11. поглавље

Да ли је у паклу вруће?

ЗАР се у многим преводима Библије не спомиње место које се зове ”пакао“? Да, тај се израз јавља у многим преводима Светог писма. Но, питање је само у томе, да ли оно, што свештенство учи о месту названом ”пакао“, потиче из Библије или са неког другог извора?

Да ли ти је познато, да нису поучавани да верују у муке пакла само чланови наводно хришћанских цркава, него и многи нехришћани? Поучно је сазнати шта говоре разна дела о мукама оних, који би се налазили у паклу.

У једној нехришћанској ”светој књизи“ из седмог века нашег рачунања времена читамо следеће:

”Пакао — они ће у њему горети — како неугодно пребивалиште! Заиста! Тада нека осете: кипућу течност и тамну, мутну, крајње хладну течност! ... (Они ће се налазити) усред ватрене бујице, у кипућој води и у сјени црног дима: (неће постојати ништа, што би их освежило или обрадовало.“

Из будизма, који је настао некако у шестом веку пре нашег рачунања времена, добили смо следећи опис једног од ”пакла“, о којима он научава:

”Ватра не престаје овде ни трен, а нити муке створења“!

У једном се католичком катекизму (Catechism of Christian Dostrine издатом 1949) говори следеће:

”Они не могу никада видети Бога и трпе у сву вечност страшне муке, а нарочито оне проузрочене ватром ... Ускраћивање блаженог проматрања Бога назива се казном губитка, а болови душе и тела, проузрочени спољним средствима, након ускрсења, називају се казном свести.“

У неким местима има и протестантских свештеника који умеју веома сликовито описати ужасне муке у паклу. Има чак и припадника њихових цркава који имају визију о мукама у паклу. Неки је човек овако описао оно што је видео: ”Докле ми је год допирао поглед, нисам видео ништа друго, него ватру и људске душе. Каквих ли мука и боли! Неки су викали, неки кукали и молили: воде, воде! Неки су чупали косу, други су шкргутали зубима, а неки су гризли шаке и руке.“

Често се тврди да ће те застрашујуће казне пакла побудити људе на правилно поступање. Но, одговара ли та тврдња историјским чињеницама? Нису ли управо присталице науке о паклу чиниле најгрозније свирепости? Нису ли пример томе свирепи судови ”херетицима“ и крвави крсташки ратови хришћанства?

Зато нека нас не изненади што има све више људи који одбијају веровати у пакао као место мука, а у његовим казнама гледати средство застрашивања пред злим поступцима. Они ту науку, додуше, не поричу, али једноставно нису склони веровати у нешто, што у њиховим очима није разумно ни истинито. Они могу успркос томе и даље припадати некој цркви, која заступа ту науку. Својим подупирањем те цркве постају суодговорне за ширење науке о паклу.

Но, шта говори Библија о мукама након смрти? Ако си прочитао претходна поглавља ове књиге, тада знаш да су многа уопште раширена гледишта о стању мртвих сасвим погрешна. Ти знаш, да се према Библији приликом смрти не одваја од тела никаква душа нити дух, који би и даље свесно живео. Дакле, наука о вечним мукама након смрти не заснива се на Библији, јер даље не живи ништа, што би се могло дословно мучити. Па, какво је онда, то место, које разни библијски преводи означавају са ”пакао“?

”ШЕОЛ“

У католичком Douay-преводу, који се употребљава на говорном подручју енглеског језика, појављује се реч ”пакао“ први пута у 1. Мојсијевој 37:35, где читамо да је патријарх Јаков рекао о Јосипу, за кога је веровао да је мртав: ”С тугом ћу сићи к мом сину у пакао.“ Јаков сигурно није тиме хтео рећи да ће сићи к свом сину на неко место мука. Чак и у примедби коју садржи Douay превод (издан од Douay-Bible House, New York, 1941), тај се ставак тако не тумачи. Он гласи:

”У пакао. То значи у лимбус или на место куда су долазиле душе праведника пре смрти нашег откупитеља .. (То) сигурно значи место мировања куда, како је он веровао, долази његова душа.“

Али, Библија нигде не спомиње нешто као ”лимбус“. Она и не подупире представу неког нарочитог места мировања за душе, као за ”нешто“ одељене од тела. Тако у објашњењу речи за New American Bible, модеран католички превод (издан од Р. Ј. Kenedy ^& Sons, New York, 1970), признаје следеће: ”Измећу душе и тела не постоји никаква супротност ни разлика: то су само различите ознаке за исту конкретну реалност.“

