Гавран — шта га чини другачијим?
ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ КАНАДЕ
„Стари вране што ко авет пловиш ноћним тамнинама... Из срца ми кљун твој вуци, с врата ми се доле вуци! Рече гавран: ’никад више‘“ (Едгар Алан По, Гавран).
КО БИ ишта очекивао од ове птице суморних боја и жалосног грактања? Заиста, на први поглед, неупућеноме он изгледа да је само овећа врана. Гавран не привлачи пажњу брзо као плава креја, његов живобојни рођак са светлоплавом одећом. И мало људи би сматрало да је гавраново грактање лепо певање, мада је ова птица класификована заједно с врапцима, то јест птицама певачицама. Међутим, немојте потценити ову птицу. Оно што јој недостаје у мелодичном певању и разнобојном изгледу, то се више него надокнађује на друге начине. Гавран има своју јединствену лепоту и особине. Заиста, многи стручњаци за птице сврставају гаврана у посебну класу.
Истакнута обележја
Обичан гавран (Corvus corax) далеко је највећи и најдостојанственији из читаве породице врана (Corvidae). Може бити двоструко тежи од обичне вране и дугачак је отприлике шездесет центиметара, с распоном крила од једног метра. Разликује се од вране у томе што има тежи кљун и дужи, клинасти реп. Поближе осматрање такође открива гавраново препознатљиво накострешено перје на грлу. Кад лети, познат је по једрењу, док су вране склоне да лепршају и клизе.
Гавран је сврстан као највећа од свих птица које седе на грани. Осматрајући ову велику птицу како чучи на грани и одмара се, питали бисте се како успева да не падне са свог места. На свакој нози позади налази се једна јака канџа за хватање за грану или гранчицу; међутим, тајна држања јесте у уграђеном уређају за забрављивање. Кад птица чучне, мишићи и тетиве аутоматски стежу прсте у песницу. Гавранова јака, универзална стопала такође су погодна за ходање и гребање, добро га опремајући тако за сакупљање хране са веома разноврсних подручја исхране.
Подручје кретања и лет „црне муње“
Веома мало птица има тако широко подручје кретања као гавран. Он је заиста једно тумарало. Може се наћи у многим деловима северне хемисфере. Живи на тако различитим теренима као што су пустињска подручја; четинарске шуме Канаде и Сибира, у којима на високом дрвећу прави комплексно гнездо од прућа и другог доступног материјала; морске литице у Северној Америци и Скандинавији; и тундре и острва у Северном леденом океану. Изгледа да је дивљина један заједнички именилац његовог подручја кретања, јер је гавран обично птица дивљине.
Примери његових разноврсних станишта могу се наћи у земљи Библије, у којој живе две врсте великог црног гаврана. Једна прави свој дом по широким пустињским пространствима на југу, док друга насељава северни регион. Црни гаврани се гнезде по ћошковима и пукотинама на стенама дуж увала. Јехова је користио гавране да би нахранио Илију док се он скривао код потока Хората (1. Краљевима 17:3-6). Исаијин извештај о гавранима који су насељавали ’празнину и камење пустолине‘ у Едому такође описује њихово станиште (Исаија 34:11, NW).
Гаврани су чудесни летачи. Дивно их је гледати док без икаквог напора једре у широким круговима, испитујући подручје ради хране. С лакоћом изводе акробације у ваздуху — преврћу се и чак накратко лете наопачке — нарочито током удварања, а понекад изгледа само из чистог задовољства. Бернт Хајнрик је прикладно описао гавранов лет у књизи Ravens in Winter: „Рони и окреће се као црна муња с неба или убрзава благим, клизећим покретима.“ Он додаје да је „парагон ваздуха и више од тога“. Гавранова снага летења наведена је као разлог због чега га је Ноје изабрао као прво створење које је требало послати ван арке у време Потопа (Постање 8:6, 7).
Прилагодљиви и сналажљиви лопови
Натуралисти сматрају гаврана једном од најприлагодљивијих и најсналажљивијих од свих птица. Као што један извор каже: „Његово лукавство је легендарно.“ С било каквим околностима да се гавран суочи, он доказује да је дорастао изазову да се прилагоди постојећим условима, нарочито што се тиче хране. Наравно, помаже и то што није избирљив у храни! Гавран ће јести скоро све што му падне под канџе — воће, семе, орахе, рибу, стрвину, животињице, отпатке. Не узнемирава се око тога где ће наћи храну, чак прибегава копању испод снега да би навалио на кесе с ђубретом када је температура испод нуле у северним деловима његовог подручја кретања. Гаврани ће такође данима пратити ловце и риболовце, некако предосећајући да ће с временом и за њих бити хране.
Corvidae, то јест чланови породице врана, јесу озлоглашени лопови, а гаврани нису никакав изузетак. Нису против тога да украду храну од других птица или животиња и осматрани су како кучићима праве смицалице. Један пар ће се смењивати — један омета пса док други налеће да му узме храну. Ескимска уметност приказује једног препреденог гаврана како краде рибу од једног рибара који лови на леду.
Гаврани имају једну посебну везу с вуковима, рутински следећи чопоре вукова. Хране се уловом вукова, али и овде, изгледа да уживају у духовитим лудоријама док то раде. Биолог стручњак за вукове Л. Дејвид Мек бележи да је видео гавране како збијају шале на рачун вукова. Он прича причу о једном гаврану који се одгегао до вука који се одмарао, кљуцнуо га по репу, а затим скочио у страну кад је вук покушао да га шчепа. Када се вук пришуњао гаврану, птица би му дозволила да дође на тридесетак центиметара од њега пре него што полети. Затим би слетео отприлике на метар иза њега и поновио шалу. Још један извештај говори о једном гаврану који је играо шуге с вучићима. Када су се вучићи уморили од игре, гавран је чучнуо и крештао док нису наставили игру.
