Мајчина веза с њеним бебама

БИЛА је само залутала, краткодлака, безимена мачка с пет мачића, која је покушавала да преживи на бедним улицама источног Њујорка. Основала је домаћинство у оронулој напуштеној гаражи подложној многим сумњивим пожарима. Тумарала је по комшилуку за остацима ђубрета који ће јој омогућити да нахрани своје младунце који расту.

Све је то требало да се промени у 6.06 ујутру 29. марта 1996. Један сумњив пожар брзо је прождирао гаражу. Мачји породични дом био је у пламену. Ватрогасци су реаговали и убрзо су пламен довели под контролу. Дејвид Жанели, један ватрогасац, чуо је мјаукање мачића. Три је пронашао баш испред зграде, још једно три четвртине пута преко улице и пето на тротоару. Мачићи су били премали да би сами побегли. Жанели је приметио да су опекотине на мачићима биле све озбиљније, јер су неки дуже чекали спас док их је мајка мачка једно по једно износила.

Напис у њујоршким новинама Daily News од 7. априла 1996, дао је извештај о мајчином боравишту и њеној бризи: „Жанели је открио маму која се срушила од бола близу неке напуштене парцеле, и тај призор му је сломио срце. Њени капци су били спуштени и отечени од дима. Јастучићи на њеним шапама пуно су изгорели. На њеном лицу, на ушима и ногама било је страшних трагова од опекотина. Жанели је нашао једну картонску кутију. Нежно је ставио у њу маму мачку и мачиће. ’Није могла чак ни да отвори очи‘, рекао је Жанели. ’Али их је једно по једно додиривала својом шапом, бројећи их‘.“

Када су стигли у Савез северне обале за животиње, било је повуци-потегни. Напис је наставио: „Употребљени су лекови против шока. Једна интравенозна цев испуњена антибиотицима била је прикључена на ову храбру мачку. Опекотине су нежно намазане антибиотичким кремама. Затим је стављена у комору за кисеоник да би јој се помогло да дише док је читаво особље савеза за животиње задржавало свој дах... За мање од 48 сати, јунакиња је седела. Њене отечене очи су се отвориле и доктори нису пронашли никакво оштећење.“

Застаните и размислите. За тренутак у својим мислима представите себи ту храбру мајку која, са својим природним страхом од ватре, иде у запаљену зграду пуну дима да спаси своје уплакане бебе. Било би невероватно да једном уђе да изнесе своје мајушне беспомоћне мачиће: урадити то пет пута, сваки пут с болом од додатних опекотина на њеним ногама и њеном лицу, јесте незамисливо! Та храбра животиња је названа Скарлет јер јој је кожа испод опекотина била скерлетна, то јест црвена.

Када се ова дирљива прича о мајчиној вези с њеним бебама, из Савеза северне обале за животиње, муњевито проширила светом, телефони нису престајали да звоне. Више од 6 000 људи чак из Јапана, Холандије и Јужне Африке звало је да се распита о Скарлетином стању. Неких 1 500 је понудило да усвоји Скарлет и њене младунце. Касније је једно маче угинуло.

Скарлет је дирнула срце људи широм света. То вас подстиче да се питате да ли су срца милиона мајки данас, које уклањају своју децу док су још увек у материци или злостављањем убрзо након рођења, узнемирена Скарлетиним примером везе између мајке и њених беба.

[Извор слике на 24. страни]

Савез северне обале за животиње