Природне катастрофе — помоћи свом детету да изађе на крај

ЗЕМЉОТРЕСИ, торнада, пожари, поплаве, урагани — како смо беспомоћни кад се суочимо с бесом природе! Одрасли често утврђују да можда прођу године и године пре него што застрашујуће менталне слике урезане доживљеном природном катастрофом почну да бледе. Не изненађује онда што деци може бити потребна додатна помоћ да би се опоравила од таквих искустава.

Федерална служба Сједињених Држава за менаџмент хитних случајева (FEMA) примећује да непосредно после неке катастрофе, деца типично страхују да ће (1) остати сама, (2) да ће бити одвојена од породице, (3) да ће се тај догађај поново догодити, и (4) да ће неко бити повређен или убијен. Шта ви као родитељ можете учинити да бисте умањили дететову забринутост у ситуацији након неке катастрофе? FEMA даје следеће препоруке.a

Покушајте да задржите породицу на окупу. Остајање на окупу пружа вашем детету засигурање и умањује његов страх од напуштености. Боље је да не оставите децу с рођацима или пријатељима или у неком евакуационом центру док ви тражите помоћ. „Деца постају забринута“, опажа FEMA, „и она ће бринути да се родитељи неће вратити.“ Ако треба негде да одете, поведите своје дете са собом ако је то икако могуће. Тако је „мања вероватноћа да ће ваше дете развити приањајуће понашање“.

Узмите времена да мирно и одлучно објасните ситуацију. Реците свом детету оно што знате о катастрофи. Уколико је потребно, поновите своје објашњење неколико пута. У кратким цртама изнесите шта ће се догодити као следеће. На пример, могли бисте рећи: ’Ноћас ћемо сви заједно остати у заклону.‘ Разговарајте с децом у нивоу њихових очију, клекнувши уколико је потребно.

Охрабрите дете да прича. „Комуникација највише помаже у смањивању дететове забринутости“, истиче FEMA. Слушајте шта вам свако дете говори о катастрофи и о својим страховима. (Упоредите с Јаковом 1:19.) Реците му да је нормално бити уплашен. Ако изгледа да дете није вољно да се изрази, ставите му до знања да се и ви плашите. Чинећи то, можете му олакшати да изрази своје сопствене страхове и тиме умањи своју забринутост. (Упоредите с Пословицама 12:25.) „Ако је могуће, укључите целу породицу у овај разговор.“

Укључите децу у активност рашчишћавања. Док рашчишћавате и поправљате кућу, доделите деци њихове личне задатке. „Ако имају неки задатак то ће им помоћи да разумеју да ће све бити у реду.“ Међутим, врло малом детету потребна је посебна пажња. FEMA објашњава: „Таквом детету је можда потребно више физичке неге, више држања; и то отежава родитељима да се лате других ствари које треба урадити. На несрећу, не постоји пречица. Уколико се потребе детета не задовоље, овај проблем ће дуже време бити присутан.“

Једну закључну мисао треба имати на уму. FEMA саветује родитеље: „Коначно, ви треба да одлучите шта је за ваше дете најбоље.“ Примењивање ових смерница могло би помоћи да извучете највише што се може из те тешке ситуације.

[Фуснота]