Ускрсење девојчице

Јаир је био сведок излечења жене која је крварила. Зато је веровао да Исус може помоћи и његовој ћерки, иако је мислио да је дотад већ сигурно мртва (Матеј 9:18). Да ли је Исус и њој могао да помогне?

Док је Исус још разговарао са женом коју је излечио, дошли су људи из Јаирове куће и јавили му: „Кћи ти је умрла!“ Затим су додали: „Зашто да још мучиш учитеља?“ (Марко 5:35).

То је заиста било потресно! Јаир, који је уживао велико поштовање у свом крају, сада је био потпуно беспомоћан. Његова јединица је умрла. Међутим, Исус је чуо о чему су разговарали. Окренуо се к Јаиру и охрабрио га речима: „Не бој се, само веруј“ (Марко 5:36).

Заједно су наставили пут до Јаирове куће. Када су стигли, затекли су велики метеж. Окупљени људи су плакали, јадиковали и ударали се у груди од бола. Исус је стао међу њих и рекао нешто неочекивано: „Дете није умрло, него спава“ (Марко 5:39). Када су то чули, људи су почели да му се смеју. Знали су да је девојчица умрла. Али Исус ће уз Божју помоћ показати да баш као што је могуће уснулу особу пробудити из сна, могуће је и мртве вратити у живот.

Тада је рекао да сви изађу, осим Петра, Јакова, Јована и родитеља умрле девојчице. С њих петоро је ушао у собу где је она лежала. Узео ју је за руку и рекао: „’Талита кум‘, што значи: ’Девојчице, теби говорим, устани!‘“ (Марко 5:41). Она је одмах устала и почела да хода. Јаир и његова жена су били ван себе од среће! Да би их уверио да је девојчица заиста жива, Исус им је рекао да јој дају нешто да једе.

У ранијим приликама, Исус је онима које је излечио говорио да не говоре другима шта је учинио за њих. То је рекао и овог пута. Али пресрећни родитељи и други нису могли то да задрже за себе и глас о ускрсењу „проширио се по целом том крају“ (Матеј 9:26). Ко би могао да ћути ако би видео вољену особу како устаје из мртвих? Ово је друго забележено ускрсење које је Исус учинио.