Килиманџаро — кров Африке
ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ КЕНИЈЕ
ПРЕ само 150 година, унутрашњост Африке увелико је била непозната. За спољашњи свет, овај велики континент био је неистражен и мистериозан. Међу многим причама које су долазиле из источне Африке, једна је Европљанима изгледала нарочито чудно. Био је то извештај немачких мисионара Јоханеса Ребмана и Јохана Л. Крапфа, који су тврдили да су 1848. видели једну планину близу екватора тако високу да је њен врх био бео од снега.
Прича да у тропској Африци постоји снегом прекривена планина, наишла је не само на подозрење већ и на подсмех. Па ипак, извештаји о једној џиновској планини, пробудили су знатижељу и занимање географа и истраживача, и они су на крају потврдили извештаје мисионара. Заиста је у источној Африци постојала снегом прекривена вулканска планина, звана Килиманџаро. Неки људи су разумели да то значи „Планина величине“.
Афрички „кров“
Данас је велики Килиманџаро чувен по својој изразитој лепоти и импресивној висини. Мало је призора тако сликовитих и сећања вредних као призор слонова који пасу и који прелазе суве, прашњаве афричке равнице са импозантном позадином снегом прекривеног „Килија“ који се величанствено помаља у даљини.
Килиманџаро је највиша планина афричког континента и убраја се у највеће неактивне вулкане на свету. Налази се у Танзанији, јужно уз сам екватор и одмах до кенијске границе. Ту је земља избацила преко четири милијарде кубних метара вулканског материјала, образујући ову планину с њеним врховима у облацима.
Огромна висина планине наглашена је њеном издвојеношћу. Стојећи сама и издвојена, издиже се из суве дивљине Масаји, смештене на око 900 метара надморске висине, до колосалних 5 895 метара! Није чудо што се Килиманџаро понекад описује као кров Африке.
Килиманџаро се још називао и „Планина каравана̂“, јер као блештаво бео светионик, његове велике ледене капе и његови глечери могли су се видети стотине километара у било ком правцу. У прошлим вековима, његов снежни врх често је водио караване који су ишли из дивље унутрашњости Африке, накрцани товарима слоноваче, злата и робља.
Његови импресивни врхови
Килиманџаро се састоји од два вулканска врха. Кибо је главни вулкански врх; његова дивна симетрична купа прекривена је сталним ледом и снегом. Источно од њега, други врх, зван Мавензи, уздиже се 5 354 метара и по висини је други планински врх у Африци, иза Кибоа и планине Кенија. Насупрот Кибовим благим, нагнутим падинама, Мавензи је гребенаст и дивно извајан врх са стрмим, шиљатим, стеновитим зидовима са свих страна. Врхови Кибо и Мавензи повезани су на 4 600 метара огромном стрмом долином која је прекривена великим камењем. Западно од Кибоа лежи Шира, урушени остаци древног вулкана који је одавно еродирао од ветра и воде, и сада образује пусту висораван на 4 000 метара надморске висине, од које застаје дах.
Еколошко ремек-дело
Екосистем Килиманџара састоји се од различитих зона које одређују висина, падавине и вегетација. Ниже падине су прекривене нетакнутим тропским шумама у којима тумарају крда слонова и афричких бивола. Високо у шумској куполи живи неколико врста мајмуна, и посетилац каткад може накратко видети плашљиве планинске нијала антилопе и дујкере, што тако лако нестану у густом жбуњу.
Изнад шума налази се зона вреска. Старо чворнато дрвеће, које је савијено од суровог ветра и година, огрнуто је ресама лишајева које личе на дуге седе браде стараца. Овде се обронак отвара, и огромни врес буја. Бусени траве прошарани скупинама јарко обојеног цвећа праве од околине предиван призор.
Још више изнад границе шуме, појављује се вресиште. Дрвеће је замењено биљкама необичног изгледа по имену костриш, која расте и до 4 метра у висину, и лобелија, која личи на велики купус или артичоку. Око великог камења и стеновитих изданака расте смиља, која је сламната и сува испод прстију и даје мало боје иначе сребрнастосивом пејзажу.
Још више, вресиште уступа место алпској зони. Терен је беживотних боја с тоновима загаситобраон и сиве. Мало биљака може пустити корење у овој оскудној, сувој средини. На овој тачки, два главна врха, Кибо и Мавензи, спаја велико седло земље које је пустиња на великој висини, суво и стеновито. Овде су температуре екстремне, и дању се пењу и до 38 степени Целзијуса, а ноћу падају доста испод тачке смрзавања.
Коначно долазимо до зоне врха. Овде је ваздух хладан и чист. Наспрам тамноплавог неба, велики глечери и поља с ледом изгледају бело и чисто, и у лепом су контрасту с тамним тереном планине. Ваздух је редак и има око пола кисеоника у односу на количину која се налази на нивоу мора. На врху Кибовог равног врха, налази се вулкански кратер, који је скоро савршено округао и има пречник од 2,5 километара. Унутар кратера, у самом срцу планине, налази се огромна јама с пепелом која има преко 300 метара у пречнику и која понире 120 метара у гротло вулкана. Врела сумпорна пара лагано се диже у хладан ваздух из малих извора вреле воде (гејзира), сведочећи о комешању дубоко унутар уснулог дива.
Килиманџарова огромна величина и маса дозвољава му да ствара сопствену климу. Влажан ветар, који дува ка унутрашњости од Индијског океана преко полусувих низија, налеће на планину и савија на горе где се кондензује и ствара кишу. То ниже обронке чини плоднима за плантаже кафе и јестивих култура којима се издржавају људи који живе око подножја планине.
Освајање „Килија“
Људи који живе око Килиманџара сујеверно су веровали да су његове падине дом злих духова који би повредили свакога ко би пробао да се приближи његовом леденом врху. То је одвратило локално становништво од настојања да дође до његовог врха. Тако је било све до 1889, кад су се два немачка истраживача попела на планину и стала на врх највише тачке у Африци. Други врх, Мавензи, који је технички тежи за пењање, није био освојен све до 1912.
Данас је доживљај пењања на Килиманџаро доступан свакоме ко је доброг здравља и прилично је популаран међу посетиоцима источне Африке. Танзанијска управа парка има добро организоване припреме за оне који желе да се пењу на планину. Може се изнајмити одећа и опрема. Доступни су обучени носачи и водичи, а неколико одмаралишта нуди удобан смештај од почетка до краја планинског сафарија. На планини се, на различитим висинама, налазе добро изграђене колибе, које ономе ко се пење пружају преноћиште и заклон.
Лично видети Килиманџаро импресивно је и наводи на размишљање. Особа се спремно може сложити с речима о Богу: „Он снагом својом горе утврђује“ (Псалам 65:7). Да, висок и сам над Африком, Килиманџаро стоји као узвишено сведочанство о моћи Величанственог Створитеља.
[Мапа на 16. страни]
(За комплетан текст, види публикацију)
АФРИКА
Кенија
КИЛИМАНЏАРО
Танзанија