Увод који изазива занимање

УВОД је важан део сваког говора. Ако заиста изазовеш занимање код својих слушалаца, они ће бити спремнији да пажљиво слушају оно што следи. Ако у служби на терену својим уводом не успеш да изазовеш занимање, можда нећеш моћи да наставиш своју презентацију. Када држиш говор у Дворани Краљевства, истина је да присутни неће отићи али ће зато неки од њих, ако им ниси привукао пажњу, можда почети да размишљају о другим стварима.

Када припремаш свој увод, имај на уму следеће циљеве: (1) да привучеш пажњу својих слушалаца, (2) да јасно наведеш своју тему, и (3) да својим слушаоцима покажеш зашто је за њих та тема важна. У неким случајевима ова три циља се могу остварити готово истовремено. Међутим, понекад им треба обратити пажњу засебно, а редослед може варирати.

Како да привучеш пажњу својих слушалаца. Чињеница да су се људи окупили да чују неки говор не значи да су спремни да тој теми обрате пуну пажњу. Зашто нису? У њиховом животу има пуно тога што им одвлачи пажњу. Можда су забринути због неког проблема код куће или имају неку другу бригу у животу. Ти се као говорник суочаваш са изазовом да привучеш и задржиш њихову пажњу. Постоји више начина на које то можеш учинити.

Један од најчувенијих говора који су икада одржани била је Проповед на гори. Како је она почела? Према Лукином извештају, Исус је рекао: „Срећни сте ви сиромашни... Срећни сте ви који сада гладујете... Срећни сте ви који сада плачете... Срећни сте кад вас људи мрзе“ (Лука 6:20-22). Зашто је то изазвало занимање? Исус је у пар речи показао да зна с каквим се озбиљним проблемима суочавају његови слушаоци. Затим је, уместо да се опширно бави тим проблемима, показао да они који имају те проблеме ипак могу бити срећни, и то је урадио на начин који је код његових слушалаца побудио жељу да га и даље слушају.

Да би се изазвало занимање могу се делотворно користити питања, али она треба да буду прикладна. Ако својим питањима наговестиш да ћеш једноставно говорити о ономе што су слушаоци већ чули, њихово занимање ће брзо спласнути. Немој постављати питања која збуњују твоје слушаоце или их доводе у непријатну ситуацију. Уместо тога, настој да своја питања формулишеш тако да подстичу на размишљање. Након сваког питања направи кратку паузу тако да твоји слушаоци имају времена да у мислима одговоре на њих. Када осете да у мислима воде један дијалог с тобом, ти ћеш им заокупити пажњу.

Још један добар начин да привучеш пажњу јесте употреба искустава из стварног живота. Али ако само испричаш неку причу, можда нећеш постићи свој циљ уколико та прича некога ко је присутан доводи у незгодну ситуацију. Ако слушаоци упамте твоју причу али забораве коју поуку из тога могу да извуку, ти си промашио свој циљ. Када у уводу користиш неко искуство, оно треба да положи темељ за неки значајан аспект главног дела твог говора. Премда су можда потребни неки детаљи да би та прича деловала живо, пази да искуства не буду предугачка.

Неки говорници започну с неком информацијом из вести, цитатом из локалних новина или изјавом признатог ауторитета. И то може бити делотворно ако стварно одговара теми и слушаоцима.

Ако је твој говор део симпозијума или Састанка службе, тада је обично најбоље да твој увод буде кратак и конкретан. Ако држиш јавно предавање, пажљиво се држи времена које је одређено за уводни део. Информације које су од највеће вредности за твоје слушаоце саопштићеш у главном делу говора.

Понекад можда треба да говориш пред слушаоцима који су сумњичави или чак непријатељски настројени. Како их можеш навести да ти обрате пажњу? Стефан, један од првих хришћана, који је описан као човек ’пун духа и мудрости‘, био је на силу одведен пред јеврејски Синедрион. Ту је он на један убедљив начин бранио хришћанство. Како је почео? С поштовањем је говорио о нечему што је било прихватљиво за обе стране. „Људи, браћо и очеви, чујте! Бог славе појави се нашем праоцу Аврахаму“ (Дела 6:3; 7:2). Апостол Павле је на Ареопагу у Атини прилагодио свој увод потпуно другачијим слушаоцима, када је рекао: „Људи Атињани, видим да се у свему некако више бојите божанстава него други“ (Дела 17:22). После ових делотворних увода, и једни и други су били спремни да чују још тога.

Када си у служби на терену, такође треба да привучеш пажњу људи. Ако се ниси унапред договорио за посету, станар ће можда бити заокупљен другим стварима. У неким деловима света, од непозваних посетилаца се очекује да брзо пређу на ствар. На другим местима, обичај је да се обаве извесне формалности пре него што кажеш који је разлог твоје посете (Лука 10:5).

