Септембар

Бог је Исусу дао моћ да реши све људске проблеме. Чуда која је Исус чинио показала су да он има моћ да реши све проблеме које ми људи никада не бисмо могли сами да решимо. Примера ради, он има моћ да нас ослободи корена наших проблема – наслеђеног греха – и његових последица, болести и смрти (Мат. 9:1-6; Римљ. 5:12, 18, 19). Његова чуда су доказала да он може да излечи „сваку болест“ и чак да ускрсава мртве (Мат. 4:23; Јов. 11:43, 44). Исус има моћ и да умири јаке олује и победи зле духове (Мар. 4:37-39; Лука 8:2). Много нас храбри то што је Јехова такву моћ дао свом Сину! Можемо бити потпуно сигурни да ће се под влашћу Божјег Краљевства остварити све што је Јехова обећао. Чуда која је Исус чинио док је био на земљи показују шта ће он у још већој мери учинити када буде владао као Краљ у Божјем Краљевству (w23.04 3 ¶5-7).

Ако си у великој скупштини и брат који води тачку ретко те прозове, можда си био у искушењу да дигнеш руке од коментарисања. Али немој престати да се јављаш. За сваки састанак припреми неколико коментара. У том случају, ако те не прозову на почетку састанка, имаћеш касније прилику да нешто кажеш. На пример, кад се припремаш за чланак из Стражарске куле, размисли како је сваки одломак повезан с темом чланка. Ако тако радиш, вероватно ћеш имати неки добар коментар. Осим тога, могао би да се припремиш да коментаришеш одломке у којима се разматрају библијска учења која је мало теже објаснити. Због чега? Зато што се тада мање присутних јавља да коментарише. Међутим, шта ако ниси добио прилику да коментаришеш? Пре састанка кажи водитељу на које питање би желео да одговориш (w23.04 21-22 ¶9-10).

Јосиф је увек примењивао Јеховине смернице и зато је био добар муж. Јехова му је у најмање три прилике рекао како да поступи да би сачувао своју породицу. Јосиф је сваки пут одмах послушао, чак и када то није било лако (Мат. 1:20; 2:13-15, 19-21). Тиме што је био послушан Богу штитио је Марију и бринуо о њој. Због свега тога, она га је још више волела и ценила. Мужеви, угледајте се на Јосифа тако што ћете тражити Јеховину помоћ док бринете о својој породици. Када се водите библијским начелима, чак и ако то подразумева одређене промене, показујете да волите своју жену и уједно јачате свој брак. Једна сестра са острва Вануату, која је у браку преко 20 година, каже: „Када мој муж тражи Јеховино вођство и поступа по томе, још више га поштујем. Осећам се сигурно и верујем да су његове одлуке добре“ (w23.05 21 ¶5).

Јудејци који ће се вратити из Вавилона постаће „свет народ“ свом Богу (Пон. зак. 7:6). Међутим, то није значило да нису морали ништа да мењају како би угодили Јехови. Већина Јудејаца рођена у Вавилону вероватно је попримила начин размишљања и систем вредности Вавилонаца. Деценијама након њиховог повратка у Израел, намесник Немија је био запањен када је открио да деца рођена у Израелу не говоре хебрејски (Пон. зак. 6:6, 7; Нем. 13:23, 24). Како би она могла да заволе Јехову и да му служе ако не знају језик којим је написан већи део Божје Речи? (Језд. 10:3, 44). Јасно је да су ти Јудејци морали да начине велике промене, али било им је много лакше да то ураде јер су живели у земљи где је постепено обновљена права религија (Нем. 8:8, 9; w23.05 15 ¶6-7).

Нажалост, без обзира на то колико смо мотивисани или дисциплиновани, можемо наићи на неке препреке. Примера ради, „непредвиђени догађаји“ нам могу одузети време које нам је неопходно да бисмо радили на свом циљу (Проп. 9:11). Можда доживимо неку потешкоћу која нас обесхрабри и одузме нам снагу (Посл. 24:10). Несавршени смо и могло би се десити да направимо неке грешке које нас могу удаљити од нашег циља (Римљ. 7:23). А можда смо само уморни (Мат. 26:43). Шта нам може помоћи да савладамо препреке и наставимо даље кад имамо лош дан? Имај на уму да препрека не мора да значи неуспех. Библија отворено говори да ћемо доживљавати проблеме и тешкоће. Међутим, каже нам и да можемо наставити даље. Када упркос препрекама наставиш да радиш на остварењу свог циља, доказујеш Јехови да желиш да му угодиш. Он је сигурно веома срећан када види колико се трудиш (w23.05 30 ¶14-15).

