела са онима које улазе, компјутер закључује кроз шта су у теби прошли рендгенски зраци. Компјутор не показује само облике, него износи чак и разлике између нормалне и густе крви или између ткива мозга и мождане течности. Он може препознати незнатне разлике у густоћи ткива, што би обични рендгенски зраци превидели.

У чему је корист?

Те додатне појединости које пружа ЦТ чине га толико популарним код лекара. Он може пронаћи мали мекани тумор, који се код обичних рендгенских снимака не би показао — и тако може спасити људски живот. Скенер се такође користи код особа које би се радије дале електронски ”разрезати на режњеве“ него што би дословно ишле под нож. Он може спречити многе ризичне операције у дијагностичке сврхе, као и са њима повезане неугодности и компликације. Дакле, ко жели избећи такву операцију, може питати свог лекара да ли се уместо ње може да употреби ЦТ.

Чак и онда ако је нека операција неизбежна, ЦТ може помоћи. Професор који води радиолошко одељење једног медицинског факултета указао је како ЦТ омогућава прецизније операције, јер хирургу пружа тачније информације о томе што ће наћи у унутрашњости тела. ”Скенер му сервира на послужавнику“, рекао је, што је велика предност за лекаре и пацијенте.

Међутим, ЦТ-и имају своје границе. Додуше, они откривају многе болести, и то често у излечивом стадијуму, али не могу их излечити. Иако замењују читав низ врло неугодних и понекад опасних поступака дијагнозе, они нису увек замена за операцију. Такође не би требало свог лекара код сваке главобоље молити за преглед ЦТ-ом. Треба имати на уму да рендгенски зраци увек крију у себи један мали, али приметљив ризик здравља и зато их не би требало користити без уверљивих медицинских разлога. С друге стране, ако лекар препоручује испитивање са ЦТ-ом, требали бисмо бити срећни ако нам та задивљујућа техника стоји на располагању.

[Слика на 26. страни]

Улазак у ЦТ

[Извор]

Camerique/H. Armstrong Roberts