56. библијска књига — Титу

Писац: Павле

Место писања: Македонија (?)

Писање завршено: отприлике у раздобљу између 61. и 64. н. е.

1. (а) Какав задатак је био поверен Титу? (б) У каквом су окружењу биле основане критске скупштине и шта је требало да раде хришћани на Криту?

’ОД ПАВЛА, Божјег роба и апостола Исуса Христа. Пишем ово Титу, правом сину по заједничкој вери‘ (Титу 1:1, 4). Тако Павле започиње писмо свом дугогодишњем сараднику Титу, ког је оставио на острву Крит како би помогао тамошњим скупштинама да буду боље организоване. Титу је био поверен тежак задатак. Нарав људи на том острву, за које се говорило да је древно боравиште „оца богова и људи“, била је таква да је израз „Крићанин“ постао синоним за варалицу.a Склоност Крићана ка лагању била је толико позната да је Павле једном приликом чак цитирао њиховог пророка који је рекао: „Крићани су увек лажови, опаке звери, беспослене изјелице“ (1:12). Крићани Павловог времена описани су и овим речима: „Ти људи су били превртљиви, неискрени и свадљиви. Били су склони похлепи, разврату, лагању и пијанчењу, и то у великој мери. Изгледа да су Јудејци који су се настанили међу њима надмашили домаће становништво по неморалности.“b У таквом окружењу су биле основане критске скупштине. Зато је било и те како важно да се тамошња браћа ’одрекну безбожности и светских жеља и да живе разборито, праведно и одано Богу‘, на шта их је Павле подстакао (2:12).

2, 3. (а) Како је Тит сарађивао с Павлом? (б) Где је Павле највероватније написао посланицу Титу и с којом сврхом?

² Сама посланица Титу пружа врло мало детаља о томе у којој мери су Павле и Тит сарађивали. Али више можемо сазнати из других Павлових посланица у којима он спомиње Тита. Тит је био Грк и често је пратио Павла на путовањима, а најмање једном су заједно отишли у Јерусалим (Гал. 2:1-5). Павле је за њега рекао: „Он је мој друг и сарадник.“ Након што је у Ефесу написао своју прву посланицу Коринћанима, Павле је Тита послао у Коринт. Док је био у Коринту, Тит је помагао браћи у сакупљању прилога за хришћане у Јерусалиму, а касније га је Павле поново послао у Коринт да помогне браћи да доврше то сакупљање. Тако се Тит вратио у Коринт након што се с Павлом нашао у Македонији, и при том је донео другу посланицу коју је Павле написао Коринћанима (2. Кор. 8:16-24; 2:13; 7:5-7).

³ Када је Павле био ослобођен након свог првог заточеништва у Риму, наставио је да сарађује с Тимотејем и Титом током последњих година своје службе. Изгледа да је то укључивало проповедање на Криту, као и у Грчкој и Македонији. На крају је Павле одлучио да оде у Никопољ, на северозападу Грчке, и вероватно је тамо био ухваћен и одведен у Рим, где је последњи пут затворен и на крају погубљен. Док је био на Криту, Павле је тамо оставио Тита да ’исправи оно што је мањкаво и да именује старешине по градовима‘, у складу са упутствима која му је дао. Посланицу Титу Павле је највероватније написао у Македонији, убрзо након што је оставио Тита на Криту (Титу 1:5; 3:12; 1. Тим. 1:3; 2. Тим. 4:13, 20). Ова посланица је очигледно имала сличну сврху као и Прва Тимотеју, наиме, Павле ју је написао да охрабри свог сарадника и да му својим ауторитетом пружи подршку у извршавању поверених задатака.

4. Када је била написана посланица Титу и шта потврђује њену веродостојност?

⁴ Павле је ову посланицу очигледно написао у времену између свог првог и другог заточеништва у Риму — највероватније између 61. и 64. н. е. За веродостојност посланице Титу важе исти докази као и за две посланице Тимотеју, које су написане у том истом раздобљу. Те три библијске књиге често се називају Павловим „пасторалним посланицама“. Стил писања им је сличан. Иринеј и Ориген цитирали су из посланице Титу, а постоје и многе друге потврде из првих неколико векова наше ере да се та посланица с правом убраја у канонске књиге. Посланица Титу налази се у Синајском и Александријском манускрипту. У Библиотеци „Џон Рајландс“ налази се папирусни фрагмент, P⁠³², који је у ствари лист из једног кодекса који потиче отприлике из трећег века н. е. и садржи Титу 1:11-15 и 2:3-8.c Нема разлога за сумњу у то да је ова књига надахнути део Божје Речи.

САДРЖАЈ ПОСЛАНИЦЕ ТИТУ

5. (а) Које је предуслове за надгледнике Павле истакао и зашто су им те особине биле потребне? (б) С којом сврхом је требало да Тит строго укори неку браћу и шта му је било речено у вези с нечистим особама?