Шта је ”пакао“ у који је Јаков веровао да ће доћи и сјединити се са својим сином? Да бисмо правилно одговорили на то питање, морамо знати тачно значење те, са ”пакао“ преведене, хебрејске речи ”шеол“. Тај израз, који се преводи и са ”гроб“, ”јама“, ”царство мртвих“ и ”подземље“, јавља се (у преводу Нови свет) у тридесет и девет књига Хебрејских списа (познатих као ”Стари завет“) шездесет и шест пута, али никада у вези са животом, деловањем или муком. Напротив, често повезан са смрћу и неделовањем. Овде следи неколико примера:

”У смрт те се не спомиње: у шеолу код мртвих, Luther; у паклу, Allioli (ко ће те славити?“ (Псалам 6:5; 6:6; Luther, Allioli) ”Све што ти рука нађе да чиниш, учини свом својом снагом, јер нема деловања ни планирања, спознања ни мудрости у шеолу (код мртвих, Luther; у подземљу, Allioli) на месту у које идеш“. (Проп. 9:10, НС) ”Јер није шеол (мртви, Luther; у подземљу, Allioli; тај, који те може славити, јер смрт те не може славити. Мртви не могу с надом гледати на твоју истинитост. Живи, живи је тај, који те може хвалити, као ја у овај дан“. (Иса. 38:18, 19, НС).

Према томе, очигледно је шеол оно место куда одлазе мртви. То није поједини гроб, већ је то општи гроб умрлих људи у ком престаје свако свесно деловање. То потврђује и New Catholic Encyclopedia (Нова католичка енциклопедија), јер у њој стоји о библијском значењу речи шеол:

”У Библији се тиме означује место потпуног неделовања куда долази свако након своје смрти, био он праведан или неправедан, богат или сиромах.“ (Св. 13, стр. 170).

Даљњи доказ да за читаво време које је обухваћено хебрејским списима није постојало никакво место ватрених мука, је чињеница, да се никада за непослушност није претило мукама. Израелска нација није била наведена да бира између живота и мука, него између живота и смрти. Мојсије јој је рекао: ”Сведочим вам данас небом и земљом, да сам ставио пред вас живот и смрт, благослов ч проклетство: зато изабери живот, да будеш жив ти и семе твоје, љубећи Јехову Бога својега, слушајући глас Његов и држећи се Њега.“ (5. Мојс. 30:19, 20)

И касније, када је Бог подстрекавао неверне Израелце да се покају, нису тиме требали бити сачувани од мука него од преране смрти. Јехова је преко свог пророка Језекиља објаснио: ”Није ми мило да умре безбожник, него да се врати безбожник са свог пута и буде жив; вратите се, вратите се са злих путова својих, јер зашто да мрете, доме Израелов?“ (Језек. 33:11)

ХАДЕС И ШЕОЛ — ЈЕДНО ТЕ ИСТО

Неко би могао питати: ”Али зар није доласком Исуса Христа на Земљу у том погледу уследила промена?“ Не, Бог не мења своју личност, а ни своја праведна темељна начела. Преко свог пророка Малахија рекао је: ”Јер ја Јехова не мењам се“. (Малахија 3:6) Јехова није уопште променио казну за непослушност. Он има са људима стрпљење да би могли избећи — не мукама — већ уништењу. Апостол Петар писао је својој браћи у вери: ”Не доцни Јехова с обећањем, као што неки мисле да доцни: него нас трпи, јер неће да ко погине, него сви да дођу у покајање“. (2. Пет. 3:9)

Будући да је смрт остала казна за непослушност, место куда одлазе мртви, споменуто у хришћанским грчким списима (познатим као Нови завет), уопште се не разликује од шеола, споменутог у Хебрејским описима. (Рим. 6:23) То јасно произлази из успоредбе Хебрејских списа са Хришћанским грчким списима. У десет текстова Хришћанских грчких списа, у којима се јавља грчка реч haides (изговарај: хадес) значи углавном исто, што и хебрејска реч šeol (успореди Матеј 11:23; 16:18; Лука 10:15; 16:23;a Д. ап. 2:27, 31; Откр. 1:18; 6:8; 20:13, 13; и ако у преводу, који ти употребљаваш, не стоје у свим тим ставцима речи ”пакао“ или ”хадес“, ипак ћеш утврдити, да за то употребљени изрази не указују на место мука). Осмотри следећи пример:

У Псалму 16:10 читамо: ”Јер (ти Јехова) нећеш оставити душе моје у паклу (у паклу, Luther 1905.). нити ћеш дати да светац твој види трухлост.“ Апостол Петар је у једном говору показао да је тај Псалам имао пророчанско значење. Он је рекао: ”Пророк дакле (Давид) будући, и знајући да му се Бог клетвом клео од рода бедара његових по телу подигнути Христа, и посадити га на престолу његову, предвидевши говори за ускрсење Христово да се не остави душа његова у паклу (у паклу, Luther, 1905.), ни тело његово виде трухљења“. (Д. ап. 2:30, 31) Овде је уместо хебрејске речи шеол употребљена грчка реч хадес, што показује да израз ”хадес“ одговара изразу ”шеол“.

