Контакт са духовним подручјем

У ЦЕНТРУ једног типичног западноафричког градића стајала је једна атрактивна једноспратна зграда, окречена у бело и зелено. У соби за примање посета, две секретарице су радиле на писаћим машинама. Неколико људи је дангубило на столицама, чекајући да види бабалаву, врача.

За столом у суседној канцеларији, поред факса, седео је сам бабалаво. Здепаст, с проседом косом, он је носио дугу белу одећу — скупу, извезену. „Мој отац је био врач“, рекао је. „Ја сам рођен за ту традицију. Одрастао сам у томе. Кад сам имао пет година, ишао сам с оцем кад је ишао да врача. Гледао сам како он то ради и копирао сам га док то није постало нераздвојни део мене.“

Бабалаво је показао према великој дрвеној табли која је излагала компликован систем врачања који је његов народ користио кроз безброј генерација. Заснован на бацању 16 палминих ораха, то је систем који се проширио по целој западној Африци и даље. „Људи ми долазе са свакаквим проблемима“, рекао је. „Проблеми са женама, стерилношћу, незапосленошћу, лудилом, здрављем и тако даље. Зависно од резултата врачања, молба се упућује или прецима или небеским телима [божанствима]. Било како било, мора да се обави нека врста жртве.“

Традиционални религиозни обичаји, укључујући врачање, снажни су у том крају, али исто су тако снажне и цркве хришћанског света. Недалеко од канцеларија бабалава налазе се окречене грађевине са знаковима на прочељу: Црква краља Соломона II, Херувим и серафим, Христова небеска црква, Христова апостолска црква, Црква Христових трубача. Те цркве коегзистирају с обичајима традиционалне религије и понекад прихватају те обичаје. Бабалаво је рекао: „Недавно сам разговарао с бискупом. Дошао је овде. Након што смо око 30 минута осматрали ствари, рекао је да жели да испланирамо неку врсту дијалога где хришћани и традиционалисти могу сести да размене идеје и рашчисте неспоразуме.“

Врата ка духовном свету

Такви неспоразуми често укључују идентитет оних који пребивају у духовном подручју. Широм Африке јужно од Сахаре, постоји распрострањено веровање да постоје две групе бића која живе у духовном свету. Прву групу сачињавају божанства, или богови, који никада нису били људи. Друга група се састоји од предака, или духова мртвих, чија је одговорност да осигурају преживљавање и просперитет својих породица на земљи. Верује се да и божанства и преци имају моћ или да помогну или да нашкоде онима на земљи. Стога се према обома мора показивати исправно поштовање и одавати дужна пошта.

Слична веровања налазе се у многим деловима света. Користећи различита средства, људи посвуда обраћају се натприродним силама, тражећи спознање о будућности и помоћ и вођство за свакодневне животне проблеме. Да ли је заиста могуће добити помоћ из духовног подручја? Исус Христ, који је живео тамо, показао је да је то могуће. Он је рекао: „Иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се“ (Матеј 7:7). Али, да бисмо добили ту помоћ, морамо искати од праве особе, тражити на прави начин и куцати на права врата. Ако куцамо на погрешна врата, може да их отвори неко ко ће нам учинити зло, а не добро.

Зато је од животне важности да знамо ко живи у духовном подручју, а ко не. Такође треба да знамо која је разлика између оних који ће нам помоћи и оних који ће нам нашкодити. Најзад, треба да знамо шта морамо радити да бисмо добили помоћ од оних који могу да нам је пруже. Следећи чланци ће истражити те ствари.

[Извор слике на 3. страни]

Фотографија на странама 3-4: The Star, Johannesburg, S.A.