Пионирска служба помаже младом брату да научи да сарађује с различитим људима. Помаже му и да мудро располаже новцем и да не троши више него што има (Фил. 4:11-13). Помоћна пионирска служба може бити одскочна даска за пуновремену службу, што је добра припрема за сталну пионирску службу. Та врста службе отвара врата за друге видове пуновремене службе, као што су градња наших објеката и бетелска служба. Хришћани треба да имају циљ да испуне услове да служе својој браћи и сестрама као скупштинске старешине. Библија каже да мушкарци који желе да служе као надгледници желе „хвале вредну службу“ (1. Тим. 3:1). Брат мора најпре испунити услове за слугу помоћника. Слуге помоћници помажу старешинама на разне начине. И старешине и слуге помоћници понизно служе својој браћи и сестрама и ревно проповедају (w23.12 28 ¶14-16).

Краљ Јосија се већ са 16 година трудио да угоди Јехови. Желео је да сазна што више о њему и да поступа по његовој вољи. Међутим, живот тог младог краља није био лак. У то време, већина људи је служила лажним боговима и била му је потребна храброст да би стао на пут томе. Али он је то ипак урадио. Пре него што је напунио 20 година, почео је да из свог краљевства уклања све што је имало везе с лажном религијом (2. Лет. 34:1-2). Чак и ако си веома млад, можеш поступати по узору на Јосију тако што ћеш учити о Јехови и његовим дивним особинама. То ће те покренути да му се предаш. Како ће предање утицати на твој свакодневни живот? Лука, који се крстио са 14 година, на дан свог предања је рекао: „Од сада па надаље, служење Јехови ће ми бити на првом месту у животу и трудићу се да га усрећим“ (Мар. 12:30). Ако и ти желиш да чиниш исто, доживећеш много лепих ствари! (w23.09 11 ¶12-13).

Када је апостол Павле написао посланицу Солуњанима, та скупштина је постојала мање од годину дана. Тамошње старешине вероватно нису имале пуно искуства и можда су грешиле. Па ипак, требало је да их скупштина поштује. Како се велика невоља приближава, можда ћемо морати да се ослањамо на вођство наших старешина још више него данас. Могли бисмо изгубити контакт с главним седиштем и подружницом и зато је важно да већ сада поштујемо и волимо наше старешине. Без обзира на то шта ће се десити, будимо будни и немојмо се усредсредити на њихове мане већ на чињеницу да Јехова преко Христа води ту верну браћу. Као што кацига штити војникову главу, тако нада у спасење штити наш ум. Свесни смо тога да је све што нуди овај свет безвредно (Фил. 3:8). Нада нам помаже да сачувамо мир и будемо сталожени (w23.06 11-12 ¶11-12).

Они који чују позив „безумне жене“ морају одлучити да ли ће га прихватити или одбацити. Зашто треба да се клонимо полног неморала? Постоје веома добри разлози за то. „Безумна жена“ из Пословица каже: „Украдене воде су слатке“ (Посл. 9:17). Шта представљају те „воде“? У Библији се интимни односи између мужа и жене упоређују са свежом водом (Посл. 5:15-18). Мушкарац и жена који су законски венчани могу уживати у таквим односима. Сасвим је другачије са „украденим водама“. Тај израз може указивати на недозвољене полне односе. Баш као што лопов краде у тајности, тако и људи који чине неморал крију то од других. „Украдене воде“ могу изгледати нарочито слатке онима који мисле да нико неће сазнати за оно што раде. У каквој су само заблуди! Јехова види све. Не постоји ништа горе од губитка његовог одобравања и у томе сигурно нема ничег слатког (1. Кор. 6:9, 10; w23.06 22 ¶7-9).

Шта ако приметиш да се више не молиш од срца или да не уживаш у служби као раније? Немој закључити да си изгубио Јеховин дух. Пошто смо несавршени, наша осећања се с времена на време могу променити. Ако приметиш да твоја ревност слаби, размишљај о апостолу Павлу. Иако се трудио да иде Исусовим стопама, био је свестан тога да понекад неће имати жељу да ради оно што треба. Павле је био решен да изврши своју службу како год да се осећа. По узору на њега, немој дозволити да твоја несавршена осећања утичу на одлуке које доносиш. Буди решен да радиш оно што је исправно чак и онда када немаш жељу да то чиниш. Твоји поступци ће с временом позитивно утицати на твоја осећања (1. Кор. 9:16; w24.03 11-12 ¶12-13).

