Да ли је мудро инвестирати у акције?

„Рекордан број учесника на тржишту [акција]“ (Newsweek од 5. јула 1999).

РИНГ класичне берзе ефеката изгледа као неки хаотични вашар. Тајанствени (за аутсајдере) покрети руку, муњевито смењивање шифрованих порука на телеграфу и брокери с ринга који вичу како би надјачали ово комешање.

Међутим, многи које је некада збуњивала ефектна берза, данас инвестирају у акције. Зашто? Једна ствар је што инвеститори сада путем Интернета имају моменталан приступ вестима из области финансија, саветима за инвестирање и берзанским трговцима. Пол Фарел, главни и одговорни уредник листа Wall Street News, пише: „Сајбер простор за инвеститоре јесте нови терен за [индивидуалне инвеститоре], нова златна жила, простор где ће сами доносити одлуке, где ће имати могућност да буду финансијски независни и да од куће обављају посао.“

С друге стране, неки финансијски саветници су забринути због одушевљења многих који би да инвестирају на тржиште о којем јако мало знају. Један инвестициони дилер који има преко 38 година искуства у баратању хартијама од вредности, рекао је за Пробудите се!: „Све више људи који тргују на берзи ефеката јесу шпекуланти, а не инвеститори. Неки би то могли назвати инвестирање, међутим они ништа не знају о компанији [чије деонице] купују и продају.“

Које факторе треба да одвагнете пре него што уложите новац? Пошто трговина деоницама подразумева одређену меру ризика, да ли се она може сматрати коцкањем? Као прво, хајде да осмотримо како берза ефеката функционише.

’Део колача‘

Компанијама је потребан капитал, то јест уложени новац, да би успешно функционисале. Када је нека компанија успешна и потребан јој је велики капитал, њено руководство може одлучити да део својих деоница понуди јавности. Један водич за берзу приказује то овако: „Акције су комади акционарског колача. Када купите акције, то јест деонице, тада поседујете део дотичне компаније.“

Као што се на пијаци купци и продавци сусрећу и обављају посао, слично томе и берза ефеката представља тржиште за оне који купују и продају акције. Пре него што је настало такво тржиште, брокери су трговали акцијама у кафанама и покрај пута. Тако је и пословање испод једног стабла платана у улици Вол Стрит 68 довело до формирања Њујоршке берзе.a Сада берзе ефеката постоје у многим земљама. Сваког радног дана, у било које време, негде у свету проради нека ефектна берза.

Да би продао односно купио акције, инвеститор обично отвара један рачун, проналази брокера и издаје налог. Данас се налози за пласман акција могу уручити путем телефона, Интернета или лично. Брокер онда треба да изврши налог у име инвеститора. Уколико се акцијама тргује на класичном трговинском рингу, удружење брокера упућује једног свог непосредног берзанског брокера да купи или прода акције за дотичног инвеститора. Недавних година неке берзе су прешле на потпуно електронски систем трговања, где се након што брокер добије налог, трговина може обавити док лупиш дланом о длан. Затим се промет бележи у берзански курс — а то су тренутне цене и пословни детаљи приказани на електронском берзовном телеграфу.

Цена по којој се акције купују односно продају обично је одређена конкурентском понудом, као што је случај на аукцији. Пословне информације, приходи компаније као и будући изгледи неког пословног подухвата такође могу утицати на цену акција. Инвеститори се надају да ће акције купити по ниској цени, а онда након скока њихове вредности продавати своје деонице и зарадити на њима. Један део компанијине зараде може се расподелити између акционара као дивиденда. Неки људи купују акције као дугорочну инвестицију; други редовно тргују акцијама у нади да ће профитирати кад цене акција за кратко време нагло скоче.

Иако се трговање акцијама већ традиционално обавља путем телефона, онлајн трговање (куповање и продавање акција путем Интернета) постаје све популарније. The Financial Post извештава да је број извршених онлајн трговања у Сједињеним Државама „порастао са 100 000 на дан у 1996, на скоро 500 000 до краја јуна [1999], где је скоро 16 посто свег трговања обављено електронским путем“. У Шведској је око 20 посто целокупног обрта акција у 1999. извршено путем Интернета.

