62. библијска књига — 1. Јованова

Писац: апостол Јован

Место писања: Ефес или околина

Писање завршено: отприлике 98. н. е.

1. (а) Која је особина најистакнутија у Јовановим посланицама и шта показује да он ипак није био претерано сентименталан? (б) Зашто се може рећи да су његове посланице дошле у прави час?

ЈОВАН, вољени апостол Исуса Христа, жарко је волео праведност. Због тога је могао добро да упозна Исусов начин размишљања. Отуда је сасвим разумљиво што је главна тема његових посланица била љубав. Међутим, то не значи да је био претерано сентименталан. Напротив, Исус је њега и његовог брата назвао „Воанергес“, што значи „синови грома“ (Мар. 3:17). Заправо, Јован је своје три посланице написао како би одбранио истину и праведност, јер се тада већ појавио отпад који је прорекао апостол Павле. Јованове посланице су заиста дошле у прави час, јер су ојачале прве хришћане за борбу против напада „Злога“ (2. Сол. 2:3, 4; 1. Јов. 2:13, 14; 5:18, 19).

2. (а) По чему се може закључити да су Јованове посланице, као и Петрове и Павлове, написане много касније од Матејевог и Марковог Јеванђеља? (б) Када и где су највероватније написане Јованове посланице?

² Судећи по садржају, те посланице припадају много каснијем раздобљу од Матејевог и Марковог Јеванђеља, каснијем и од Петрових и Павлових мисионарских посланица. Времена су се била променила. Више се није говорило о јудаизму, који је у почетку представљао велику претњу за скупштине. Осим тога, у Јовановим посланицама изгледа нема ниједног директног цитата из хебрејских књига Библије. С друге стране, Јован је говорио о ’последњем часу‘ и појављивању ’многих антихриста‘ (1. Јов. 2:18). Својим читаоцима се обраћао изразима попут „дечице моја“, док је за себе рекао да је „старешина“, а изворна грчка реч преведена са „старешина“ дословно значи „старији човек; старац“ (1. Јов. 2:1, 12, 13, 18, 28; 3:7, 18; 4:4; 5:21; 2. Јов. 1; 3. Јов. 1). Из свега тога се може закључити да су Јованове посланице биле написане доста година након других грчких књига Библије. Осим тога, 1. Јованова 1:3, 4 по свему судећи указује на то да је Јованово Јеванђеље било написано отприлике у исто време. Многи сматрају да су посланице апостола Јована завршене отприлике 98. н. е., кратко пре његове смрти, и да су написане у Ефесу или негде у близини тог града.

3. (а) На основу чега се може утврдити ко је написао Прву Јованову и шта потврђује да је она надахнута од Бога? (б) Које су речи касније додате у текст ове посланице и шта показује да оне нису део изворног текста?

³ Прва Јованова је по стилу веома слична четвртом Јеванђељу, које је без сумње написао Јован, а то служи као потврда да је он писац и ове посланице. На пример, на почетку посланице стоји да је писац лично видео ’реч живота, вечног живота који потиче од Оца и који нам је објављен‘, што је врло слично уводним речима Јовановог Јеванђеља. Надахнутост Прве Јованове потврђују Мураторијев фрагмент и многи раноцрквени писци, на пример, Иринеј, Поликарп и Папија — сви из другог века н. е.a Према Еусебију (око 260- око 340. н. е.), надахнутост ове посланице никада се није доводила у питање.b Ипак, ваља напоменути да неки старији преводи у 5. поглављу, на крају 7. и на почетку 8. стиха, додају речи: „на небу: Отац, Ријеч, и свети дух; и ово је троје једно. И троје је што свједочи на земљи“ (Караџић). Међутим, те речи се не налазе ни у једном од старих грчких рукописа и очигледно је да су додате како би се подупрла наука о Тројству. Већина савремених превода Библије, и православних, и католичких, и протестантских, не садржи те речи у главном тексту (1. Јов. 1:1, 2).c

4. Од кога је Јован хтео да заштити своју браћу у вери и која је лажна учења побио?

⁴ Јован је написао ову посланицу како би своје ’вољене‘, своју ’децу‘, заштитио од лажних учења ’многих антихриста‘ који су изашли од њих и који су покушавали да их одвуку од истине (2:7, 18). На те отпаднике, антихристе, можда је утицала грчка филозофија, између осталог и рани гностицизам, чији су заговорници тврдили да имају посебно мистично спознање Бога.d Одлучно се супротстављајући отпадништву, Јован је детаљно говорио о три теме: о греху, љубави и антихристу. Начин на који је говорио о греху и о вредности Исусове жртве за грехе указује на то да су ти антихристи самоправично тврдили да немају греха и да им не треба Исусова откупна жртва. Због свог „спознања“ Бога, постали су егоцентрични и себични и престали су да воле друге, а Јован их је разоткрио јер је стално истицао важност искрене хришћанске љубави. Осим тога, Јован је очигледно побијао њихова лажна учења јер је објашњавао да је Исус заиста Христ, да је постојао и пре него што се родио као човек и да је дошао у телу као Божји Син како би омогућио спасење свима који покажу веру (1:7-10; 2:1, 2; 4:16-21; 2:22; 1:1, 2; 4:2, 3, 14, 15). Јован је те лажне учитеље јасно ожигосао као ’антихристе‘ и навео много тога по чему се могу препознати Божја деца и Ђаволова деца (2:18, 22; 4:3).

