Поглед у свет

Шумски пожари у Мексику

Талас шумских пожара који је средином априла уништио неких 140 000 хектара шуме у Мексику описан је као „еколошка катастрофа“. Према Хулији Карабијас Лиљо, секретару савезне владе Мексика, до тад је око 6 800 пожара беснело Мексиком, током периода који је назван најкритичнијом сезоном пожара у задњих 57 година. Иако су температуре биле натпросечно високе а падавине ретке, већина пожара је била „последица људске делатности — производ незнања, неодговорности, па чак и злочиначког понашања“, извештавају новине El Universal. Октавио Ескобар Лопез, регионални директор Комитета за природне ресурсе, рекао је: „Биће потребно око десет година да би се опоравила сва флора и фауна коју смо изгубили за нешто више од три дана.“

Вежбање и дуговечност

„Изгледа да жустре шетње од по пола сата само шест пута месечно смањују ризик од [превремене] смрти за 44 процента“, извештава The New York Times у вези с једном недавном студијом о дуговечности. Истраживачи из Финске су у просеку 19 година пратили скоро 8 000 парова близанаца и открили су да је чак и код оних који су само повремено вежбали постојала „30 посто мања вероватноћа да ће умрети, него код њихових близанаца који су мало активни“. Та студија је значајна по томе што су у њој узети у обзир генетски фактори при одређивању делотворности вежбања. Стив Фарел, истраживач аеробика који није био укључен у ту студију, рекао је: „Чак и ако имате лоше гене, ова студија снажно указује да вам повећана физичка активност може помоћи да дуже живите.“

Пернати злочинци?

Полиција у Јужној Африци је раскринкала једну операцију кријумчарења дијаманата у којој су коришћене птице. Полиција каже да запослени у државном руднику дијаманата ставе голубове писмоноше у кутије за ручак или у широку одећу како би их прокријумчарили у рудник. Los Angeles Times извештава да они тамо натоваре птице дијамантима и затим их пусте да одлете. Голубови писмоноше могу километрима летети с драгуљима. У току неколико година, ухваћене су четири птице с прокријумчареним дијамантима. У једном случају, код голуба писмоноше је пронађено шест карата небрушених дијаманата који су му били привезани испод крила̂. Од тада, ухапшено је око 70 људи због коришћења ове методе. Те новине кажу да функционери компаније процењују да непоштени рудари украду скоро сваки трећи дијамант ископан из тог древног речног корита.

Генетски инжењеринг

У прошлој деценији, научници су дошли до бројних открића у погледу гена за које се претпоставља да контролишу сложене карактерне црте и поремећаје код људи. Неки научници предвиђају да ће то једног дана човечанству омогућити да манипулише генима и уклони нежељене карактеристике. На пример, The New York Times извештава да Ли Силвер, биолог са Универзитета Принстон, тврди како ће наши потомци бити паметнији и више атлетски грађени, и да ће живети стотинама година. Међутим, Џон Хорган, аутор књиге The End of Science, каже: „Истраживачи се надају да ће путем генетског инжењеринга моћи да створе личности по жељи. Али до сада, ни једну једину од ових тврдњи о повезаности гена са сложеним карактерним цртама нису поткрепиле студије које су уследиле.“ Према томе, Хорган додаје: „Можда ће научници, као и новинари, скретањем пажње на пропусте науке као и на њена призната достигнућа, представити мање изврнуту, поштенију слику стварних изгледа науке.“

Производи с фарме мање хранљиви?

