Поглед у свет
Повратак колере
Након што је преко 100 година била одсутна, колера се на драматичан начин вратила у Јужну Америку. Лондонски The Times изјављује: „Од 1991, тамо је извештено 1,4 милиона случајева, што је довело до 10 000 смртних случајева.“ Додатна брига здравственим стручњацима било је појављивање нове врсте бактерије колере 1992. у Индији, Бангладешу и околним земљама, која је напала чак 200 000 људи. Колера је акутна дијареична болест, и до смрти долази у 70 посто случајева уколико није доступно одговарајуће лечење. Али боље је спречити него лечити. Прокувавање пијаће воде и млека, држање подаље од мува и прање некуване хране у хлорисаној води основни су фактори сигурности.
Прича се о светском миру
Регионални ратови који су некада играли значајну улогу у Хладном рату изгледа да су окончани, према делу Yearbook 1997 Стокхолмског истраживачког института за међународни мир. Године 1989, последње године Хладног рата, било је 36 „већих оружаних сукоба“. Број је 1996. опао на 27, и сви сем једног, сукоба између Индије и Пакистана, били су унутрашњи, домаћи ратови. Надаље, како се процењује по броју страдалих, код већине ових сукоба опао је интензитет или су настављени на мањем нивоу. „Ниједна друга генерација није била тако близу светском миру“, закључиле су The Star, новине из Јужне Африке. Часопис Time каже: „Америчка доминација... дала је свету пакс Американа, доба међународног мира и спокојства какво још није виђено у овом веку, а ретко да је виђено и у људској историји.“
Још увек број један
ENI Bulletin извештава: „Још увек се штампа више примерака Библије него било које друге књиге.“ Земље с највећом дистрибуцијом Библије јесу Кина, Сједињене Државе и Бразил. Према једном извештају из Уједињених библијских друштава (УБД), 1996. било је дистрибуисано 19,4 милиона примерака целе Библије. То је био нови рекорд и пораст од 9,1 посто у односу на 1995. Упркос „запањујућем порасту у дистрибуцији у извесним деловима света“, рекао је Џон Бал, координатор издавачких одељења УБД, „имамо још пуно посла ако желимо свакоме омогућити лакши приступ Светом Писму“.
„Весници смрти“
Богате западне земље праве „дупли терет“ болести за земље у развоју, каже извештај Светске здравствене организације (СЗО) за 1997. Као што је извештено у лондонским новинама The Daily Telegraph, срчано обољење, шлогови, дијабетес и извесне врсте рака, у великом су порасту пошто земље у развоју усвајају западњачке животне стилове пушења, висококалоричне и мастима богате исхране и смањене физичке активности. И премда људи у глобалу сада дуже живе, то је ’празна награда, без живота‘, каже др Пол Клајус, директор СЗО. Он додаје: „У праву су они који кажу да смо прави весници смрти.“ СЗО заступа појачану светску кампању не би ли охрабрила на здраве животне стилове. У противном, каже она, наступиће „криза болести у глобалним размерама“.
Будистички поглавар саветује да се тражи истина
„Тврдоглавост није добра“ кад је реч о религији, каже Ешин Ватанабе, врховни свештеник и поглавар једне од најстаријих будистичких секти у Јапану. Упитавши га да ли мисли да је оданост веровањима нешто добро али тврдоглава веровања лоше, Mainichi Daily News је цитирао његово објашњење: „Треба добро да размислите о томе да ли су ваша веровања исправна или погрешна. Важно је да поново испитате свој однос према другим веровањима. Такође треба да размислите да ли ваша представљају истину или не. Морамо поново испитати те ствари.“ Ватанабе води будистичку секту Тендај, која је у Јапан дошла из Кине пре 1 200 година.
