Од наших читалаца

Изгарање  Доживљавала сам умор, недостатак ентузијазма, беспомоћност, безнадежност и нелагодност. Након што сам прочитала чланак „Патите ли од изгарања?“ (8. април 1995), схватила сам факторе који су водили до тих осећаја. Желим да знате како је добар осећај кад вас неко разуме и кад знате да Јехова и његова организација толико брину да пишу охрабрујуће чланке.

З. Л., Сједињене Државе

Изгарање је допринело томе да престанем с бетелском службом а касније да престанем с пионирењем. Био сам на самој ивици да престанем да служим као старешина! Сада схватам у ком погледу нисам комуницирао у прошлости. Поправио сам се на том подручју и моје душевно расположење је много боље.

Е. Р., Сједињене Државе

Слушање  Чланак „Да ли си слушач способан да се уживи?“ (8. март 1995) био је баш оно што ми је требало. Један пријатељ ми је неколико пута рекао да му се не допада кад кажем да његови проблеми заиста нису тако тешки а затим настављам да му дајем нетражени савет. Да будем искрен с вама, мислио сам да је имао погрешан став. Сада увиђам да нисам био у праву!

С. Х., Сједињене Државе

Чекала сам на један овакав чланак, али је он надмашио сва моја очекивања. Пречесто, потцењујемо важност тога да знамо како да слушамо. Ипак, већина нас сања о томе да сами задобијемо такву пажњу.

С. Д., Италија

Школске екскурзије  Било ми је драго што сам прочитао ваш чланак „Млади питају... Шта са школским екскурзијама?“ (8. фебруар 1995). Годинама раније мој разред је планирао једнонедељну екскурзију. Након што сам размотрио ствар у молитви, одлучио сам да не идем. Кад се разред вратио кући, сазнао сам да се неколико мојих школских другова упустило у сексуални неморал. Заиста, такве екскурзије могу бити веома тежак испит за хришћанске младе.

Џ. С., Норвешка

Овај чланак ми је заиста помогао јер сам ишао на бројне групне екскурзије. Питања која сте поставили омогућују младима да анализирају такву ситуацију. Хвала вам што сте ми помогли да школске екскурзије исправно сагледам.

М. Р., Сједињене Државе

Храбри млади  Имам 15 година и желим да вам се захвалим за чланак у издању од 8. маја 1995. „Џошуина вера — победа за права деце“. Колико је само било дирљиво читати о некоме мојих година ко има такву веру и љубав према Јехови! Читање тог чланка натерало ме је да увидим да је потребно да озбиљније схватим Јехову.

М. С., Сједињене Државе

Ја сам англиканка али уживам у читању Пробудите се! Не могу а да не плачем због оног кроз шта је Џошуа прошао и истовремено да не славим Бога због тога што постоје људи с таквом вером у Њега.

П. О., Нигерија

Аутизам  Наша кћерка нема аутизам, али има сличне карактеристике (8. мај 1995). Драго нам је што информишете људе о проблемима које имају многа деца. Тако је охрабрујуће кад се људи према таквој деци опходе као према људским бићима која су достојна живота. Коментари као што су ’Жалим вас‘ и ’Никада не бих могао радити то што ви радите‘ нису изграђујући. Наша кћерка је срећна, а понекад нас наша друга деца више оптерећују. Не жалимо што се родила.

Л. Х., Сједињене Државе

Разговарање  Хвала вам за чланак „Разговарање је уметност“ (8. јул 1995). Већ дуго време се борим са стидљивошћу. Али сада схватам да нисам једина особа која има проблема с тим. Добро ћу употребити ваше предлоге.

А. Л., Сједињене Државе

Ваш предлог да се читају чланци у Кули стражари и Пробудите се! заиста делује. Изненадили бисте се о колико се много тога има разговарати кад се чита!

В. М. Џ., Сједињене Државе.