Царства нападају Обећану земљу
САМАРИЈУ, престоницу северног краљевства Израела, освојили су Асирци 740. пре н. е. Тако су Израелци дошли под власт једног окрутног царства. Асирија се налазила на северном крају месопотамске равнице, у близини Тигра, једне од великих река у подручју Плодног полумесеца. Најважније асирске градове, Ниниву и Халах, основао је Неврод (Пст 10:8-12). У време Салманасара III, Асирија се проширила према западу на плодно и водом богато подручје Сирије и северног Израела.
За време владавине краља Теглат-Феласара III (Фул), који се спомиње у Библији, Асирија је почела да тлачи Израел. Последице његовог војног похода осетиле су се и на југу, у Јуди (2Кр 15:19; 16:5-18). Након извесног времена, асирске силне „воде“ преплавиле су Јуду, дошавши на крају до њене престонице Јерусалима (Ис 8:5-8).
Асирски краљ Сенахирим напао је Јуду 732. пре н.е. (2Кр 18:13, 14). Он је освојио и опљачкао 46 Јудиних градова, између осталих и Лахис, који се налазио на стратешки важном положају у Шефели. Као што се види на карти, његова војска је обишла Јерусалим и пришла му са југозапада, опколивши тако Јудину престоницу. Сенахирим се у својим аналима хвалио да је држао Језекију „као птицу у кавезу“, али асирски записи не спомињу да је Божји анђео побио Сенахиримове војнике (2Кр 18:17-36; 19:35-37).
Дани Асирског царства били су одбројани. Међани, који су највећим делом живели на стеновитој заравни где се налази данашњи Иран, нападали су преосталу асирску војску. То је одвратило пажњу Асираца од њихових западних покрајина, у којима се такође ширила побуна. У међувремену су Вавилонци били све снажнији и чак су освојили град Асур. Године 632. пре н. е., удружене снаге Вавилонаца, Међана и Скита, ратничког народа са северне обале Црног мора, освојиле су и уништиле ’крволочни град‘, Ниниву. Тако су се испуниле речи пророка Наума и Софоније (На 3:1; Со 2:13).
Асирија је свој коначни крај доживела у Харану. Асирци су покушали да се одупру одлучном нападу вавилонске војске док им не стигне помоћ из Египта. Али, Јудин краљ Јосија пружио је отпор фараону Нехаону код Мегида и тако га омео на његовом путу према северу (2Кр 23:29). Кад је Нехаон коначно стигао у Харан, било је прекасно — Асирско царство је већ пало.
Вавилонско царство
На који град помислиш када се спомену „висећи вртови“? На Вавилон, престоницу истоимене светске силе, која је у пророчанству описана као крилати лав (Да 7:4). Овај град је био чувен по свом богатству и трговини и познат као колевка религије и астрологије. Вавилонско царство је било смештено у мочварним равницама јужне Месопотамије, између Тигра и Еуфрата. Град се простирао на обе стране Еуфрата, а због својих зидина изгледао је неосвојив.
Вавилонци су развили мрежу трговачких путева преко стеновите пустиње северне Арабије. Краљ Набонид је једно време пребивао у Теми, препуштајући Валтасару да влада у Вавилону.
Вавилонци су три пута нападали Ханан. Након што је Навуходоносор 625. пре н. е. поразио Египћане код Харкемиса, Вавилонци су продирали даље према југу до Емата, где су поново поразили Египћане који су се повлачили. Вавилонци су затим наставили своја освајања дуж обале Средоземног мора до долине реке Египат, уништивши на свом путу Аскалон (2Кр 24:7; Јер 47:5-7). Током тог похода, Јуда је постала вавилонски вазал (2Кр 24:1).
Јудејски краљ Јоаким побунио се 618. пре н.е. Тада је Вавилон послао на Јуду војску суседних народа, а вавилонска војска је опседала и на крају покорила Јерусалим. Недуго након тога, краљ Седекија је склопио савез са Египтом и тако на Јуду навукао жесток гнев Вавилонаца. Они су поново напали и разорили Јудине градове (Јер 34:7). На крају је Навуходоносор послао своју војску на Јерусалим и освојио га 607. пре н. е. (2Ле 36:17-21; Јер 39:10).
[Оквир на 23. страни]
БИБЛИЈСКЕ КЊИГЕ ИЗ ТОГ ДОБА:
Осија
Исаија
Михеј
Пословице (део)
Софонија
Наум
Авакум
Тужбалице
Авдија
Језекиљ
1. и 2. Краљевима
Јеремија
[Мапа на 23. страни]
(За комплетан текст, види публикацију)
Вавилонско/Асирско царство
Асирско царство
Б4 Мемфис (Ноф)
Б4 Соан
Б5 ЕГИПАТ
В2 КИПАР (КИТИМ)
В3 Сидон
В3 Тир
В3 Мегидо
В3 Самарија
В4 Јерусалим
В4 Аскалон
В4 Лахис
Г2 Харан
Г2 Харкемис
Г2 Арфад
Г2 Емат
Г3 Ривда
Г3 СИРИЈА
Г3 Дамаск
Д2 Гозан
Д2 МЕСОПОТАМИЈА
Ђ2 МИНИ
Ђ2 АСИРИЈА
Ђ2 Корсабад
Ђ2 Нинива
Ђ2 Хадах
Ђ2 Асур
Ђ3 ВАВИЛОН
Ђ3 Вавилон
Ђ4 ХАЛДЕЈА
Ђ4 Орех
Ђ4 Ур
Е3 Сусан
Е4 ЕЛАМ
Вавилонско царство
В3 Сидон
В3 Тир
В3 Мегидо
В3 Самарија
В4 Јерусалим
В4 Аскалон
В4 Лахис
Г2 Харан
Г2 Харкемис
Г2 Арфад
Г2 Емат
Г3 Ривда
Г3 СИРИЈА
Г3 Дамаск
Г5 Тема
Д2 Гозан
Д2 МЕСОПОТАМИЈА
Д4 АРАБИЈА
Ђ2 МИНИ
Ђ2 АСИРИЈА
Ђ2 Корсабад
Ђ2 Нинива
Ђ2 Халах
Ђ2 Асур
Ђ3 ВАВИЛОН
Ђ3 Вавилон
Ђ4 ХАЛДЕЈА
Ђ4 Орех
Ђ4 Ур
Е3 Сусан
Е4 ЕЛАМ
[Друге локације]
Е2 МЕДИЈА
Главни путеви (види публикацију)
[Водене површине]
Б3 Средоземно море (Велико море)
В5 Црвено море
Ж1 Каспијско језеро
Ж5 Персијски залив
[Реке]
Б5 Нил
Д2 Еуфрат
Ђ3 Тигар
[Слика на 22. страни]
Остаци древног Лахиса
[Слика на 22. страни]
Макета древног Мегида
[Слика на 23. страни]
Приказ вавилонских висећих вртова