5. Из чега се може закључити да је Прва Јованова била намењена свим хришћанима?

⁵ Пошто посланица није упућена некој одређеној скупштини, очигледно је била намењена свим хришћанима. У прилог томе иде и чињеница да у њој нема уводног нити завршног поздрава. Неки су за ову књигу чак рекли да је то заправо расправа, а не посланица. Употреба другог лица множине у целој посланици показује да се писац обраћао групи људи, а не неком појединцу.

САДРЖАЈ ПРВЕ ЈОВАНОВЕ

6. Какву је разлику Јован направио између оних који живе у светлости и оних који живе у тами?

⁶ Живети у светлу, а не у тами (1:1–2:29). „Ово пишемо“, рекао је Јован, „да наша радост буде потпуна.“ „Бог је светлост“, и зато се само за оне који ’живе у светлости‘ може рећи да су ’у јединству с њим‘ и у јединству једни с другима. Њих од греха чисти „крв Исуса, његовог Сина“. За разлику од њих, они који ’живе у тами‘ и тврде: „Немамо греха“, сами себе заваравају и истина није у њима. Али ако признају своје грехе, Бог ће им опростити, јер је веран (1:4-8).

7. (а) Како особа може показати да познаје и воли Бога? (б) Ко је антихрист?

⁷ Јован је затим рекао да је Исус Христ „жртва помирења“ за грехе, да је ’помоћник ког имамо код Оца‘. Објаснио је да је лажљивац онај ко тврди да познаје Бога, а не држи се његових заповести. Такође је рекао да онај ко воли свог брата остаје у светлости, а да онај ко мрзи свог брата живи у тами. Јован је снажним речима саветовао своју браћу да не воле свет ни оно што је у свету, јер „ако неко воли свет, у њему нема љубави према Оцу“. Затим је рекао да ће доћи многи антихристи и додао: „Изашли су од нас, али нису били од нас.“ Објаснио је да је антихрист онај ко пориче Исуса као Христа. Таква особа пориче и Оца и Сина. Стога је подстакао ’дечицу‘ да у њима остане оно што су научили у почетку, па ће тако „остати у јединству са Сином и у јединству с Оцем“. У томе ће им помоћи помазање које су примили од њега, а оно је истинито (2:1, 2, 15, 18, 19, 24).

8. (а) По чему се препознају деца Божја, а по чему деца Ђаволова? (б) Како су ’дечица‘ упознала љубав и шта су морала да раде са својим срцем?

⁸ Божја деца не чине грех (3:1-24). Јован је написао да се због Очеве љубави хришћани зову „деца Божја“ и да ће они, када се Бог покаже, бити попут њега и да ће га „видети управо онаквог какав јесте“. Објаснио је да је грех безакоње, а они који остају у јединству с Христом не чине грех. Затим је упозорио браћу да онај ко чини грех потиче од Ђавола и рекао је да ће Божји Син уништити Ђаволова дела. Објаснио је да се Божја деца и Ђаволова деца познају по овоме: они који потичу од Бога воле један другога, а они који потичу од Злога налик су Каину, који је мрзео свог брата и убио га. Јован је рекао ’дечици‘ да су упознали љубав тако што је Христ ’свој живот положио за њих‘, па их је подстакао да не ’затворе своје срце‘ према браћи када виде да су у оскудици. Написао је да хришћани не смеју „волети само речју и језиком, него делом и истином“. Да би утврдили да ли ’потичу од истине‘, морали су да преиспитају своје срце и провере да ли ’чине што је угодно у Божјим очима‘. Морали су да буду послушни његовој заповести да ’показују веру у име његовог Сина Исуса Христа и да воле један другога‘. По томе су могли знати да остају у јединству с њим и он у јединству с њима, по духу који им је дао (3:1, 2, 16-19, 22, 23).

9. (а) Како је требало да хришћани поступе када би чули неку изјаву за коју се тврдило да потиче од Бога? (б) Како је Јован истакао да су хришћани дужни да воле једни друге?