Мудро инвестирајте

На изглед једноставно онлајн трговање акцијама и приступ информацијама које су раније поседовали само брокери и професионални трговци, навела је многе самосталне инвеститоре да се окушају у оваквом трговању, свакодневно купујући и продајући акције. Неки су оставили уносну каријеру и потпуно се посветили овоме. Зашто? „Јасно је у чему је драж“, објашњава часопис Money. „Нема шефова, потпуна контрола над тим када и како тргујете и могућност — или се барем тако чини — да се много заради.“ Један 35-годишњак који је напустио посао с годишњом зарадом од 200 000 долара, да би од куће трговао акцијама, цитиран је где каже: „На који други начин би избегао попис, раднике, плаћање закупа; само тап-тап-тап по тастатури и зарађујеш за живот?“

Стручњаци упозоравају да трговање акцијама није тако лако као што може изгледати неком новом инвеститору. Један психијатар који се специјализирао на тему стреса у трговини, примећује: „Бављење трговином наоко изгледа лако, али ја бих рекао да је то најтежи начин да се лако дође до долара.“ Бескрајан доток финансијских вести и савета доводи до нежељених појава. Раније цитирани Пол Фарел наводи: „Неумољиви прилив информација које брзином светлости обасипају самосталног учесника и институционог трговца — има велики психолошки утицај: губитак контроле над собом, фрустрираност, стрес.“

Замка може бити и претерана самоувереност. Финансијски колумниста Џејн Брајант Квин упозорава на опасне ставове трговаца: „Ти мислиш да пошто си на кормилу — односно за мишем — ништа лоше не може да ти се деси. Увек ћеш на време моћи интервенисати.“ Она додаје: „Приступ информацијама које користе професионалци наводи нас да на себе почнемо гледати као на професионалце.“ Без обзира на велики публицитет који се даје причама о инвеститорима који су се преко ноћи обогатили на берзи ефеката, трговина акцијама неминовно је повезана с ризицима. Неки инвеститори су веома успешни. Неки доживе значајне губитке.

Инвестициони саветници подстичу потенцијалне инвеститоре да пре него што одаберу акције неке фирме прво осмотре извештаје о њеном ранијем пословању и будуће изгледе, потражњу за њеним производима, конкуренцију и неколико других фактора. Ове информације су обично доступне преко маклера и финансијских институција. Многи инвеститори се пре него што купе акције посаветују с финансијским планерима.b Тиме што инвеститор узима у обзир раније пословање компаније, он засигурава и то да се његов новац неће користити за пројекте који се косе с етичким мерилима. (Видите Пробудите се! од 8. фебруара 1962, стране 21-3 /енгл./.)

Акционарска лутрија?

С обзиром на ризике инвестирања на берзи ефеката, да ли је куповина акција исто што и коцкање? У готово сваку новчану инвестицију укључен је ризик. Неки људи купују некретнине, не знајући да ли ће вредност имовине с временом порасти или опасти. Други свој новац депонују у банци, уздајући се да ће њихова уштеђевина бити на сигурном. Иако је берза ефеката много сложенија, једноставно речено, онај ко уложи у акције купује деонице неке компаније у нади да ће то предузеће успешно пословати и да ће вредност акција порасти.

Ово инвестирање се разликује од коцкања зато што акционар купује део компаније. Те деонице се могу продати другој особи или се чувати у нади да ће њихова вредност расти. Ово се не може рећи за особу која улаже новац у коцкарници или у некој игри на срећу. Коцкар настоји да предвиди неизвестан исход, а да при томе не узима у обзир колике су шансе, као и да добије улог оних који су изгубили.

Колико ризика инвеститор сме да прихвати? То је ствар појединца. Наравно, било би несмотрено да у неку инвестицију особа уложи више новца него што је спремна да изгуби.

Уравнотежен став према новцу

У жељи да подмире своје тренутне и будуће потребе, неки одлуче да буду инвеститори на берзи ефеката. У овој одлуци важни су мотиви. Раније поменута Џејн Брајант Квин наводи: „Завист према оном ко се лако обогатио може у нама као инвеститорима пробудити најгоре инстинкте.“ Ове речи изгледа понављају савет који је пре скоро 2 000 година један младић добио у једном писму: „Они који су одлучили да се обогате падају у искушење и замку и у многе безумне и штетне жеље, које гурају људе у уништење и пропаст. Јер је љубав према новцу корен свих штетних ствари, и тежећи за том љубављу неки су одвучени од вере и проболи су себе многим болима“ (1. Тимотеју 6:9, 10).

Како ће неко уложити новац јесте његова ствар. Када инвеститора воде исправне мисли и став којим показује да је задовољан животним средствима, онда он односно она новчане интересе држи на месту које им припада, не занемарујући породичне одговорности и духовне потребе.

[Фусноте]