Драгуљи афричког неба

Од дописника Пробудите се! из Кеније

АФРИЧКА савана је сува и смеђа, препечена на јаком екваторијалном сунцу. Пробијамо се кроз кукасте бодље чекај-мало дрвећа и трновито шипражје.

Изненада долази до наглог застоја. Пажњу нам је запленио блесак дугиних боја. На расцветалу грану акације дошла је да се одмори птичица тако јарких боја, као да је са̂мо Сунце умотано у њено сићушно перје. Овај крилати драгуљ прикладно је назван сунчица.

Метална огледала

Постоји више од стотину врста сунчица. Већина их се налази у тропском делу Африке, али такође се могу наћи у Азији, Аустралији, па чак и на острвима Пацифика. Лепе толико колико и разнолике, сунчице рефлектују сунчеву светлост попут сићушних металних огледала, размећући се дугом блиставих боја: црвеном, жутом, плавом и зеленом које се преливају, и нијансама бакра.

Сунчице се обично пореде с америчким колибријима. Као и колибри, оне имају изузетне боје и хране се нектаром. Међутим, веће су од колибрија и недостаје им летачка вештина њихових северноамеричких двојника.

Уопште узев, сунчица извлачи нектар тако што слеће директно на цвет и користи свој дугачки, повијени кљун како би досегла дубоко у унутрашњост бујних цветова. Али ако је цевасти цвет предугачак за њу, сунчица може пробушити основу цвета и исисати његов драгоцени садржај. Такође се хране инсектима које покљуцају са цветова и оближњег лишћа.

Мужјаци су такође врсни певачи. Њихов репертоар варира од пискавометалног „цсп“ блиставог медосаса до прелепог „цик-цик-цик-цик-цит три-три-трррр“ којим се оглашава Џонстонов медосас црвенкастих праменова, из источне Африке. Оно што посматраче птица упозорава на њихову присутност у густом жбуњу обично је њихов пев. Међутим, када их једном уочите, прилично их је лако приметити на сувој, смеђој позадини јужноафричких степа.

Марљива али неупадљива

Док је мужјак сунчице ужитак за око и уво, женка је мања и, за разлику од њега, нема блиставе боје. Због тога је посматрачи птица и фотографи обично занемарују. У ствари, она се обично примети само када је у друштву мужјака. Али оно што женки недостаје у боји, она сигурно надокнађује својом марљивошћу.

Обично је женка та која гради гнездо и обавља већину стварног посла око подизања младунаца. Док је она запослена око угнежденог хора, мужјак чува стражу, спреман да протера уљезе с подручја на ком се налази гнездо.

Обешена гнезда

Међутим, гнезда сунчице тешко да би била предмет лепоте. Она често изгледају као обични комадићи смећа које је ветар прошавши накупио и окачио на трн акације. Налик на обешену чарапу у облику капи росе, гнездо сунчице је сачињено од биљних влакана која су саткана или замршена и повезана пауковом мрежом. Спољашњост гнезда вешто је украшена ситним гранчицама, увелим лишћем, комадићима лишаја и, уз све то, често с једном или две махуне које висе.

Изнутра, гнездо је обложено паперјастим биљем, меком травом, перјем и другим нежним материјалима. Улаз је мала рупа на једној страни, близу врха. Женка обично сама лежи на јајима. Док она лежи у свом крушкастом гнезду, њен дуги, повијени кљун обично се може видети како штрчи из гнезда. Полаже једно или два јаја, из којих ће се излећи пилићи за око 14 дана. Када младунци напусте гнездо, увек су једноставних боја, као и њихова мајка. Међутим, како мужјаци сазревају, тако почиње да им се развија величанствено перје које ће их једног дана одликовати као птице сунца.

Сунчица је само још један пример богатства и разноликости интелигентног Конструктора. Њихова лепота боја и њихово инстинктивно понашање подстичу нас на још веће цењење њиховог Створитеља. Према томе, сунчице су међу онима којима Библија заповеда: „Хвалите Господа са земље... црви и птице крилате.“ „Све што дише нека хвали Господа!“ (Псалам 148:7, 10; 150:6). Требало би да ови драгуљи афричког неба све нас подстакну да хвалимо Створитеља пуног љубави који их је осмислио.