Како год да је, искрена пријазност може ти помоћи да створиш атмосферу која је погодна за разговор. Често је корисно да започнеш с нечим што је директно повезано са оним о чему та особа размишља. Како можеш утврдити о чему да говориш? Да ли та особа нешто ради док јој прилазиш? Можда обавља пољопривредне послове, сређује двориште, поправља аутомобил, кува, пере веш или је с децом. Да ли гледа нешто — можда чита новине или посматра шта се збива на улици? Да ли на основу онога што се догађа око ње можеш закључити да се посебно занима за пецање, спорт, музику, путовање, компјутере или нешто друго? Људи често размишљају о ономе што су недавно чули на радију или видели на телевизији. Неко питање или кратак коментар о таквим стварима могу водити до пријатељског разговора.

Прилика у којој је Исус разговарао с једном Самарићанком на бунару близу Сихара, пружа изванредан пример како започети разговор с циљем да се да сведочанство (Јов. 4:5-26).

Треба пажљиво да припремиш свој увод, посебно ако се подручје твоје скупштине често обрађује. Иначе можда нећеш успети да даш сведочанство.

Јасно наведи своју тему. У хришћанској скупштини, председавајући или неко ко пре тебе учествује у програму обично ће најавити наслов твог говора и представити те. Међутим, корисно је да у уводним коментарима своје слушаоце подсетиш на своју тему. То може али и не мора да буде дословно навођење наслова теме. У сваком случају, тема треба постепено да се развија како говор одмиче. У уводу, на неки начин, треба да усмериш пажњу на своју тему.

Када је своје ученике слао да проповедају, Исус је јасно навео коју поруку треба да преносе. „Док идете, проповедајте, говорећи: ’Приближило се небеско краљевство‘“ (Мат. 10:7). Што се тиче нашег времена, Исус је рекао: „Ова добра вест о краљевству проповедаће се“ (Мат. 24:14). Ми смо подстакнути да ’проповедамо реч‘, то јест да се тесно држимо Библије док сведочимо (2. Тим. 4:2). Ипак, пре него што отвориш Библију или усмериш пажњу на Краљевство, често је неопходно да споменеш нешто што је тренутно актуелно. Могао би коментарисати о криминалу, незапослености, неправди, рату, како помоћи младима, о болести или о смрти. Али немој се опширно бавити негативним стварима; ти имаш једну позитивну поруку. Настој да разговор усмериш на Божју Реч и на наду у Краљевство.

Покажи зашто је тема важна за твоје слушаоце. Ако треба да говориш пред скупштином, можеш бити донекле сигуран да ће твоји слушаоци у принципу бити заинтересовани за оно што ћеш осматрати. Међутим, да ли ће слушати као што слуша особа која сазнаје нешто што се тиче конкретно ње саме? Хоће ли помно пазити зато што су свесни да оно што слушају одговара њиховој ситуацији у животу и зато што у њима будиш жељу да у вези с тим нешто ураде? То ћеш остварити само ако приликом припреме свог говора брижљиво размишљаш о својим слушаоцима — о њиховим околностима, бригама и ставовима. Када то урадиш, тада у свој увод укључи нешто чиме ћеш то и показати.

Било да говориш с подијума или сведочиш некоме, један од најбољих начина да изазовеш занимање за неку тему јесте да укључиш и своје слушаоце. Покажи како су њихови проблеми, њихове потребе или питања која им се врзмају по глави, повезани с темом коју осматраш. Ако јасно покажеш да нећеш говорити само о општим стварима већ да ћеш се бавити специфичним аспектима те теме, они ће те још пажљивије слушати. Да би то постигао, мораш се добро припремити.

Како да изнесеш увод. Изузетно је важно шта кажеш у свом уводу, али занимање можеш изазвати и начином како то кажеш. Из тог разлога у своју припрему треба да укључиш не само шта ћеш рећи већ и како ћеш то рећи.

Да би постигао свој циљ, важно је да изабереш праве речи, и зато је корисно да веома пажљиво припремиш прве две или три реченице. Обично су најбоље кратке и једноставне реченице. Када имаш говор у скупштини, можеш да их укључиш у своје белешке, или их можеш упамтити како би твоје уводне речи стварно имале жељени ефекат. Када делотворан увод изнесеш без журбе, то ти може помоћи да будеш сталожен током остатка говора.

Када припремити увод. Што се овога тиче, гледишта се разликују. Неки искусни говорници верују да припрему говора треба почети са уводом. Други који су стручњаци на пољу јавног говорништва имају мишљење да увод треба припремити након што се заврши главни део говора.

Ти свакако треба да знаш која је твоја тема и које главне тачке планираш да разрадиш, и то пре него што урадиш детаље за одговарајући увод. Али шта ако свој говор припремаш на основу штампаног предлошка? Ако након што прочиташ предложак добијеш неку идеју за увод, свакако није на одмет да је запишеш. Упамти такође да за делотворан увод мораш узети у обзир своје слушаоце као и материјал из предлошка.