⁵ Надгледници треба да опомињу служећи се здравим учењем (1:1-16). Након срдачног поздрава, Павле је навео предуслове за надгледнике. Истакао је да надгледник мора да буде „човек коме се нема шта приговорити“, који је љубитељ доброте, праведан, веран, „који се при поучавању чврсто држи верне речи, да би могао подстаћи друге служећи се здравим учењем и укорити оне који том учењу противрече“. Те особине су биле потребне због ’оних који су обмањивали ум‘ и поткопавали веру целих породица ради непоштеног добитка. Због тога је Титу било саветовано: „Зато их строго укоравај, да буду здрави у вери и да не прихватају јудејске бајке.“ Нечисте особе су могле тврдити да познају Бога, али су га се одрицале својом непослушношћу (1:6-10, 13, 14).

6. Који је савет дат хришћанима у вези с тим како треба да се владају?

⁶ Живети разборито, праведно и одано Богу (2:1–3:15). Даљњи савети гласе: Старији мушкарци и старије жене треба да буду вредни поштовања и богобојазни. Млађе жене треба да воле своје мужеве и своју децу и да буду подложне својим мужевима, „како се о Божјој речи не би погрдно говорило“. Млађи мушкарци треба да буду узор у вршењу добрих дела и треба да их краси здрав говор коме се нема шта приговорити. Робови треба да буду подложни својим господарима и да ’у потпуности исказују доличну верност‘. Павле је затим рекао да се показала Божја незаслужена доброта која доноси спасење свим врстама људи и да је подстакла на разборитост, праведност и оданост Богу оне које је Бог преко Исуса Христа очистио како би били ’изабрани народ, који ревно чини добра дела‘ (2:5, 10, 14).

7. Шта је Павле рекао о подложности, спасењу и добрим делима?

⁷ Павле је нагласио да хришћани морају бити подложни и покорни властима и „сасвим благи према свим људима“. Затим је рекао да су он и остали хришћани некада чинили иста лоша дела као и други људи. Али због Божје доброте, љубави и милосрђа, а не због својих дела, били су спасени светим духом и постали су наследници вечног живота коме су се надали. Они који верују у Бога треба да се ’усредсреде на вршење добрих дела‘. Треба да избегавају безумна испитивања и свађе око Закона и да се клоне сваког човека који шири лажно учење након што два пута буде опоменут. Павле је на крају замолио Тита да дође код њега у Никопољ и дао му смернице како да помогне мисионарима, а затим је још једном истакао колико је важно да хришћани чине добра дела, да не би били без плода (3:2, 7, 8).

ЗАШТО ЈЕ ОВА КЊИГА КОРИСНА

8. Који су Павлови савети из посланице Титу ’добри и корисни‘ данашњим хришћанима и зашто?

⁸ Критски хришћани су живели међу људима који су били познати по лагању, покварености и похлепи. Имали су две могућности: Да се прилагоде друштву у којем су живели или да учине све што могу како би били потпуно одељени од света и служили Јехови Богу као народ који је посвећен за њега. Павле је путем посланице Титу поручио Крићанима да би требало да се ’усредсреде на вршење добрих дела‘, па је додао: „То је добро и корисно за људе.“ И данас, у свету који је дубоко огрезао у лажи и непоштењу, ’добро је и корисно‘ да прави хришћани „уче да чине добра дела“ и да доносе плод у служби Богу (3:8, 14). Павле је строго осудио неморал и зло који су били претња скупштинама на Криту, што служи као упозорење нама које је ’Божја незаслужена доброта поучила да се одрекнемо безбожности и светских жеља и да разборито, праведно и одано Богу живимо усред овог садашњег света‘. Осим тога, хришћани треба да буду „спремни на свако добро дело“ и да буду подложни властима, како би сачували чисту савест (2:11, 12; 3:1).

9. Како је наглашена важност пружања исправне поуке и ко је нарочито одговоран за то?

⁹ У Титу 1:5-9 наведене су особине које заједно са онима забележеним у 1. Тимотеју 3:2-7 показују шта свети дух захтева од сваког надгледника. То истиче колико је важно да се надгледници ’држе верне речи‘ и да поучавају скупштину. То је изузетно важно како би сви били духовно зрели. У ствари, у посланици Титу је неколико пута наглашено колико је важно да се пружа исправна поука. Павле је подстакао Тита да „говори оно што приличи здравом учењу“. Старијим женама је било речено „да поучавају друге добру“, а робовима ’да у свему украшавају учење нашег Спаситеља, Бога‘ (Титу 1:9; 2:1, 3, 10). Истичући колико је важно да Тит као надгледник буде непоколебљив и неустрашив у поучавању, Павле је рекао: „То говори, опомињи и укоравај јер за то имаш сва овлашћења.“ А оне који су били непослушни требало је да ’строго укорава, да буду здрави у вери‘. Отуда је Павлова посланица Титу изузетно ’корисна за поучавање, за укоравање, за поправљање, за васпитавање у праведности‘ (Титу 2:15; 1:13; 2. Тим. 3:16).

10. На шта нас подстиче посланица Титу и коју дивну наду јача у нама?

¹⁰ Посланица Титу нас подстиче да ценимо Божју незаслужену доброту и да се клонимо безбожних дела овог света „док чекамо остварење наше дивне наде и славно појављивање великог Бога и нашег Спаситеља, Христа Исуса“. Чинећи то, они који су проглашени праведнима преко Исуса Христа могу постати ’наследници вечног живота коме се надају‘ у Божјем Краљевству (Титу 2:13; 3:7).

[Фусноте]