Зашто морамо знати Божје име

„СВАКО ко призове име Јеховино, спасиће се“ (Римљанима 10:13, NW). Тим речима је апостол Павле истакао колико је за нас важно да познајемо Божје име. Његов запис враћа нас на наше првобитно питање: Зашто је Исус ’да се свети‘ или ’слави‘ Божје име ставио на сам почетак узорне молитве, испред многих других важних ствари? Да бисмо то разумели, потребно је мало боље схватити значење две кључне речи.

Прво, шта у ствари значи ’да се свети‘ или ’слави‘? Дословно: „чинити га светим“. Али, зар није већ пре тога Божје име свето? Наравно да јесте. Када светимо Божје име, не доприносимо томе да је оно више свето него што у ствари јесте. Пре је то да га тако признајемо светим, да је оно намењено сврси и да га дубоко поштујемо. Када молимо да се свети Божје име, гледамо у будућност када ће га сва створења поштовати као свето.

Друго, шта је дубљи смисао речи „име“? Видели смо да Бог има име, Јехова, и да се оно појављује хиљаде пута у Библији. Расправили смо важност поновног увођења имена на његово право место у библијски текст. Ако оно не би било тамо, како би се испуниле речи Псалмисте: „Они који познају твоје име уздаће се у те, јер ти заиста нећеш оставити оних који те траже, о Јехова“ (Псалам 9:10, NW)?

Али, да ли ’познавати Божје име‘ укључује само умно сазнање да се оно на хебрејском пише ЈХВХ или на српскохрватском Јехова? Не, то значи далеко више. Када је Мојсије био на гори Синај, „сиђе Јехова у облаку и стаде пред (Мојсија) и објави му име Јехова.“ Шта је била последица објављивања имена Јехова? Опис његових својстава: „Јехова, Јехова, Бог је милосрдан, милостив, спор на гњев, обилује доброхотношћу и истином“ (2. Мојсијева 34:5, 6, NW). Поново је, непосредно пре своје смрти, Мојсије рекао Израелцима: „Објавићу име Јехова.“ Шта је иза тога следило? Спомињање неких његових величанствених својстава, а затим преглед онога што је Бог учинио за Израел због свог имена (5. Мојсијева 32:3-43, NW). Због тога, познавати Божје име значи научити шта име представља и обожавати Бога који га носи.

Пошто је Јехова повезао своје име са својим својствима, намером и деловањем, можемо тако видети зашто у Библији стоји да је Божје име свето (Левитик 22:32). Оно је узвишено, силно, подбуђује на страхопоштовање и недостижно узвишено (Псалам 8:1; 99:3; 148:13). Да, Божје име је више него само етикета. Оно га представља као особу. Није то било само привремено име, које се употребљавало неко време, а тада се заменило титулом као што је „Господ“. Јехова је лично рекао Мојсију: „Јехова... то је име моје до века и оно је спомен на мене од нараштаја до нараштаја“ (2. Мојсијева 3:15, NW).

Покушај да човек искорени Божје име са Земље никада неће успети. „Јер од сунчевог изласка па до његовог заласка име моје ће бити велико међу народима и на сваком месту приносиће се ка̂д имену мом, чак и жртва неокаљана, говори Јехова над војскама“ (Малахија 1:11, NW; Излазак 9:16; Езекјел 36:23).

Зато је „да се свети Божје име“ далеко важније него било која друга ствар. Све Божје намере везане су уз његово име. Проблеми човечанства почели су када је Сатана први пут похулио на Јеховино име, назвавши га у ствари лажовом који је неспособан да влада људима (Постање 3:1-6; Јован 8:44). Једном када се Божје име долично оправда, човечанство ће уживати у потпуном ослобођењу од катастрофалног деловања сатанске лажи. Зато хришћани тако горљиво моле да се свети Божје име. Али, постоје ствари које они могу да учине, а које би га такође славиле.

