Сталоженост

НИЈЕ необично да се говорник на почетку свог говора осећа нервозно, посебно ако не држи говоре често. Објавитељ може бити помало нервозан приликом првих неколико посета у служби на терену. Када је био постављен за пророка, Јеремија је одговорио: „Ја не знам говорити, јер сам дете“ (Јер. 1:5, 6). Јехова је помагао Јеремији, а помоћи ће и теби. С временом и ти можеш постати сталожен.

Сталожен говорник је смирен. Та смиреност се огледа у његовом држању. Он има природно држање тела које одговара прилици. Не прави непотребне покрете рукама. Глас му је јасан и контролисан.

Чак и ако сматраш да не одговараш овом опису сталожене особе, ти се можеш поправити. Како? Осмотримо зашто неки говорник осећа трему и није сталожен. Узрок може бити физичке природе.

Када се налазиш пред неким проблемом и желиш да урадиш праву ствар али ниси сигуран да ли ћеш то моћи, ти осећаш немир. Зато мозак сигнализира телу да произведе више адреналина. Повећана концентрација адреналина може довести до убрзаног рада срца, промене брзине дисања, појачаног знојења или чак дрхтања руку и колена као и подрхтавања гласа. Твоје тело настоји да ти помогне да се избориш с том ситуацијом тако што повећава ниво енергије. Проблем је како тај талас енергије усмерити на конструктивно размишљање и одушевљено излагање.

Како ублажити трему. Упамти да је сасвим нормално осећати мало треме. Међутим, да би био сталожен треба да будеш кадар да ублажиш трему и да се у датој ситуацији понашаш смирено и достојанствено. Како то можеш постићи?

Темељно се припремај. Уложи доста времена у припрему свог говора. Буди сигуран да добро разумеш своју тему. Ако имаш говор у коме сам бираш тачке које ћеш осмотрити, узми у обзир шта присутни већ знају о тој теми и шта желиш да постигнеш. То ће ти помоћи да одабереш најкориснији материјал. Ако ти је то у почетку тешко, разговарај о том проблему с неким искусним говорником. Он ти може помоћи да на конструктиван начин анализираш свој материјал и публику. Када си сигуран да поседујеш материјал који ће користити публици и када га добро разумеш, твоја жеља да те мисли поделиш с другима почеће да надјачава трему коју можда осећаш због самог излагања.

Посебно обрати пажњу на увод. Знај тачно како ћеш почети. Како твој говор одмиче, трема ће се вероватно смањити.

Ови исти основни кораци односе се и на припрему за службу на терену. Немој размишљати само о теми о којој планираш да разговараш већ и о томе којим ћеш све људима сведочити. Пажљиво испланирај свој увод. Учи из искуства зрелих објавитеља.

Можда мислиш да ћеш бити сталоженији ако користиш манускрипт када држиш говор пред групом људи. У ствари, то може довести до све веће треме сваки следећи пут када будеш држао говор. Тачно је да неки говорници користе детаљне белешке, а други мање детаљне. Међутим, речи на папиру ти неће помоћи да усредсредиш своје мисли и смањиш трему, већ уверење у твом срцу да је оно што си припремио за присутне заиста вредно да се чује.

Вежбај наглас своје излагање. Такво вежбање ће ти пружити поуздање да своје мисли можеш преточити у речи. Док вежбаш, ти изграђујеш обрасце памћења које лако можеш активирати приликом држања говора. Када вежбаш нека то буде реалистично. Замисли своју публику. Седи за сто или стој, баш као када држиш говор.

Моли се Јехови да ти помогне. Да ли ће он услишити такву молитву? „Ово је поуздање које имамо у њега, да нас он чује, за шта год да молимо у складу с његовом вољом“ (1. Јов. 5:14). Ако желиш да искажеш част Богу и да помогнеш људима да извуку корист из његове Речи, он ће сигурно услишити твоју молитву. То поуздање те може доста ојачати да извршиш свој задатак. Надаље, док радиш на плоду духа — љубави, радости, миру, благости и самоконтроли — развијаћеш ментални став који је потребан да би сталожено решавао ситуације (Гал. 5:22, 23).

Стеци искуство. Што више учествујеш у служби на терену, то ћеш мање осећати трему. Што више коментаришеш на скупштинским састанцима, то ће ти бити лакше да говориш пред другима. Са све већим бројем говора одржаних пред скупштином, трема коју осећаш пре сваког говора вероватно ће бити све мања. Да ли би волео да чешће одржиш говор? Тада се понуди као замена у школи када други не могу да одрже свој говор.

Након што предузмеш горе изложене кораке, било би корисно да испиташ симптоме који непогрешиво указују на недостатак сталожености. Ако препознаш те симптоме и научиш како да се избориш с њима, то ће ти помоћи да будеш сталожен док говориш. Ти симптоми могу бити физички или гласовни.

Физички симптоми. Да ли си сталожен или не може се видети по држању и по томе шта радиш с рукама. Погледајмо најпре руке. Руке које су склопљене на леђима, које се укочено држе са стране или чврсто стежу говорнички пулт; руке које се стално стављају у џепове и ваде из њих, закопчавају и откопчавају сако, непотребно додирују образ, нос, наочаре; руке које се нервозно играју сатом, оловком, прстеном или белешкама; нестрпљиви или недовршени гестови руком — све то показује недостатак сталожености.

Недостатак поуздања може да се огледа у томе што се стално премешташ с ноге на ногу, помераш тело с једне стране на другу, приликом стајања држиш се сувише укочено или погнуто, често облизујеш усне, учестало гуташ и брзо и плитко дишеш.

Уз свесно напрезање овакво очитовање треме може да се контролише. Немој радити на више слабости одједном. Препознај у чему је проблем и унапред размишљај шта треба да урадиш да би га спречио. Ако улажеш такве напоре, у твом држању ће се видети да си сталожен.

Гласовни симптоми. Знаци треме у гласу могу укључивати абнормално висок или дрхтав глас. Можда се често накашљаваш или говориш пребрзо. Те проблеме и навике могуће је савладати марљивим напрезањем да се контролише глас.

Ако осећаш трему, неколико пута дубоко удахни пре него што изађеш на подијум. Покушај да опустиш цело тело. Уместо да размишљаш о својој треми, концентриши се на то зашто желиш да поделиш с присутнима оно што си припремио. Пре него што почнеш да говориш, кратко погледај своју публику, пронађи неко пријатељско лице и насмеши се. У уводном делу говори полако, а затим се унеси у свој говор.

Шта треба да очекујеш. Немој да очекујеш да ће трема потпуно нестати. Многи говорници који имају године искуства осећају трему пре него што изађу пред публику. Међутим, они су научили како да контролишу трему. Један такав говорник је рекао: „Још увек имам трему, али сада је држим под контролом.“

Ако се својски напрежеш да отклониш спољашње манифестације треме, ти ћеш за слушаоце бити један сталожен говорник. Можда ћеш још увек осећати трему, али они тога неће ни бити свесни.

Упамти, пораст адреналина који доводи до симптома треме такође повећава и ниво енергије. Користи ту енергију да би говорио са одговарајућим осећањима.

Нема потребе чекати да би све ове ствари увежбао тек кад изађеш на подијум. Научи да у свакодневном животу будеш сталожен, да се контролишеш и да говориш са одговарајућим осећањима. То ће у великој мери допринети да стекнеш поуздање на подијуму, а и у служби на терену, где је то најбитније.