Можемо да покажемо љубав према браћи и сестрама тако што се дружимо с њима (2. Кор. 6:11-13). Многи од нас припадају скупштинама у којима има браће и сестара различитог порекла и који се много разликују једни од других. Ми можемо јачати своју љубав према свима њима тако што смо усредсређени на њихове добре особине. Када на друге гледамо онако како Јехова гледа, показујемо да их волимо. Љубав ће бити од пресудне важности током велике невоље. Како ће нас Јехова заштитити када она почне? Осмотримо шта је он рекао свом народу у Вавилону када је тај град нападнут: „Хајде, народе мој, уђи у своје собе где ћеш бити на сигурном и затвори врата за собом. Сакриј се начас док не прође гнев“ (Ис. 26:20). Изгледа да ћемо и ми морати да применимо таква упутства током велике невоље (w23.07 6-7 ¶14-16).

Буди на гласу као разумна особа. Питај се: „Да ли ме други виде као неког ко је разуман, спреман да попусти и толерантан или сматрају да сам крут, груб и тврдоглав? Да ли слушам предлоге других и уважавам њихове жеље када је то могуће?“ Што смо разумнији, сличнији смо Јехови и Исусу. Морамо бити разумни када нам се околности промене. Такве промене могу са собом носити неочекиване проблеме. На пример, могли бисмо се изненада озбиљно разболети или нам се живот може преокренути због економске кризе или неке политичке промене (Проп. 9:11). Могла би нам тешко пасти и нека промена задужења у организацији. Можемо се успешно прилагодити новим околностима ако предузмемо следећа четири корака: (1) прихватимо реалност, (2) фокусирајмо се на будућност, (3) будимо позитивни и (4) чинимо добро за друге (w23.07 21-22 ¶7-8).

Пророк Данило је био млад када је као заробљеник одведен у Вавилон, далеко од своје домовине. Иако је био млад, оставио је снажан утисак на људе на вавилонском двору. Био је „без мане, лепог изгледа“ и потицао је из угледне породице (1. Сам. 16:7). Због тога је обучаван да једног дана обавља важну службу на двору (Дан. 1:3, 4, 6). Јехова га је волео због његових особина. Данило је вероватно имао око 20 година када је Јехова за њега рекао да је праведан попут Ноја и Јова, који су му деценијама верно служили (Пост. 5:32; 6:9, 10; Јов 42:16, 17; Језек. 14:14). Током читавог свог дугог и занимљивог живота, Данило се много пута уверио у то да га Јехова воли (Дан. 10:11, 19; w23.08 2 ¶1-2).

Када би куповао кућу, волео би да што детаљније упознаш свој будући дом. Нешто слично можемо да радимо док читамо и проучавамо Библију. Ако је брзо читаш, вероватно ћеш сазнати неке основне ствари, које се називају „основама Божјих светих објава“ (Јевр. 5:12). Али баш као што би ушао у кућу да би сазнао више о њој, мораш „ући“ у Библију како би је боље разумео. Одлична метода за проучавање Библије јесте да запажаш како су неки њени делови међусобно повезани. Размишљај о томе у шта верујеш, али и зашто у то верујеш. Да бисмо добро разумели Божју Реч, морамо проучавати дубља учења. Апостол Павле је подстакао браћу и сестре да марљиво проучавају Божју Реч како би „у потпуности могли разумети шта је ширина, дужина, висина и дубина истине“. То ће им помоћи да буду „укорењени и утемељени у вери“ (Еф. 3:14-19). И ми треба да радимо исто (w23.10 18 ¶1-3).

У Светом писму се говори о многим људима који су били стрпљиви. Можда би током личног проучавања могао да истражиш више о њима. Примера ради, Давид је био веома млад кад је био помазан за будућег краља Израела, али морао је да чека годинама пре него што је почео да влада. Симеон и Ана су верно служили Јехови док су чекали обећаног Месију (Лука 2:25, 36-38). Док проучаваш оно што у Библији пише о таквим људима, размисли о следећим питањима: Шта им је помогло да буду стрпљиви? Како им је стрпљење користило? Како и ја могу бити стрпљив по узору на њих? Током проучавања, добро је да истражиш нешто и о онима који нису били стрпљиви (1. Сам. 13:8-14). Могао би да се питаш: „Због чега су изгубили стрпљење? До каквих је последица то довело?“ (w23.08 25 ¶15).

