Зашто је Бог допустио патње?

”Не припада човеку који хода ни да својим кораком управља. Исправи ме, Јехова“ (Јеремија 10:23, 24).

ОВЕ речи написане су хиљадама година након што су створени људи. Јеремија је утврдио да је све до његових дана људска историја била трагедија у односу на добар почетак који је Бог дао нашим прародитељима.

Јеремијино запажање поткрепљено је сликом створеном у преко 2 500 даљњих година људске историје. Људска се трагедија чак погоршала. Шта је пошло кривим путем?

Злоупотреба слободне воље

Наши су прародитељи изгубили из вида чињеницу да нису створени да срећно живе без Бога и његових закона. Одлучили су да постану независни од Бога, мислећи да ће тиме да побољшају свој живот. Али, била је то злоупотреба њихове слободе. Они су прекорачили од Бога одређене границе слободне воље (1. Мојсијева, 3. поглавље).

Зашто Бог једноставно није уништио Адама и Еву и поново започео с једним другим људским паром? Зато што је доведена у питање његова универзална сувереност, као и његов начин владања. Као Свемогући Бог и Створитељ свих створења, има право да влада над њима. Пошто је Свемудар, његова владавина је најбоља за сва створења. Али, владавина Бога доведена је у питање.

Могу ли људи боље да владају од Бога? Створитељ је сигурно знао одговор на то питање. Сигурна могућност да људи пронађу одговор састојала се у томе да им се дозволи неограничена слобода коју су желели. Дакле, један од разлога зашто је Бог допустио зло и патње је да ван сваке сумње покаже може ли људска владавина независно од њега да успе.a

Адам и Ева су проузрочили патње себи и свом потомству. Они ’су жели оно што су сејали‘ (Галаћанима 6:7). ”Они су са своје стране погубно деловали; нису [Божја] деца, грешка је њихова“ (5. Мојсијева 32:5).

Наши су прародитељи били упозорени да ће последица њихове независности од Божје владавине бити смрт (1. Мојсијева 2:17). То се и догодило. Напуштајући Бога, напустили су свој извор здравља и живота. Пропадали су док их смрт није надвладала (1. Мојсијева 3:19).

Затим, Бог је људској породици дао довољно времена да би се у потпуности показало да ли би се било који политички, социјални или економски систем кога би измислили независно од њега показао као потпуно задовољавајући. Да ли ће било који од ових система да доведе до срећног, мирног света без криминала или рата? Да ли би неки од њих могао да осигура материјално благостање за све? Хоће ли неки од њих да победи болест, старост и смрт? Намера Божје владавине била је да испуни све ове ствари (1. Мојсијева 1:26-31).

Шта учимо из прошлости?

Историја је убрзо јасно предочила истину из посланице Римљанима 5:12: ”Тако се смрт проширила на све људе.“ Тај редак објашњава да је ’кроз једног човека грех ушао у свет, а кроз грех смрт‘. Кад су се наши прародитељи побунили против Божје владавине, постали су мањкави, несавршени. Та мањкавост била је све што су могли да пренесу на своје потомство. Као последица тога, сви смо рођени с манама и подложни болестима и смрти.

Прошлост је такође показала како су грехом натоварени људи страшно поступали једни с другима. Било је безбројних бруталних ратова, етничких и религиозних мржњи, инквизиција, страшног криминала свих врста и поступака себичности и похлепе. Осим тога, безбројне милионе људи мучило је сиромаштво и глад.

Током прошлих хиљадугодишта, човечанство је испробало све могуће облике владавина. Ипак, ниједна није успела да задовољи потребе људи. Недавно, у многим земљама су одбачене комунистичке владе. У демократским земљама раширен је криминал, сиромаштво, економска нестабилност и корупција. Заиста, сви видови људских владавина показали су се мањкавима.

Даље, Бог је оставио људима времена да постигну врхунац научних и материјалних остварења. Али, да ли је то прави напредак ако су лук и стрела замењени нуклеарним оружјем? Какав је то напредак ако људи могу да путују у свемир а не могу да живе међусобно у миру на Земљи? Да ли је то напредак ако се милиони људи боје да излазе ноћу због криминала?

Оно што протекло време показује јесте то да људи нису у стању успешно ’управљати својим корацима‘, као што не могу да живе без хране, воде и ваздуха. Ми смо створени да будемо зависни од вођства нашег Творца, једнако као што смо створени да будемо зависни од хране, воде и ваздуха (Матеј 4:4).

Допуштајући зло и патње, Бог је једном заувек показао како су жалосне последице злоупотребе слободне воље. То је тако драгоцен дар да је Бог, уместо да одузме слободну вољу људима, радије допустио да увиде шта значи њена злоупотреба.

У вези слободне воље, у публикацији Statement of Principles of Conservative Judaism каже се: ”Без стварне могућности да људи учине погрешан избор кад се суочавају са добрим и злим, читав концепт избора био би безначајан. . . Многе људске патње директна су последица наше злоупотребе слободне воље која нам је подарена.“

Јеремија је несумњиво имао право кад је рекао: ”Не припада човеку који хода ни да својим кораком управља.“ Соломон је такође био у праву кад је рекао: ”Човек влада над човеком на штету његову“ (Проповедник 8:9).

Ово снажно расветљава неспособност човека да искорени патње. Чак ни Соломон, са свом својом мудрошћу, богатством и моћи, није могао да одстрани беду коју доноси људска владавина.

Како ће онда Бог да одстрани патње? Хоће ли икада да надокнади људима штету проузрочену патњама?

[Фуснота]

[Слика на 9. страни]

Бог је дао човечанству савршен почетак, но историја показује да људи независно од Бога не могу успешно да ’управљају својим корацима‘