Хришћанска скупштина првог века
На Пентекост 33. године н.е. био је изливен свети дух на 120 Исусових ученика, те су на многим језицима почели говорити о величанственим стварима о Богу. То је било оснивање хришћанске скупштине. Тог дана било је крштено око 3 000 нових ученика (Дела апостолска погл. 2).
Скупштине по разним местима су расле у броју како су апостоли и други даље неустрашиво говорили Реч Божју. Према запису из књиге Дела апостолских, проповедање се ускоро проширило кроз медитеранско подручје, од Вавилона и северне Африке до Рима и вероватно Шпаније (Римљанима 15:18-29; Колошанима 1:23; 1. Петрова 5:13).
Где год су људи постали ученици, формирали су скупштине. Оспособљени, зрели људи били су постављени као старешине, или надгледници, да би одржавали ниво исправног учења и понашања у скупштинама. Али, они нису сачињавали класу свештеника; били су слуге и сарадници за Божје Краљевство (Дела апостолска 14:23; 20:28; 1. Коринћанима 3:5; 5:13; Колошанима 4:11; 1. Тимотеју 3:1-15; Јеврејима 13:17; 1. Петрова 5:1-4).
Апостоли и други блиски сарадници служили су као водеће тело. Они су преузимали вођство у проповедању. Решавали су проблеме у јерусалимској скупштини. Послали су оспособљену браћу у Самарију и Антиохију да би тамо јачали нове вернике. Решили су спор око обрезивања, шаљући своју одлуку свим скупштинама да је се придржавају. Међутим, ови људи нису господарили над другима, него су били слуге и сарадници читаве скупштине (Дела апостолска 4:33; 6:1-7; 8:14-25; 11:22-24; 15:1-32; 16:4, 5; 1. Коринћанима 3:5-9; 4:1, 2; 2. Коринћанима 1:24).
Рани ученици су били познати као хришћани, названи тако Божјим провиђењем. Исто тако, имали су учења која су их разликовала од других, названа апостолском науком или обрасцем здравих речи. Ово библијско учење било је такође познато као истина (Јован 17:17; Дела апостолска 2:42; 11:26; Римљанима 6:17; 1. Тимотеју 4:6; 6:1,3; 2. Тимотеју 1:13; 2. Петрова 2:2; 2. Јованова 1, 4, 9).
Они су били светска заједница браће уједињени у љубави. Били су заинтересовани за сувернике у другим земљама. Кад су путовали у иностранство, њихова браћа по вери су им приређивала добродошлицу у својим домовима. Одржавали су висок стандард моралног владања, били су свети људи одвојени од света. Они су чврсто држали у мислима време за дан Јеховине присутности и ревно су давали јавну објаву своје вере (Јован 13:34, 35; 15:17-19; Дела апостолска 5:42; 11:28, 29; Римљанима 10:9, 10, 13-15; Титу 2:11-14; Јеврејима 10:23; 13:15; 1. Петрова 1:14-16; 2:9-12; 5:9; 2. Петрова 3:11-14; 3. Јованова 5-8).
Међутим, као што је и било проречено, почео се развијати велики отпад у другом и трећем веку н. е. То је довело до стварања великих црквених система који нису одржавали чистоћу прве хришћанске скупштине с обзиром на учење, понашање, организацију и став према свету (Матеј 13:24-30, 37-43; 2. Солуњанима погл. 2).
Међутим, Исус је прорекао да ће у закључном делу овог система ствари доћи до обнове правог обожавања. Јеховини сведоци верују да се та обнова може видети у њиховој делатности коју широм света врше данас око 1900 година после Исусовог пророчанства. Зашто, то ће бити објашњено на наредним странама.
• Како је основана хришћанска скупштина, и како је расла?
• Како је та скупштина била надгледана?
• Шта је јасно разликовало хришћане првог века?
[Мапа на 7. страни]
(За комплетан текст, види публикацију.)
Црно море
Каспијско језеро
Средоземно море
Црвено море
Персијски залив
Подручја која је достигла добра вест у првом веку
ИТАЛИЈА
Рим
ГРЧКА
МАЛТА
КРИТ
КИПАР
БИТИНИЈА
ГАЛАТИЈА
АЗИЈА
КАПАДОКИЈА
КИЛИКИЈА
СИРИЈА
ИЗРАЕЛ
Јерусалим
МЕСОПОТАМИЈА
Вавилон
Неки из ових подручја су постали верници
ИЛИРИЈА
МЕДИЈА
ПАРТИЈА
ЕЛАМ
АРАБИЈА
ЛИБИЈА
ЕГИПАТ
ЕТИОПИЈА
[Слике на 7. страни]
Рани хришћани су храбро проповедали Божју реч
Хришћани су били добродошли у домовима суверника куд год су путовали