Апостол Петар је био одан Богу. Ничему није дозволио да га наведе да престане да следи Исуса. То је показао када је Исус једном приликом рекао нешто што његови ученици нису разумели (Јов. 6:68). Многи нису сачекали објашњење већ су одмах напустили Исуса. Али не и Петар. Остао је уз Исуса и рекао је да само он има „речи вечног живота“. Исус је знао да ће га Петар и остали апостоли оставити. Упркос томе, рекао је Петру да је сигуран да ће се он вратити и да ће верно служити Богу (Лука 22:31, 32). Исус је разумео да је „дух [...] срчан, али је тело слабо“ (Мар. 14:38). Због тога није напустио Петра чак ни након што је он порекао да га познаје. Након свог ускрсења, Исус се појавио Петру и разговарао je с њим – по свему судећи насамо (Мар. 16:7; Лука 24:34; 1. Кор. 15:5). То је сигурно много охрабрило тог утученог апостола! (w23.09 22 ¶9-10).

Бог опрашта, то јест покрива грехе оних који показују веру у њега (Пс. 32:1, 2). Потпуно им опрашта грехе и не памти их. За њега су они без кривице и праведни на основу њихове вере. Аврахам, Давид и друге Божје верне слуге проглашени су праведнима, али то не значи да су били савршени и да нису грешили. Па ипак, због тога што су имали веру, Богу су они били без кривице, посебно у поређењу са онима који нису имали вере (Еф. 2:12). Апостол Павле је у Посланици Римљанима јасно истакао да је вера од суштинске важности да би човек био близак с Богом. То је важило за Аврахама и Давида, а важи и за нас данас (w23.12 3 ¶6-7).

Данас сви хришћани имају част да, симболично говорећи, приносе жртве Јехови тако што користе своје време, снагу и средства да би му служили. Захвалност за част која нам је указана можемо показати тако што се трудимо да своју службу обављамо најбоље што можемо. Апостол Павле је говорио о разним видовима наше свете службе које никад не треба да запоставимо (Јевр. 10:22-25). Треба да се молимо Јехови, проповедамо људима, састајемо се са скупштином и „храбримо једни друге, тим више што видимо да се приближава [Јеховин] дан“. Да би нагласио колико је то важно, Јеховин анђео је пред крај Откривења два пута рекао: „Бога обожавај!“ (Откр. 19:10, фусн.; 22:9, фусн.). Немојмо никада заборавити ове снажне поуке о Јеховином великом духовном храму и немојмо изгубити из вида колика је част служити нашем величанственом Богу! (w23.10 29 ¶17-18).

Сви ми желимо да „волимо једни друге“. Међутим, важно је да не заборавимо Исусово упозорење да ће „код већине охладнети љубав“ (Мат. 24:12). Исус није рекао да ће се то догодити код већине његових ученика. Па ипак, треба да пазимо да на нас не утиче недостатак љубави у овом свету. С тим на уму, хајде да размотримо једно важно питање: Постоји ли начин да проверимо да ли је наша љубав према браћи јака? Један од начина да утврдимо колико је наша љубав јака јесте да испитамо како реагујемо у одређеним ситуацијама у животу (2. Кор. 8:8). Апостол Петар је споменуо једну од таквих ситуација када је рекао: „Пре свега, жарко волите једни друге, јер љубав покрива мноштво греха“ (1. Петр. 4:8). Дакле, из наше реакције на несавршеност других и њихове мане можемо видети колико је наша љубав према њима јака (w23.11 10-11 ¶12-13).

Не можемо рећи да смо послушни Исусовој заповести о љубави ако волимо само неку браћу у скупштини. Додуше, као Исусу, неки су нам можда ближи од других (Јов. 13:23; 20:2). Али апостол Петар нас подсећа да треба да волимо сву браћу и сестре јер смо део једне уједињене породице (1. Петр. 2:17). Петар нас подстиче: „Волите једни друге жарко, од свег срца“ (1. Петр. 1:22). Израз „жарко волети“ у овом контексту подразумева да волимо друге и када то није лако. Шта ако нас брат увреди или на неки други начин повреди наша осећања? Можда бисмо радије узвратили истом мером него показали љубав. Међутим, Петар је од Исуса научио да Бог не одобрава такво понашање (Јов. 18:10, 11). Зато је написао: „Немојте враћати зло за зло нити увреду за увреду. Напротив, узвратите благословом“ (1. Петр. 3:9). Када волимо друге, бићемо добри и обзирни (w23.09 28-29 ¶9-11).