Како можемо славити Божје име?

Једна могућност је да се говори другима о Јехови и да се упозоре на Краљевство Исуса Христа као једину наду човечанства (Откривење 12:10). Многи тако чине учествујући на тај начин у савременом испуњењу следећих речи Исаијиног пророчанства: „Рећи ћете у дан онај: ’Хвалите Јахву, призивајте име његово! Објавите народима дјела његова, разглашујте узвишеност имена његова! Пјевајте Јахви, јер створи дивоте, нека је то знано по свој земљи!‘“ (Изаија 12:4, 5, Ст).

Друга је, да се слушају Божји закони и заповести. Јехова је рекао израелској нацији: „Моје заповиједи држите и вршите их. Ја сам Јахве! Не оскврњујте мога светог имена, него нека будем проглашен светим међу Израелцима — ја Јахве, који вас посвећујем“ (Левитски законик 22:31, 32, Ст).

Како су Израелци држали Јеховин закон светећи његово име? Закон им је био дат на темељу његовог имена (Излазак 20:2-17). Зато, док су га одржавали, показивали су одговарајуће поштовање и цењење његовог имена. Осим тога, Јеховино име носила је и израелска нација (Деутероном 28:10; 2. Летописа 7:14). Када су чинили добро то је славило Бога, као што дете које поступа исправно слави свога оца.

С друге стране, када су Израелци пропустили да држе Божје законе, оскврнули су и његово име. Тако су греси, као жртвовање идолима, заклетва на лаж, тлачење сиромаха и чињење блуда, они који се у Библији описују да оскврњују Божје име (Левитик 18:21; 19:12; Јеремија 34:16; Езекјел 43:7).

Слично томе и хришћани су добили одређене заповести у Божје име (Јован 8:28). И они су повезани с ’народом за Божје име‘ (Дела 15:14). Зато, хришћани који искрено моле „да се свети име твоје“, свете то име у свом животу слушајући све Божје заповести (1. Јованова 5:3). То би укључивало и послушност заповестима Исуса Христа, који је увек славио свога оца (Јован 13:31, 34; Матеј 24:14; 28:19, 20).

У ноћи пре своје смрти, Исус је истакао важност Божјег имена хришћанима. Након што је рекао оцу: „Објавио сам им име твоје, и још ћу га објављивати“, објаснио је: „да би љубав којом си мене љубио била у њима, а ја у заједништву с њима“ (Јован 17:26, NW). Ученици који науче Божје име сами долазе до сазнања љубави Божје. Исус је учинио могућим да се они упознају с Богом као својим оцем пуним љубави (Јован 17:3).

Шта то за тебе значи

На састанку хришћанских апостола и старешина првог века у Јерусалиму, ученик Јаков је рекао: „Симон је сасвим изложио како је Бог први пут обратио пажњу на незнабошце да из њих изабере народ за своје име.“ Можеш ли се и ти препознати да си један од оних које Бог изводи да буду „народ за његово име“, ако пропушташ да то име употребљаваш или носиш? (Дела 15:14, NW).

Иако многи оклевају да употребљавају име Јехова и многи библијски преводиоци га изостављају из својих превода, постоје милиони људи широм света који су радосно прихватили предност да га носе, употребљавају и то не само у обожавању него и у свакодневном говору, објављујући га другима. Ако би ти неко говорио о Богу Библије и употребљавао име Јехова, с којом религиозном групом би га повезао? Постоји само једна група у свету која користи Божје име редовно у свом обожавању управо као што су то чинили и обожаваоци древног доба. То су Јеховини сведоци.

На Библији утемељено име Јеховини сведоци открива те хришћане као ’народ за Божје име‘. Они се поносе што носе то име, јер га је сам Бог дао својим верним обожаваоцима. У Исаији 43:10 (NW) читамо: „Ви сте моји сведоци, реч је Јеховина, и слуга мој кога сам изабрао.“ О коме овде Бог говори? Размотри неке од цитата који претходе наведеном.