Тако се у објашњењу речи у Nouvelle Version (Нова верзија), издање од француског библијског друштва, каже, под ”царство мртвих“:

”Тим је изразом преведена грчка реч хадес која одговара хебрејској речи шеол. То је место где се налазе мртви до свог ускрсења. (Лука 16:23b; Д. ап. 2:27, 31: Откр. 20:13, 14) У неким је преводима та реч неисправно преведена са пакао“.

ОДАКЛЕ ПОТИЧЕ НАУКА О ПАКЛЕНОЈ ВАТРИ?

Указивања Библије на шеол и хадес очигледно нису подршка за науку о пакленој ватри. Католички је часопис Commonweal! (од 15. јануара 1971) признао да та наука није хришћанска и да је чак супротна духу хришћанства. Тамо пише:

”По мишљењу многих људи, а и неких филозофа, означава пакао потребу људске фантазије — т.ј. неке врсте Николиног премца, ... Ко од праведних не би желео да неправедни буду одговарајуће кажњени? А, ако не сада, у садашњем животу, зашто не у будућем? Но, то се гледиште не да ускладити с Новим заветом, који позива људе да живе и да се међусобно љубе.“

Тада је у том часопису показано где је, вероватно, порекло те науке:

”Даљњи елемент, који је придонео изградњи традиционалне хришћанске представе о паклу, може се наћи у римском свету. Као што је у човеку живећа бесмртност углавном била предуслов за грчку филозофију, тако је правда била код Римљана једна од најважнијих крепости, и то нарочито кад је почело цвасти хришћанство ... Сигурно је повезивањем тих двају гледишта — филозофских Грка и правдољубивих Римљана — настала теолошка симетрија неба и пакла, ако ће добра душа бити награђена, мора зла бити кажњена. Да би потврдила своје веровање у праведно кажњавање неправедних, требали су Римљани само узети у руке Вергилијеву Енеиду и читати шта она говори о блаженима у земљи блажених и о проклетима у тартару, који је опкољен ватром и где влада страх пред кажњавањем.

Дакле, признаје се, да наука о пакленој ватри припада вери Богу отуђених људи, те се може с пуним правом означити као ”наука ћаволска“. (1. Тим. 4:1), јер потиче од лажи да човек у ствари не умире, и тако одражава безобразне, одбојне и бруталне замисли демона. (Уопореди Марко 5:2-13) Није ли та наука испунила многе људе непотребном стрепњом и страхом? Није ли сасвим криво приказала Бога? Јехова се у својој речи открива као Бог љубави. (1. Јов. 4:8) Науком о паклу Њега се клевета и срамоти; тиме га се неправедно окривљује за најгрозније свирепости које уопште можемо за мислити.

Присталице науке о паклу хуле тако на Бога. Додуше, може бити да неки свештеници не познају библијске доказе; но, они би их требали знати. Будући да тврде да објављују Божју вест, морали би знати шта у Библији пише. Знају сасвим тачно да оно, што чине и кажу, може јако утицати на живот оних које поучавају. Зато би требали строго пазити на оно што поучавају. Свако криво приказивање Бога може навести људе да се одбију од правог обожавања, што би се на њих лоше одразило.

Јехови се без сумње не допадају заблудне науке. Неверним духовним вођама израелског народа објавио је следећу осуду: ”Зато и ја вас учиних презреним и поништеним у свега народа, као што се ви не држите мојих путова“. (Мал. 2:9) Можемо бити сигурни да ће се извршити слична пресуда и над данашњим заблудним наукама. Библија показује, да ће политички елемент овог света ускоро свргнути свештенство с његовог положаја и лишити га његовог утицаја. (Откр. 17:15-18) Ништа боље неће проћи ни који подупиру религиозне системе који научавају лаж. Исус Христ је рекао: ”А слепац слепца ако води, оба ће у јаму пасти“. (Мат. 15:14).

Желиш ли ти обзиром на ту чињеницу и даље подупирати неки религиозни систем који учи о ватреном паклу? Да ли би и даље сматрао клеветнике свога оца својим пријатељима? Не би ли, шта више, прекинуо с њима сваку везу? Не требамо ли, стога, прекинути сваку везу са онима, који су оклеветали нашег небеског оца?

Служити Богу из страха пред мукама не би било исправно. Он жели да га обожавамо из љубави. На то нас мора терати наше срце. Спознање да су мртви без свести и да се не налазе на неком месту где у разбукталом огњу трпе страшне муке, него да се налазе у општем гробу умрлих где влада мир и где нема живота, може одстранити препреку, која нам је до сада онемогућавала да покажемо БОГУ ту љубав.

[Фусноте]

[Слика на 77. страни]

Сцене пакла према будистичкој представи

[Слика на 78. страни]

Сцена пакла из ”Божанске комедије“ католика Данте-а