Уклањање погрешних представа о Јеховиним сведоцима

ДОК су учествовала у проповедању од куће до куће, два Јеховина сведока су наишла на једног човека који им је рекао да није заинтересован. Сведоци су тихо отишли, али док су ишли тротоаром, приметили су да их тај човек прати. „Молим вас, станите!“ повикао је човек. „Желим да се извиним. Ја ништа не знам о Сведоцима, а верујем да су многи људи погрешно информисани о вама.“

Затим се тај човек представио као Ренан Домингес, председавајући програма Ротари клуба у јужном Сан Франсиску, у Калифорнији. Питао је да ли би један Сведок могао доћи у клуб и одржати говор о веровањима и активностима Јеховиних сведока. Направљен је план. Сведок би говорио 30 минута, а затим би се отворио састанак за питања од стране присутних. Ернест Гарет, дугогодишњи Сведок на подручју Сан Франсиска, био је замољен да 17. августа 1995. направи презентацију у Ротари клубу и он је рекао следеће:

„Питао сам се и молио се у вези с тим шта бих могао рећи члановима Ротари клуба који су пословне вође и вође заједнице, као што су банкари, адвокати и доктори. Мало сам истраживао и пронашао да је јачање заједнице обзнањен циљ Ротари клуба. Стога сам изнео информације са 23. стране брошуре Јеховини сведоци у двадесетом веку, под насловом ’Практична вредност добре вести за све‘.a

„Објаснио сам да Јеховини сведоци врше утицај у том правцу. Сваки дан у недељи, Јеховини сведоци куцају на врата њихове заједнице. Њихова жеља је да утичу на своје суседе да имају јаку породицу — а јака породична јединица ствара јаку заједницу. Што више Јеховини сведоци утичу на појединце и породице да живе по хришћанским мерилима, то ће заједница имати мање делинквенције, неморала и криминала. Чланови су те информације веома добро примили јер су оне биле у складу с циљевима Ротари клуба.“

„Зашто се не укључите у политику?“

„Када је састанак био отворен за питања, једно од првих питања било је: ’Зашто се не укључите у политику и у владу?‘ Господин који је поставио то питање затим је додао: ’Знате, Добра Књига каже: „Подајте цару оно што припада цару.“‘ Рекао сам му да се потпуно слажемо с том изјавом и да је потпуно подржавамо. Истакао сам да већина људи које сам чуо да цитирају тај стих никада не цитира његову другу половину, која каже: ’Подајте Богу божје‘ (Матеј 22:21). Стога, морамо закључити да цару не припада све. Постоје неке ствари које припадају Богу. Суочавамо се с тим да пронађемо шта припада цару а шта припада Богу.

„Показао сам му да, када је Исусу постављено питање: ’Треба ли дати порез цару, или не?‘, он није одговорио с да или не. Рекао је: ’Покажите ми новац којим се порез плаћа‘, римски динар. Питао је: ’Чији су овај лик и овај натпис?‘ Рекли су: ’Цареви.‘ Затим је рекао: ’Подајте дакле цару царево‘ (Матеј 22:17-20). Другим речима, платите порез цару јер од цара извлачимо извесне услуге и исправно плаћамо порезе за њих. Објаснио сам да Јеховини сведоци плаћају своје порезе и не закидају влади на ономе што јој с правом припада.

„Затим сам навео да Јеховини сведоци не верују да цару дугују свој живот. Они верују да Богу дугују своје обожавање и да они то с правом дају Богу. Стога, када заузимамо овакав став, ми немамо на уму никакво непоштовање према цару. Ми слушамо све цареве законе, али када дође до сукоба, ми с пуним поштовањем бирамо да слушамо Бога као владара уместо људе. Човек који је поставио то питање затим је пред читавом групом рекао: ’Не могу а да се не сложим с тим!‘

„Такође смо могли да одговоримо на бројна питања о нашој проповедничкој активности. Након састанка, многи чланови су нам пришли и пружили руку и рекли да се потпуно слажу с нама — да је породица ослонац јаке заједнице. Затим смо сваком члану дали брошуру Јеховини сведоци у двадесетом веку.

