ПИТАЊА ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ДА СЕ КРСТЕ
Закључни разговор са онима који желе да се крсте
Крштење се обично обавља на покрајинским састанцима и конгресима Јеховиних сведока. На крају говора за крштење, говорник ће замолити оне који ће се крстити да устану и да гласно одговоре на следећа два питања:
1. Да ли си се покајао за своје грехе, предао Јехови и разумео да спасење можемо добити једино захваљујући откупној жртви Исуса Христа?
2. Да ли разумеш да крштењем јавно показујеш да постајеш Јеховин сведок и тиме део Јеховине организације?
Потврдним одговорима на ова питања они који ће се крстити „обзнањују“ своју веру у откупну жртву и своје безусловно предање Јехови (Римљ. 10:9, 10). Они који ће се крстити треба да претходно уз молитву размисле о овим питањима како би на њих одговорили сходно својим уверењима.
Да ли си се предао Јехови у молитви и обећао му да ћеш служити само њему и да ће ти поступање по његовој вољи бити најважније у животу?
Да ли си и даље потпуно уверен да треба да се крстиш чим ти се за то укаже прилика?
У чему би било прикладно да се особа крсти? (1. Тим. 2:9, 10; Јов. 15:19; Фил. 1:10)
У одевању треба да показујемо „скромност и разборитост“ јер тиме показујемо да смо одани Богу. Зато они који ће се крстити не треба да носе оскудне купаће костиме нити нешто на чему се налазе слогани, рекламе или слике. Треба да носе одећу која је уредна, чиста, лепо усклађена и одговарајућа за ту прилику.
Како се треба понашати приликом крштења? (Лука 3:21, 22)
Исусово крштење представља мерило за данашње Божје слуге. Исус је сматрао да је крштење један озбиљан корак, што је било очигледно у његовом ставу и поступцима. Дакле, сигурно не би било у реду да се на месту крштења неко неприкладно шали, плива или на неки други начин умањује достојанство те прилике. Поред тога, они који су се крстили не треба да се понашају као да су остварили неку значајну победу. Премда смо радосни када се неко крсти, своју радост желимо показати на достојанствен начин.
Како ће ти редовни састанци и дружење са скупштином помоћи да живиш у складу са својим предањем Јехови?
Зашто је важно да и након свог крштења редовно проучаваш Божју Реч и учествујеш у служби проповедања?
СМЕРНИЦЕ ЗА СКУПШТИНСКЕ СТАРЕШИНЕ
Када некрштени објавитељ каже да би желео да се крсти, треба му рећи да пажљиво размотри „Питања за оне који желе да се крсте“, на странама 185-207 у овој књизи. Треба му скренути пажњу на део „Некрштеном објавитељу“, на страни 182, где се објашњава како се може припремити за разговор са старешинама. Као што је тамо наведено, некрштени објавитељ може током тог разговора слободно отворити ову књигу и користити своје белешке. Међутим, нема потребе да неко с њим разматра питања пре него што он буде разговарао са старешинама.
Свако ко жели да се крсти треба да о томе обавести координатора старешинства. Након што се особи омогући довољно времена да прочита „Питања за оне који желе да се крсте“, координатор старешинства ће је питати да ли се у молитви предала Јехови да би вршила његову вољу. Ако се особа предала, тада ће се координатор старешинства побринути да двојица старешина с њом размотре „Питања за оне који желе да се крсте“. За предвиђена два дела не треба да буде одређен исти старешина. То се може обавити и пре него што се објави датум одржавања следећег већег скупа.
Два дела треба обрадити током два засебна разговора који ће трајати отприлике један сат, иако се по потреби може издвојити и више времена. Разматрање сваког дела треба почети и завршити молитвом. Ни некрштени објавитељ ни старешина не треба да журе док обрађују питања. Разговор са особом која жели да се крсти треба да буде приоритет старешинама којима је поверена та одговорност.
Обично је најбоље да предвиђени материјал старешине разматрају појединачно са онима који желе да се крсте, а не са више њих. Када особа одговори на свако питање, старешинама је лакше да стекну јасну слику о томе колико је добро разумела библијску истину и да утврде да ли испуњава услове за крштење. Осим тога, они који желе да се крсте вероватно ће имати више слободе да изнесу своје мишљење ако се разговор буде водио са сваким од њих понаособ. Брачни другови могу заједно разматрати материјал са старешинама.