⁹ Волети један другога и остати у јединству с Богом (4:1–5:21). Јован је надаље саветовао хришћанима да не верују свакој изјави за коју се тврди да ју је надахнуо Бог, него да испитају да ли такве изјаве потичу од Бога. Изјаве које не признају да је Христ дошао у телу „није Бог надахнуо“, него антихрист. Такве изјаве потичу од света и припадају свету, а изјаве које су надахнуте истином потичу од Бога. Затим је Јован рекао: „Бог је љубав... Љубав је у овоме: нисмо ми волели Бога, него је он волео нас и послао свог Сина као жртву помирења за наше грехе.“ Јован је тим речима показао браћи да су дужни да воле једни друге. Затим је рекао да Бог остаје у јединству са онима који воле своју браћу, и тако је љубав постала савршена, да би хришћани ’могли да слободно говоре‘ и да победе страх. „А ми показујемо љубав“, написао је Јован, „јер је он први показао љубав према нама.“ Зато је поручио: „Онај ко воли Бога треба да воли и свог брата“ (4:3, 8, 10, 17, 19, 21).

10. (а) Како Божја деца могу победити свет и у шта су уверена? (б) Како хришћани треба да гледају на грех и идолопоклонство?

¹⁰ Даљње поуке гласе: Божја деца могу показати да воле Бога и осталу његову децу тако што држе његове заповести, а то ће им помоћи да вером победе свет. Онима који верују у Божјег Сина Бог је посведочио да им је дао „вечни живот, и тај живот је у његовом Сину“. Зато су хришћани уверени да их Бог чује, шта год да га моле у складу с његовом вољом. Свака неправедност је грех, али постоји грех који не води у смрт. Нико ко је рођен од Бога не чини грех. Иако је ’цео свет у власти Злога, Син Божји је дошао‘ и дао својим ученицима ’разум да могу упознати истинитог Бога‘, с којим су у јединству „преко његовог Сина, Исуса Христа“. На крају је Јован упозорио хришћане да се клоне идола (5:11, 19, 20).

ЗАШТО ЈЕ ОВА КЊИГА КОРИСНА

11. Како се данашњи хришћани могу борити против антихриста и световних жеља?

¹¹ И данас као и у задњим годинама првог века наше ере има ’много антихриста‘ којих се прави хришћани морају чувати. Прави хришћани се морају држати ’поруке коју су чули у почетку: волимо један другога‘ и остати у јединству с Богом, држати се правог учења и чинити оно што је праведно како би имали слободу говора (2:18; 3:11; 2:27-29). Веома је важно и упозорење да се боримо против ’жеља тела и жеља очију и истицања свог иметка‘ — материјалистичких, световних замки у које је упала већина оних који се изјашњавају као хришћани. Прави хришћани треба да се чувају утицаја света и да се клоне световних жеља, знајући да „онај ко врши Божју вољу остаје заувек“. Будући да данас код многих долазе до изражаја световне жеље, секташтво и мржња, заиста је корисно да проучавамо надахнуту Божју Реч да бисмо знали шта је Божја воља и да бисмо је вршили (2:15-17).

12. Које се супротности истичу у Првој Јовановој и како можемо победити свет?

¹² Прва Јованова посланица је веома корисна за данашње хришћане јер јасно показује супротност између светлости која потиче од Оца и таме која потиче од Злога и која уништава истину, између Божјих учења која доносе живот и заводљивих лажи антихриста, између љубави која влада међу свима који су у јединству са Оцем и Сином и убилачке мржње коју је у себи носио Каин, а коју у себи носе и они који су ’изашли од нас, да би се видело да нису сви од нас‘ (2:19; 1:5-7; 2:8-11, 22-25; 3:23, 24, 11, 12). Увиђајући важност свега тога, горљиво се трудимо да ’победимо свет‘! А како можемо победити свет? Тако што ћемо имати јаку веру и „љубав према Богу“, а то значи да ћемо се држати његових заповести (5:3, 4).

13. (а) На шта нас подстиче Божја љубав? (б) Какву љубав хришћани треба да гаје и до каквог јединства доводи таква љубав?

¹³ „Божја љубав“ и „љубав према Богу“ истичу се у целој овој посланици, што делује врло подстицајно. У 2. поглављу се описује снажна супротност између љубави према свету и љубави према Оцу. Касније Јован објашњава: „Бог је љубав“ (4:8, 16). Бог је заиста показао ту особину! На изванредан начин ју је показао када је „послао свог Сина као Спаситеља света“ (4:14). То би требало да нас подстакне да у срцу гајимо захвалност и љубав у којој нема страха, у складу с Јовановим речима: „А ми показујемо љубав, јер је он први показао љубав према нама“ (4:19). По узору на љубав коју су показали Отац и Син, и наша љубав треба да буде самопожртвована и да се види на делу. Као што је Исус положио свој живот за нас, тако смо и ми „дужни да свој живот положимо за своју браћу“, што значи да нећемо затворити своје срце пред њима и да их нећемо волети само речима него и „делом и истином“ (3:16-18). Јованова посланица јасно показује да таква љубав и добро познавање Бога повезују оне који ходе с Богом и стварају нераскидиво јединство са Оцем и Сином (2:5, 6). Свим наследницима Краљевства који су повезани том љубављу Јован каже: „Преко његовог Сина, Исуса Христа, ми смо у јединству с истинитим Богом. То је истинити Бог и вечни живот“ (5:20).

[Фусноте]