У стиховима 5 до 7 (Ст). истог поглавља Изаије каже: „Не бој се, јер ја сам с тобом. С истока ћу ти довести потомство и сабрат ћу те са запада. Рећи ћу сјеверу: ’Дај ми га!‘ а југу: ’Не задржавај га!‘ Синове ми доведи издалека, и кћери моје с краја земље, све који се мојим зову именом, и које сам на своју славу створио, које сам саздао и начинио.“ У нашим данима, ови цитати се односе на Божји властити народ који се сакупио из свих нација да га славе и буду његови сведоци. Тако Божје име не открива само њега него такође помаже да се открију његове праве слуге данас на Земљи.

Које благослове доноси познање Божјег имена

Јехова штити оне који воле његово име. Псалмиста је рекао: „Избавит ћу га јер ме љуби, закрилит га јер познаје име моје“ (Псалам 91:14, Ст). Он их такође подсећа: „Али кад разговарају они који се Бога боје, Јахве пази, слуша их и то се пред њим пише у књигу споменицу у корист оних који се боје Јахве и штују (промишљају, NW) име његово“ (Малахија 3:16, Ст).

Тако користи због познања и склоности к Божјем имену нису ограничене на овај живот. Послушном човечанству Јехова је обећао вечни живот у срећи на рајској Земљи. Давид је био надахнут да напише: „Јер ће бити сатрти зликовци, а који се у Јахву уздају, баштинит ће земљу. Земљу ће посједовати кротки, обиље мира они ће уживати“ (Псалам 37:9, 11, Ст).

Како ће то бити могуће? Исус је одговорио. У оној истој узорној молитви коју нас је научио да молимо „Нека се свети име твоје“ додао је: „Нека дође Краљевство твоје. Нека буде воља твоја као на небу тако и на земљи“ (Матеј 6:9, 10, NW). Да, Божје Краљевство у рукама Исуса Христа прославиће Божје име и донеће добро стање овој Земљи. Оно ће одстранити зло и рат, криминал, глад, болест и смрт (Псалам 46:8, 9; Исаија 11:9; 25:6; 33:24; Откривење 21:3, 4).

И ти можеш уживати вечни живот под тим Краљевством. А како? Тако што ћеш упознати Бога. „А живот је вечни у томе да тебе познају, тебе, јединог истинитог Бога, и онога кога си ти послао, Исуса Христа“ (Јован 17:3). Јеховини сведоци ће ти радо помоћи да постигнеш то животоважно знање (Дела 8:29-31).

Надамо се, да су те информације из ове брошуре увериле да Створитељ има своје име које му је веома драгоцено. Оно би и за тебе требало да постане драгоцено. Схвати важност његовог познавања и употребе а нарочито у обожавању.

И буди одлучан да неустрашиво кажеш као пророк Михеј пре много векова: „Јер сви народи иду, сваки у име бога својега, а ми, ми идемо у имену Јахве, Бога нашега, увијек и довијека“ (Михеј 4:5, Ст).

[Истакнути текст на 28. страни]

’Познавати Божје име‘ значи више него само поседовати важно сазнање чињенице да је Божје име Јехова

[Истакнути текст на 30. страни]

Јеховино име је ’величанствено, узвишено, подбуђује на страхопоштовање и недостижно је високо‘. Све Божје намере везане су за његово име.

[Оквир на 29. страни]

У једном чланку Anglican Theological Review (октобар 1959. године), др Валтер Лоури истакао је потребу познавања Божјег имена. Написао је: „У људским односима веома је важно добро познавати име, лично име онога кога волимо, коме говоримо или о коме говоримо. Још више је то потребно у човековом односу с Богом. Човек који га не познаје по имену не познаје га ни као особу, не поседује говорно познанство с њим (што се мисли преко молитве), не може га ни волети ако га познаје само као безличну силу“.