Немојте бити заварани изгледом

БОРАВИЛИ смо у шуми у удобној кући једне пријатељице и спавали смо доле у њеном стану у сутерену. Стога, прозори су за нас изнутра били у нивоу очију, а споља у нивоу земље. Првог јутра, око шест сати, пробудило ме је неко чудно двојако куцкање које је изгледа долазило из различитих делова стана. Заинтригиран, устао сам и отишао до кухиње да видим да ли фрижидер или пећ праве ту буку. Ништа није правило буку. Збуњен, изненада сам чуо звук који је долазио из собе за рекреацију. Тихо сам ушао и на моје запрепашћење, напољу сам видео бриљантноцрвену птицу, кардинала, како напада прозорска окна! Летео је од прозора до прозора око куће — спаваће собе, купатила, дневне собе — где год је било прозора у нивоу земље. Био сам сметен.

Док сам се тихо приближавао прозору, пронашао сам решење мистерије — напољу женка кардинал, удаљена само неколико центиметара, задовољно кљуца семе. Али зашто је мужјак нападао прозоре? Очигледно, заменио је свој властити одраз за супарника кардинала и покушавао је да га отера! Био је заваран изгледом.

Касније сам потврдио да је то био мотив птичјег чудног понашања. У својој књизи The Cardinal, Џун Озборн наводи да мужјак кардинал „иде тако далеко да би засигурао да је његово парче земље безбедно од свих других наметљивих мужјака те врсте... Не само да [он] тера те уљезе, за њега се зна да... удара у свој властити одраз у раткапнама, ретровизорима или стаклима слика и клизним стакленим вратима“. Затим додаје једну мисао с којом се можемо сложити: „Ово може сасвим реметити миран живот кућевласника.“ То смо установили, рано сваког јутра.

Шта се може урадити да би се зауставило то компулзивно понашање мужјака? Књижевница Озборн предлаже: „Понекад је неопходно да се покрију сјајне површине да би се обновили мир и тишина... а да и не говоримо о спречавању птице да се повреди у тим скоро самоубилачким нападима.“ (Приложено)