Да ли је, као последица исцрпљивања земљишта, воће и поврће данас мање хранљиво? По научницима који се баве истраживањем земљишта, одговор је не. У билтену University of California Berkeley Wellness Letter каже се: „Витамине у биљкама стварају саме биљке.“ Према томе, ако у земљишту нема неопходних минерала, биљке неће расти како треба. Може се десити да биљка не цвета или да једноставно клоне и увене. Да би тако нешто спречили, земљорадници користе вештачко ђубриво како би вратили минерале у земљиште. Wellness Letter каже: „Ако воће и поврће које купите изгледа здраво, можете бити сигурни да садржи хранљиве материје које би и требало да садржи.“

Куће без кухиње

Процењује се да се у Аустралији половина свих оброка сада поједе ван куће. Овај тренд има тако снажан ефекат да се у Сиднеју неки станови граде без кухиње, извештава The Courier-Mail. Осим тога, пошто Аустралијанци утроше просечно само 20 минута на припремање оброка, многи аустралијски супермаркети морали су да преиспитају врсту хране коју нуде. Управница једног великог ланца супермаркета у Сиднеју тврди да Аустралија следи образац који је постављен у Сједињеним Државама, где се већина оброка поједе ван куће.

Криминал и расизам

За недавни пораст криминала у Грчкој неки окривљују прилив избеглица и имиграната из Источне Европе и с Балкана, понајвише из Албаније. Рикардос Сомеритис, колумниста за лист To Vima, каже да је забринутост због овог пораста криминала проузроковала неку врсту „ксенофобичног и врло често расистичког лудила“ против странаца у тој земљи. Па ипак, показало се да странци нису ништа више умешани у кривична дела од Грка. На пример, истраживања показују да су „96 од 100 злочина извршили [Грци]“, извештава тај лист. „Разлози за криминалну делатност су економски и социјални“, тврди Сомеритис, „а не ’расни‘.“ Он такође окривљује медије да својим искривљеним извештавањем о криминалу у Грчкој ’систематски распирују ксенофобију и расизам‘.

Велики Чип је посматрао

Такмичари на овогодишњем Бостонском маратону носили су током целе трке од 42 195 метара мајушни додатни пртљаг — један микрочип. Према часопису InformationWeek, како би се пратило њихово напредовање, сви регистровани такмичари имали су електронски чип који им је био причвршћен за одећу. Чипови су били програмирани тако да се „очитавају помоћу радио–пријемника који су били постављени на сваких пет километара“. Пролазна времена такмичара затим су слата у штаб трке, где су стављена на Интернет. Не само да су љубитељи маратона могли пратити своје омиљене тркаче него је ова нова технологија и помрсила рачуне сваког тркача који је намеравао да вара не претрчавши целу стазу.

Редак јелен поново откривен у Кини

„Тибетански црвени јелен, за којег се сматрало да је изумро пре више од 50 година, поново је откривен у префектури Шанан, у аутономној области Тибет“, извештава China Today. Годинама су ловци, који су их ловили због њихових скупоцених рогова с парошцима, масовно убијали црвене јелене, који су високи око 1,2 метра и тешки око 110 килограма. Рат и промене у природној средини такође су узели свој данак. Процењује се да је преостало мање од 200 ових предивних јелена и они се налазе на списку угрожених врста.

Мозгалице

Недавно су такмичари на првом Америчком националном шампионату у памћењу тестирали своја умећа играјући пет мозгалица. Ти тестови су укључивали памћење 100 лица обичних људи, памћење поеме од 50 стихова (укључујући и интерпункцијске знакове), присећање 125 енглеских именица (по реду), памћење списка насумице изабраних бројева и присећање шпила од 52 карте (промешаних и поређаних лицем надоле). Један такмичар, Волас Бустело, задивио је своје колеге такмичаре упамтивши 109 узастопних бројева који су били насумице изабрани. Међутим, свеукупни победник била је 26-годишња Татјана Кули. Према њујоршком листу Daily News, она и њен отац, који програмира сателите за једну аерокосмичку компанију, имали су обичај да се код куће такмиче у мозгалицама. „Обично сам ја побеђивала“, каже Татјана.

Празник на реци Ганг

У априлу, милиони хиндуса су се подронили у реци Ганг, на врхунцу Кумбхамела, или празника крчага. Кумбхамела је тромесечни хиндуистички празник којим се слави дар бесмртности. Празник се одржава сваке три године и смењује се у четири индијска града у која је, према легенди, нектар бесмртности пао на земљу када су се богови и демони отимали око тога ко ће га имати на небу. У прошлости, стампеда до светих вода Индије имала су за последицу много погинулих.