„Након тог састанка председавајући програма, г. Домингес, назвао ме је телефоном и питао да ли бих свратио до његове канцеларије, јер је имао још питања о нашим веровањима. Водили смо добар разговор на темељу неколико стихова. Нарочито је желео да му објасним наш став по питању крви. Добровољно је заузео став да он сам неће примити трансфузију, и био је толико одушевљен информацијама које сам му дао из брошуре Како ти крв може стасити живот? да ме је позвао да поново дођем и да члановима клуба говорим о нашем ставу по питању крви. Позвао сам још једног Сведока, Дона Дала, да ми се придружи у том програму. Он иде у болнице да би разговарао с докторима о том питању кад Сведоци морају ићи на операцију. Заједно смо темељито објаснили како радимо с докторима и болничком управом да бисмо разјаснили наш библијски став и понудили успешну алтернативу трансфузије крви“ (Левитска 17:10-12; Дела апостолска 15:19-21, 28, 29).

’Хоћете рећи да бисте допустили да ваш син умре?‘

„Након састанка пришао ми је један господин и насамо ме питао: ’Хоћете рећи да бисте допустили да ваш син умре ако се нађе у саобраћајној несрећи и буде донесен у хитну помоћ док обилно крвари?‘ Уверавао сам га да делим његову бригу, јер сам имао сина и изгубио га 1988. у експлозији авиона изнад Локербија, у Шкотској. У одговору на његово питање, прво сам му рекао да не бих желео да мој син умре.

„Ми нисмо против доктора, лекова или болница. Ми нисмо исцелитељи вером. Нама су потребне услуге медицинске професије. Ми се ослањамо на Бога и уверени смо да су његова упутства у вези с крвљу за наше трајно добро. Бог је у Библији описан као онај ’који те учи за твоје добро, и путем те води којим имаш ићи‘ (Исаија 48:17). Он је свом сину дао способност да ускрсава мртве. Исус је рекао: ’Ја сам ускрсење и живот; ко верује у мене, ако и умре живеће. И сваки који живи и верује у мене неће никад умрети. Верујеш ли ти то?‘ (Јован 11:25, 26).

„Све што тражимо од доктора јесте да схвате да је наш став ствар савести и да се о њему не може преговарати. О тој ствари не можемо више преговарати него што бисмо преговарали о Божјем закону о прељуби. Ми не бисмо могли преговарати с Богом и рећи: ’Боже, постоји ли икоја околност под којом бих могао починити прељубу?‘ Затим сам рекао том човеку: ’Питали сте ме да ли бих допустио да мој син умре одбијајући трансфузију крви. Уз све поштовање, волео бих да вас питам да ли бисте ви дозволили да ваш син умре у војсци било ког народа?‘ Одговорио је одмах и недвосмислено: ’Да! Зато што је то његова обавеза!‘ Рекао сам: ’Ви бисте дозволили да ваш син умре због тога што је то за ствар у коју верујете. Дозволите ми да имам исту предност с мојим сином.‘

„Интересантан развој свега тога јесте тај да је председавајући програма, г. Домингес, позвао моју супругу и мене на вечеру с њим и с његовом супругом. Сматрао је да је његова жена била жртва погрешног информисања и погрешних представа о Јеховиним сведоцима. Био је у праву. Била је погрешно информисана. Уживали смо те вечери и његова супруга је постављала многа питања о нама и нашем раду, на која нам је дозволила да детаљно одговоримо. Наредног дана, телефонирао ми је и рекао да је његовој супрузи било изузетно драго што је упознала моју супругу и мене и мисли да смо веома добри људи.

„И даље редовно посећујем г. Домингеса, и он показује дубоко интересовање за Библију. Рекао ми је: ’Нећу се устручавати да вас подстакнем да контактирате с председавајућима програма свих Ротари клубова у ширем подручју залива Сан Франсиска и понудите да у њиховим клубовима одржите говор сличан оном који сте одржали у нашем клубу. Можете се позвати на моје име, а када будем позван, биће ми драго да вам дам најбоље препоруке да будете позвани као гост говорник.‘

„Ротари клубови су међународни клубови. Да ли би било могуће да и други клубови у Сједињеним Државама и широм света отворе своја врата презентацијама Јеховиних сведока?“

[Фуснота]

[Слика на 18. страни]

Г. Ренан Домингес, лево, и брат Ернест Гарет