Невероватно је како деца брзо расту и улазе у свет одраслих. Може деловати да се то дешава без неког великог труда, такорећи аутоматски. Међутим, то не важи и за хришћанску зрелост. Она не долази аутоматски (1. Кор. 13:11; Јевр. 6:1). Такву зрелост можемо имати само ако смо блиски с Јеховом. Треба нам и његов свети дух да бисмо развили хришћанске особине, стекли разне вештине и припремили се за будуће одговорности (Посл. 1:5). Јехова је створио мушкарца и жену (Пост. 1:27). Међу њима постоје очигледне разлике у физичком смислу, али ту су и неке друге разлике. На пример, Јехова је мушкарцима и женама дао различите улоге, за које су им потребне неке особине и вештине (Пост. 2:18; w23.12 18 ¶1-2).

Исус је желео да људи изговарају име његовог Оца. Неке тадашње верске вође сматрале су да је Божје име и сувише свето да би се изговарало. Али Исус никада није дозвољавао да га таква небиблијска гледишта спрече да слави име свог Оца. Размотримо шта се десило након што је у герасинском крају из једног човека истерао демона. Људи су се уплашили и молили су га да оде одатле, тако да он није остао у њиховом крају (Мар. 5:16, 17). Па ипак, Исус је желео да се и тамо обзнани Јеховино име. Зато је рекао оном човеку да не говори шта је он учинио за њега, већ шта је Јехова учинио за њега (Мар. 5:19). Исус жели то исто и данас – да обзнањујемо име његовог Оца широм света (Мат. 24:14; 28:20). Када то радимо, ми радујемо свог Краља Исуса (w24.02 10 ¶10).

Много нам значи што смо у овим хаотичним последњим данима део Јеховине организације. Усред разједињеног света, Јехова нам је дао једно сложно међународно братство (Пс. 133:1). Помаже нам да имамо стабилне породице (Еф. 5:33–6:1). Даје нам и мудрост која нам је преко потребна да бисмо сачували унутрашњи мир упркос проблемима. Па ипак, неопходан је велики труд да бисмо и даље верно служили Јехови. Због чега је тако? Дешава се да неко каже или уради нешто што нас повреди. Осим тога, понекад нам је тешко да изађемо на крај са својим манама, нарочито ако увек изнова правимо исте грешке. Важно је да истрајемо у служењу Јехови (1) када нас брат или сестра повреди, (2) када нас брачни друг разочара и (3) када сами себе разочарамо (w24.03 14 ¶1-2).

С времена на време, чућеш занимљиве приче браће и сестара који су нешто предузели да би више служили Јехови. Можда су похађали Школу за објавитеље Краљевства или су отишли негде где је потребна помоћ у проповедању. Ако и ти можеш да поставиш такав циљ, немој оклевати. Јеховине слуге су радосне када могу да пруже више у служби (Дела 16:9). Али шта ако не можеш? Немој се осећати мање вредним у односу на оне који могу. У хришћанској трци важна је истрајност (Мат. 10:22). Немој потценити оно што можеш урадити у складу са својим могућностима. Не заборави да је Јехова радостан кад види да чиниш све што можеш за њега (Пс. 26:1; w24.03 10 ¶11).

Наш небески Отац је обећао да ће нам опростити грехе ако се кајемо (Пс. 86:5). Дакле, ако смо се искрено покајали за грехе које смо починили, можемо бити сигурни да нам је Јехова опростио. Сети се да Јехова није крут и захтеван. Он никада не тражи од нас превише и цени све што радимо за њега. Важно је само да то буде од срца. То потврђују и многи библијски примери. Један од њих је апостол Павле. Он је годинама давао све од себе, путовао је хиљадама километара и основао многе скупштине. Али онда су му се околности промениле и више није могао толико да проповеда. Да ли је због тога изгубио Божју наклоност? Никако. Наставио је да ради све што је могао и Јехова га је благословио (Дела 28:30, 31). Слично је и са нама. Можда нећемо увек бити у могућности да дајемо Јехови исто. Али њему је најважнији наш мотив (w24.03 27 ¶7, 9).

