Божји народ се враћа у своју земљу
ЗАРАВАН на којој се налази данашњи Иран окружују два велика планинска венца — Елбурс (јужно од Каспијског језера) и Загрос (на југоистоку, наспрам Персијског залива). Пресецају их простране, плодне долине, а обронци су им прекривени шумама. У долинама преовладава блага клима, док је у сушним, ветровитим висоравнима зими врло хладно. У близини је и ретко насељен пустињски предео. У том подручју, источно од Месопотамије, настало је Медо-Персијско царство.
Међани су населили северни део тог подручја, а касније су се проширили у Јерменију и Киликију. С друге стране, Персијанци су населили југозападни део заравни, источно од долине Тигра. Под Кировом владавином, средином шестог века пре н. е., та два краљевства су се ујединила и тако је настала медо-персијска светска сила.
Кир је освојио Вавилон 539. пре н. е. Његово царство се на истоку простирало све до Индије. На западу је обухватало Египат и данашњу Турску. Данило је прикладно описао Медо-Персијско царство као грабежљивог ’медведа‘ који ’једе много меса‘ (Да 7:5). Кир је успоставио хуману, толерантну владавину. Царство је поделио на покрајине. У свакој покрајини владао је један сатрап, који је обично био Персијанац, и један владар из тог подручја, који му је био подређен и имао је одређену власт. Различити народи који су живели у царству били су подстакнути да задрже своје обичаје и религију.
У складу с таквом политиком, Кир је допустио Јеврејима да се врате у своју земљу како би обновили обожавање правог Бога и поново изградили Јерусалим, као што описују Јездра и Немија. Шта мислиш, да ли се та велика група људи вратила путем којим је ишао Аврахам, долином Еуфрата до Харкемиса, или је можда кренула краћим путем преко Тадмора и Дамаска? Библија о томе не говори. (Види стране 6-7.) Јевреји су се с временом населили и у другим деловима царства, на пример у делти Нила и још даље на југу. Знатан број Јевреја остао је у Вавилону, тако да је Петар вероватно из тог разлога неколико векова касније посетио Вавилон (1Пе 5:13). У време грчког и римског царства, која су се касније појавила, Јевреји су живели у многим подручјима, а Медо-Персијско царство је у томе одиграло значајну улогу.
Након што су освојили Вавилон, Међани и Персијанци су тај град, у којем су лета веома топла, користили као административни центар. Један од краљевских градова био је Сусан, бивша престоница Елама. Касније је ту персијски краљ Асвир (вероватно Ксеркс I) прогласио Јестиру својом краљицом и осујетио заверу чији је циљ био да се истреби Божји народ широм тог огромног царства. Друге две медо-персијске престонице биле су Екбатана (налазила се на надморској висини изнад 1 900 метара и имала је пријатна лета) и Пасаргада (на истој надморској висини, око 650 километара југоисточно).
Како је ова светска сила дошла свом крају? На врхунцу моћи, Медо-Персија је одлучила да угуши устанке које су подигли Грци на северозападној граници. Грчка је тада била подељена на међусобно зараћене градове-државе, али су се они удружили и поразили персијску војску у одлучујућим биткама код Маратона и Саламине. Тако се на светској сцени појавила уједињена Грчка која ће стећи превласт над Медо-Персијом.
[Оквир на 25. страни]
Под вођством Зоровавеља, скоро 50 000 Израелаца кренуло је у Јерусалим, на путовање дуго 800 до 1 600 километара (у зависности од пута којим су ишли). Суочили су се са врло тешком економском ситуацијом. Њихова земља је седамдесет година била пуста. Повратници су почели да обнављају право обожавање тако што су поново изградили олтар и приносили жртве Јехови. У јесен 537. пре н. е. прославили су Празник сеница (Јер 25:11; 29:10). Потом су положили темељ за Јеховин дом.
[Оквир на 25. страни]
БИБЛИЈСКЕ КЊИГЕ ИЗ ТОГ ДОБА:
Данило
Агеј
Захарија
Јестира
1. и 2. Летописа
Јездра
Немија
Малахија
[Мапа на 24. страни]
(За комплетан текст, види публикацију)
Медо-Персијско царство
А2 МАКЕДОНИЈА
А2 ТРАКОЈА
А4 Кирена
А4 ЛИБИЈА
Б2 Визант
Б2 ЛИДИЈА
Б3 Сард
Б4 Мемфис (Ноф)
Б4 ЕГИПАТ
Б5 Но-Амон (Теба)
Б5 Сина
В3 КИЛИКИЈА
В3 Тарс
В3 Ис
В3 Харкемис
В3 Тадмор
В3 СИРИЈА
В3 Сидон
В3 Дамаск
В3 Тир
В4 Јерусалим
Г2 Фес
Г2 ЈЕРМЕНИЈА
Г3 АСИРИЈА
Г3 Нинива
Г4 Вавилон
Д3 МЕДИЈА
Д3 Екбатана (Ахмета)
Д3 ХИРКАНИЈА
Д4 Сусан (Суза)
Д4 ЕЛАМ
Д4 Пасаргада
Д4 Персепољ
Д4 ПЕРСИЈА
Ђ3 ПАРТИЈА
Ђ4 ДРАНГИЈАНА
Е2 Мараканда (Смарканд)
Е3 СОГДИЈАНА
Е3 БАКТРИЈА
Е3 АРИЈА
Е4 АРАХОЗИЈА
Е4 ГЕДРОЗИЈА
Ж5 ИНДИЈА
[Друге локације]
А2 ГРЧКА
А3 Маратон
А3 Атина
А3 Саламина
В1 СКИТИЈА
В4 Елат (Елот)
В4 Тема
Г4 АРАБИЈА
[Планине]
Д3 ЕЛБУРС
Д4 ЗАГРОС
[Водене површине]
Б3 Средоземно море (Велико море)
В2 Црно море
В5 Црвено море
Д2 Каспијско језеро
Д4 Персијски залив
[Реке]
Б4 Нил
В3 Еуфрат
Г3 Тигар
Ж4 Инд
[Слика на 24. страни]
Да би дошле до Вавилона, Кирове трупе су морале прећи планински венац Загрос
[Слика на 25. страни]
Горе: „Капија свих народа“ у Персепољу
[Слика на 25. страни]
Уметнута слика: Киров гроб у Пасаргади