Када се питања разматрају са особом женског пола, старешина треба да обави разговор са њом на месту где их други могу видети, али не и чути. Ако је неопходно да још неко присуствује том разговору, то треба да буде старешина или слуга помоћник, у зависности од тога која целина се разматра, као што је наведено у следећем одломку.
У скупштинама у којима нема довољно старешина, искусне слуге помоћници које су познате по разборитости и добром просуђивању могу са онима који желе да се крсте размотрити питања из првог дела Додатка, „Хришћанска учења“. Само старешине треба да воде разговор на темељу другог дела, „Хришћански живот“. Ако у некој скупштини нема довољно такве браће, помоћ се може потражити од покрајинског надгледника који ће утврдити да ли у некој оближњој скупштини има браће која би у томе могла помоћи.
Ако је особа која ће се крстити малолетна, њен родитељ (или родитељи) који је у истини треба да буде присутан током тих разговора. Ако родитељ(и) не може бити присутан, тада по двојица старешина (или старешина и слуга помоћник, у зависности од дела који се разматра) треба да разматрају питања.
Старешине треба да се увере да особа која жели да се крсти у разумној мери познаје основна библијска учења. Поред тога, неопходно је да утврде да ли та особа дубоко цени библијску истину и Јеховину организацију. Ако неко не разуме основна библијска учења, старешине ће се побринути да му се помогне како би касније испунио услове за крштење. Неки можда треба да продубе цењење за службу проповедања или да у већој мери буду подложни теократском уређењу. Старешинама је препуштено да разборито искористе око сат времена које је одређено за разговор како би утврдили да ли неко испуњава услове за крштење. Иако ће се на нека питања потрошити више времена а на нека мање, веома је важно да се обраде сва наведена питања.
Након што се обради и други део предвиђених питања, старешине које су разговарале са особом која жели да се крсти треба да се састану и утврде да ли она за то испуњава услове. Они треба да узму у обзир њене способности и околности. Најважније је да особа воли Јехову и да је разумела основна библијска учења. Захваљујући вашој помоћи, они који се буду крстили биће спремни да извршавају важан задатак који им је поверен као слугама добре вести.
Након тога, један или обојица старешина који су разматрали питања треба да се састану са особом и кажу јој да ли испуњава услове да се крсти. Ако може да се крсти, те старешине ће размотрити с њом материјал у делу „Закључни разговор са онима који желе да се крсте“, на странама 206-207. Ако та особа још није завршила проучавање књиге Буди срећан заувек!, старешине треба да је подстакну да то уради након што се буде крстила. Кажите особи да ће датум њеног крштења бити уписан у њен Извештај скупштинског објавитеља. Подсетите је да старешине чувају њене личне податке да би организација могла да се брине о верским активностима Јеховиних сведока широм света, да би она могла да учествује у скупштинским активностима и да би јој старешине могле пружати духовну помоћ. Осим тога, старешине могу подсетити новог објавитеља да се сви лични подаци чувају у складу са Општим правилима приватности Јеховиних сведока, а та правила се налазе на веб-сајту jw.org. Закључни разговор треба да траје највише десет минута.
Након што прође годину дана од крштења неког објавитеља, двојица старешина треба да га посете како би му пружили охрабрење и неке корисне предлоге. Један од тих старешина треба да буде надгледник његове групе за проповедање. Ако је реч о малолетној особи, разговору треба да присуствује родитељ(и) уколико је он Јеховин сведок. Разговор треба водити срдачно и у позитивном духу. Старешине ће разговарати о његовом духовном напретку и даће му неке практичне предлоге о томе како да и даље редовно проучава Библију и да је свакодневно чита, да има редовно породично проучавање, да редовно долази на састанке и учествује на њима и да сваке седмице иде у службу проповедања (Еф. 5:15, 16). Ако још није завршио с проучавањем књиге Буди срећан заувек!, старешине треба да се постарају да му неко помогне у томе. Током тог разговора, старешине не треба да штеде похвале. Што се тиче савета, обично је довољно скренути пажњу на једну или две ствари.