Исус је својим ученицима пружио добар пример у погледу молитве. Током читаве своје службе, он се често молио. Морао је да издваја време за молитву зато што је често био заузет и окружен мноштвом људи (Мар. 6:31, 45, 46). Устајао је рано како би био сам и имао времена да се моли. Најмање једном се молио целу ноћ пре него што је донео важну одлуку (Лука 6:12, 13). А у ноћи пре своје смрти, више пута се молио пре него што је испунио најтежи део свог задатка овде на земљи (Мат. 26:39, 42, 44). Из Исусовог примера учимо да треба да одвајамо време за молитву, ма колико да смо заузети. По узору на њега, могли бисмо да планирамо време када ћемо се молити. Можда ћемо због тога морати да мало раније устајемо или да мало касније идемо на спавање. Тиме показујемо да смо захвални за тај посебан дар (w23.05 3 ¶4-5).

Размислимо о изразу „испунити“ из данашњег дневног цитата. На изворном језику овај израз преноси слику о томе да је Јеховина љубав толико јака да је попут потока који тече и испуњава срце помазаника. Заиста упечатљива слика која истиче колико Јехова воли помазанике! Помазаници су уверени да их Бог воли (Јуд. 1). Апостол Јован, који је и сам био помазаник, написао је: „Видите какву нам је љубав показао Отац! Назвао нас је својом децом“ (1. Јов. 3:1). Да ли то значи да Јехова воли само помазанике? Не. Он је доказао да воли све нас. Који је највећи доказ Јеховине љубави? Откупнина. То је највећи израз љубави у читавом свемиру! (Јов. 3:16; Римљ. 5:8; w24.01 28 ¶9-10).

Из горњег стиха се види шта је помогло Давиду да се избори са својим страховима. Иако му је живот био у опасности, размишљао је о ономе што ће Јехова урадити за њега у будућности. Знао је да ће га Јехова спасти у право време. Уосталом, рекао му је да ће он бити следећи израелски краљ (1. Сам. 16:1, 13). Давид је на свако Јеховино обећање гледао као да се већ испунило. Шта је Јехова обећао да ће учинити за тебе? Не можемо очекивати да ће нас заштитити од свих проблема. Ипак, каква год кушња да те задеси, Јехова ће је отклонити у новом свету (Ис. 25:7-9). Нема сумње да наш Створитељ има моћ да ускрсне мртве, излечи све наше болести и уклони све непријатеље (1. Јов. 4:4; w24.01 6 ¶12-13).

Размишљај о свом предању и крштењу. Те кораке си предузео јер си желео да станеш на Јеховину страну. Сети се шта те је уверило да си пронашао истину. Упознао си Јехову и почео си да га цениш и волиш као свог небеског Оца. Развио си веру у њега, што те је подстакло да се покајеш за грешке из прошлости. Срце те је навело да више не грешиш и да живиш у складу с Божјом вољом. Осећао си се много боље када си схватио да ти је Бог опростио грехе (Пс. 32:2). Почео си да идеш на састанке Јеховиних сведока и да разговараш с другима о ономе што си научио. Као предани и крштени Божји слуга, сада идеш путем живота и дајеш све од себе да останеш на њему (Мат. 7:13, 14). Остани чврст у вери, постојан у својој оданости Јехови и увек послушан његовим заповестима (w23.07 17 ¶14; 19 ¶19).

Размишљање о завету који си дао Јехови даће ти снагу да се одупреш сваком искушењу. Примера ради, да ли би почео да флертујеш с нечијим брачним другом? Сигурно да не би! Ти си већ чврсто решио да нећеш урадити тако нешто. На тај начин ћеш поштедети себе борбе са непримереним осећањима након што она узму маха. Нећеш ни крочити „на стазу покварених људи“ (Посл. 4:14, 15). Помисао на Исусову одлучност да угоди свом Оцу даће ти снагу да и ти брзо и одлучно одбијеш све што се не би допало Богу, коме си предао живот (Мат. 4:10; Јов. 8:29). Проблеми и искушења на која наилазиш пружају ти прилику да покажеш да си решен да и даље следиш Исуса. Док то чиниш, можеш бити сигуран да ће ти Јехова помагати (w24.03 9-10 ¶8-10).