Часопис Canadian Geographic указује на радио емисију из Јелоунајфа, на Северозападним територијама, која је говорила о гавранима како седе на стрмим металним крововима трговачких објеката, вероватно чекајући на несумњичаве пешаке да прођу како би послали нагомилан снег који клизи испод њих. Није ни чудо што народ Хајда с канадске западне обале назива гаврана варалицом!
Вокализације и способност учења
Гавранов „речник“ је изузетно богат и разнолик. Поред најпрепознатљивијег, дубоког, продорног грактања — за који се сматра да је знак опажене сметње — каже се да његове вокализације показују нежност, срећу, изненађење, узбуђење и љутњу. Гаврани могу опонашати и зов других птица у оквиру својих гласовних могућности, поготово изводећи реалистичну имитацију вране.
Граница до које гаврани могу бити поучени да говоре јесте донекле дискутабилна ствар. Међутим, Кендас Савиџ, у својој књизи Bird Brains, документује извештаје о припитомљеним гавранима који су поучени да опонашају људски говор. Легенда каже да је песник Едгар Алан По добио једног гаврана и брижљиво га обучио да његовим тмурним грактањем изговара речи „никад више“, што је инспирисало његову чувену песму Гавран, која описује „младића који тугује за својом умрлом вољеном“.
Мало се може натезати о гаврановој способности да учи. Ако би се птице сврставале по интелигенцији, изгледа да би гавран био на врху те листе. Теренски биолог Бернт Хајнрик, бележи да се за гаврана „претпоставља да је мозак птичјег света“. Он каже да „када су стављени на испит, гаврани показују увид“. У једном експерименту гавран је за шест сати установио како да дође до комада меса који је био обешен о канап, док су вране 30 дана после тога још увек радиле на том проблему. Гаврани су чак поучени да броје. Њихова сналажљивост можда доприноси њиховој дуговечности, јер гаврани живе више од 40 година у дивљини а у заробљеништву и до 70 година. Наравно, било које способности које гавран има морају се приписати мудрости његовог Створитеља.
Ова птица је надалеко позната, и њу поштују они који су свесни њених посебних особина. Она се може наћи у легендама људи широм света. Писци прошлости и садашњости су је прославили. (Видите оквир на 24. страни.) Да, гавран је изузетно занимљива птица. Али шта се може рећи о његовој лепоти?
Сопствена лепота
Па, зар нисте чули о ’коси црној као гавран‘? (Песма над песмама 5:11). Његов сјајни црни капут с тоновима дугине челичноплаве и љубичасте боје — доњи делови понекад имају зелени тон — даје право значење речи „гавран“. Замислите гаврана како једри својом упечатљивом величином и сјајним црним перјем, одударајући од неплодних пустоши свог пустињског дома. Или замислите контраст између ове блиставе црн црнцијате птице и свеже нападалог, чисто белог снега. Уметници су ухватили гавранову лепоту. Уметник Роберт Бејтман се присећа: „Био сам привучен чудесним снежним падинама у Јелоустонском парку, снажним, светлим пејзажем који се добро удружио с моћним обликом гаврана.“
Заиста се може рећи да је по лепоти, историји, подручју кретања, летењу, лукавству и издржљивости, гавран истакнута птица.
[Оквир на 24. страни]
Гавран у легендама и литератури
ЛЕГЕНДЕ:
Кинеске, египатске, грчке, семитске и сибирске легенде приказују гаврана као предсказивача олуја или лошег времена. Можда су такве легенде имале Ноја и Потоп као своје порекло.
У сибирским легендама гавран означава живот и стварство, а код домородаца у Северној Америци он је створитељ-бог.
У афричким, азијским и европским легендама гавран наговештава смрт.
ЛИТЕРАТУРА:
У Библији, гавран је истакнут по томе што је прва птица која је посебно именована (Постање 8:7).
Шекспирови гаврани су углавном предочени као злослутни и зли (Јулије цезар, Макбет, Отело) али су приказани и као добротвори који су нахранили напуштену децу (Тит Адроник, Зимска бајка).
Чарлс Дикенс је приказао гаврана као забавну личност у роману Барнаби Раџ.
У својој песми Гавран, Едгар Алан По је повезао гаврана са изгубљеном љубављу и очајем.
[Оквир на 25. страни]
Научене лекције
Има лекција које од гаврана треба научити. Био је то Божји властити син који је рекао: „Погледајте на гавране: нити сеју, нити жању, нити имају подрума ни житница, а Бог их храни“ (Лука 12:24). Пошто је његов дом често на пустим местима, храна се мора тражити на широком подручју кретања. Гаврани изабиру само једног доживотног партнера и пожртвовани су родитељи. Када се гнезде, они стално треба да обезбеђују храну како би ућуткали бучне повике својих гладних младунаца. Када је Јова поучавао лекцији о мудрости која се одражава у стварству, Јехова је укључио гаврана као један пример (Јов 39:3). Будући да се Бог стара за гаврана, кога је Мојсијев закон прогласио нечистим, можемо бити сигурни да он неће оставити људе који се уздају у њега.
[Извор слике на 23. страни]
Гаврани на странама 23-5: © 1996 Justin Moore