Природни антисептик
Неки људи инстинктивно лижу рану кад се посеку, као што то раде животиње. Занимљиво је да су истраживачи у Болници светог Вартоломеја у Лондону открили да је пљувачка заправо природни антисептик. Као што се извештава у новинама The Independent, фармацеути су замолили 14 добровољаца да лижу обе стране својих шака и установили су да су нивои азотовог оксида на кожи јако порасли. Азотов оксид, моћна хемикалија која може да убије клице, ствара се када азот који је заступљен у пљувачки дође у контакт с киселом површином коже. Ову реакцију потпомаже једна друга хемикалија, аскорбат, која се такође налази у пљувачки.
Марихуана — тешка дрога?
Корисници марихуане су дуго тврдили како је ова дрога релативно безопасна. Међутим, „нови докази указују [да] ефекти [марихуане] у мозгу подсећају на утицаје ’тешких‘ дрога као што је хероин“, извештава журнал Science. Ове студије су водили научници из Сједињених Држава, Шпаније и Италије. Између осталог, они су утврдили да „активан састојак у марихуани — један канабиноид познат као THC — доводи до истог кључног биохемијског догађаја који изгледа да појачава зависност од других дрога, од никотина до хероина: испуштања допамина у делу мозга за образац ’награде‘“, који тера корисника да долази по још. Кад се дуго коришћење марихуане прекине, ниво једне друге хемикалије, пептида који се зове фактор ослобађања кортикотропина (CRF), расте у мозгу. CRF се доводи у везу са емоционалним стресом и бригом до којих долази због престанка употребе опијата, алкохола и кокаина. На основу тога, један истраживач је рекао: „Био бих задовољан ако, следећи све ове доказе, људи више не би THC сматрали за ’лаку‘ дрогу.“ Сваке године, око 100 000 људи у Сједињеним Државама затражи да се лечи од зависности од марихуане.
Лед у древном Египту
„Иако древни Египћани нису имали вештачко хлађење, могли су да праве лед помоћу природног феномена који се појављује у областима са сувом, умереном климом“, примећују ?The Countyline, новине из Брајана, из Охаја. Како су они то радили? „Негде у сутон, Египћанке су стављале воду у плитким глиненим послужавницима на сламарице. Брзо испаравање с површине воде и с влажних зидова послужавника здруживало се с ноћним падом температуре и ледило воду — чак иако околна температура никада није падала близу тачке смрзавања.“
Изложеност сунцу
„Рак коже се у Северној Америци појављује у епидемијским размерама“, кажу новине The Vancouver Sun, и сваки Канађанин је „у опасности да за живота буде онај сваки седми“ који ће га добити. „Верује се да је изложеност сунцу одговорна за 90 посто случајева меланома“, додају ове новине. Кожа која је препланула је оштећена, каже овај извештај, и доводи до превременог старења коже као и до гушења имунолошког система. Национално испитивање више од 4 000 Канађана открива да 80 посто зна за опасности излагања коже сунцу, а ипак скоро половина ретко кад, ако и икад, предузме било какву акцију да се заштити. Ванредни професор на Универзитету Британске Колумбије, др Крис Ловато, један од главних истраживача у овом истраживању, упозорава да „заштита од сунца треба да нам буде навика“ и да уведемо „разборите и безбедне начине за уживање кад смо на сунцу“.
Скупа навика
Пушење кошта. Колико? Према листу University of California Berkeley Wellness Letter, на дуге стазе би могло да стаје и до 230 000 или 400 000 долара — у зависности од тога да ли пушите једну или две паклице цигарета дневно. „Рецимо да сте млади и да данас почнете да пушите и тако наставите 50 година, претпостављајући да вас то неће убити пре тога“, каже Wellness Letter. „С паклицом дневно од 2,50 долара (да би било једноставније, искључимо поскупљење), то би износило више од 900 долара годишње, то јест 45 000 за 50 година. Стављајте тај новац у банку сваке године са 5% камате, и укупна сума би лако могла да се учетворостручи.“ Додавање додатне цене за животно осигурање и додатних трошкова чишћења (за дом, одећу и зубе) доводи до износа који су горе споменути. Ово писмо додаје: „А у то не спадају и медицински трошкови везани за пушење с којима ћете се суочити уколико ваше здравствено осигурање не покрива све.“