Од наших читалаца
Жртве сиде Прочитао сам ваш чланак „Помагање онима што имају сиду“ (8. 7. 1994). Ја сам ХИВ позитиван и било ми је веома тешко да прогутам тај чланак. Моја породица је плакала због бола и осећаја одбацивања.
Б. Џ., Сједињене Државе
Свакако саосећамо са свим повређеним особама у нашој средини. Наш чланак се трудио да уравнотежи њихове потребе са забринутостима већине. Будући да је Божји закон који је дат Израелу предузимао строге мере да би се заштитило здравље народа као целине, сматрали смо да је прикладно препоручити разумне здравствене мере предострожности. (Упоредите с Левитском 13:21, 33.) Признајемо да „човек не треба претерано да се плаши да буде с људима који имају сиду“. Ипак, многи се и даље плаше упркос засигурањима доктора. Стога охрабрујемо оне који болују од сиде да поштују осећања других којима је можда нелагодно да изражавају физичку наклоност. Шта незаражене особе бирају да ураде у вези са овим јесте њихова лична одлука. У сваком случају, сви хришћани треба да имају срдачну жељу да покажу љубазност и самилост према оболелим особама. (Редакција)
Веома сам охрабрена што је обезбеђен такав самилостан и добро написан чланак. Нарочито ценим предлоге да док треба да предузимамо „универзалне мере предострожности“, треба да показујемо самилост и пружамо саосећајну помоћ.
М. Х., Сједињене Државе
Дуг Захваљујем вам се за ваш чланак „Да ли се исплати ући у дуг?“ (8. 9. 1995). Имам само 13 година али нисам добро располагала својим новцем. Сматрам да ће ми овај чланак пуно помоћи.
К. А., Сједињене Државе
Опростити и заборавити Захваљујем вам се за одличан чланак „Гледиште Библије: Опростити и заборавити — како је то могуће?“ (8. 9. 1995). Питао сам се да ли Библија захтева нешто немогуће од несавршених људи. Али сад разумем шта значи опростити и заборавити. Чланак је допринео мом уверењу да Божје заповести нису тешке.
Ч. Л. Ч., Нигерија
Стварно сам морала да вам пишем и да вам кажем колико ценим овај чланак. Као дете моја два стрица су ме сексуално злостављала. Касније сам била злостављана и малтретирана као супруга. Након што сам постала хришћанка покушала сам да покажем љубав и да опраштам. Међутим, никада нисам искрено могла рећи да сам опростила тој тројици људи који су ми годинама наносили дубоку бол. Сад схватам да постоје неке ствари које се морају препустити Јеховиним рукама и да ја могу да наставим са својим животом. Откривење 21:4 ме уверава да ће ова дубока бол која ме је погодила ускоро нестати.
А. Б., Сједињене Државе
Управо сам завршио читање чланка и никада се нисам осећао ближе Јехови Богу као што се осећам у овом тренутку. Пре извесног времена био сам умешан у озбиљан грех због кога сам тражио помоћ од скупштинских старешина. Премда сам од њих добио добар савет пун љубави још увек сам осећао да ме нешто кочи да разговарам с Јеховом у молитви. Овај чланак ми је дао јасније разумевање које ми је било очајно потребно о томе како наш небески Отац опрашта и заборавља. То ми је омогућило да му се са слободом обратим у срдачној молитви — предност коју сам тако глупо избегавао. Захваљујем се Јехови што ми даје „храну у право време“ (Матеј 24:45, NW).
Д. Џ. С., Сједињене Државе
Самоубиство Захваљујем вам се свим срцем за чланак „Млади питају ... Да ли је самоубиство решење?“ (8. 7. 1995). Колико пута сам чезнула да кренем тим путем. Док сам још била дете које је тек проходало, сексуално ме је злоставио неко коме сам веровала ... У прошлости сам написала толико пуно порука које су говориле ’желим да умрем‘ да им више не знам броја. Од тада сам постала Јеховин сведок и сада служим као пуновремени јеванђелизатор, али ме тај нагон још увек с времена на време обузима. Имала сам тај осећај баш дан пре него што сам добила овај чланак. Расплакао ме је. Али Јехова ми је дозволио да останем жива, и изгледа да ми нежно говори: ’Настави да живиш‘. Заиста вам се пуно захваљујем.
Ј. К., Јапан