Јеховина јубиларна година — време да се радујемо
,,Ту педесету годину прогласите светом, огласите слободу свим становницима земље. То нека вам буде јубиларна година... Нека вам буде света... Тада ћете у сигурности живети у земљи“ (3. Мојсијева 25:10—12, 18, НС).
1. Који натпис носи звоно слободе и одакле потичу те речи?
МОЖДА си већ чуо за чувено звоно слободе у Филаделфији (САД). У Верлд Бук Енциклопедија читамо да је то звоно 8. јула 1776. одзвањајући уз још многа друга црквена звона, објавило прихватање проглашења независности. Натпис на њему „Огласите слободу свим становницима земље“ узет је из Библије (3. Мојсијева 25:10, НС).
2. Шта мислиш о изгледу на слободу, али који се проблеми с тим у вези појављују?
2 Зар није слобода одувек била нешто јако пожељно? Ти би се вероватно радовао изгледу на стварно ослобођење од лажних схватања, од политичког притиска или тлачења, од слабљења узрокованог старошћу и болешћу, што на крају води у смрт. Ако да, онда имаш добре разлоге да се радујеш, а ускоро ћеш имати још више разлога за то. „Како је то могуће?“ Можда се питаш, јер још ни једна владавина није досад осигурала потпуну слободу, нити постоје научници или лекари који би могли да спрече старост, болест или смрт. Ипак, још једном понављамо, постоји добар разлог за радовање правој слободи. Да би разумео како, размотри једну важну позадинску информацију, која се односи на твоју садашњост и будућност.
3. Шта је била јубиларна година и шта се догађало те године?
3 У горе наведеним библијским цитатима употребљава се реч „јубиларна година“. Јубиларна година је била година у којој је Израел морао држати сабат. Наступила је након низа од седам сабатних година везано уз пољопривреду, које су обухватале временско раздобље од 49 година. Јубиларна година, 50. година била је врхунац тог низа сабатних година за земљу коју је Јехова дао свом народу, Израелцима, да би испунио обећање дато њиховом праоцу Авраму, „Јеховином пријатељу“ (Јаков 2:23; Исаија 41:8). Поводом те јубиларне године у целој земљи је била оглашена слобода. То је значило слободу за све Израелце, који су због дуга били продани у ропство. Даљње обележје јубиларне године састојало се у томе да су морали бити враћени натраг сви делови земље—наследства који беху продани (обично због финансијског губитка) (3. Мојсијева 25:1—54).
4. Када је и како била оглашена јубиларна година?
4 Имајући у виду ту историјску позадину, мораш да разумеш зашто је јубиларна година била свечана година, година слободе. Била је објављена на Дан помирењаa свирањем у рог. Према 3. Мојсијевој 25:9, 10, СТ Мојсије је записао следеће упутство: „А онда заори у трубу! У седмоме мјесецу, десетога дана тога мјесеца, на Дан помирења, затрубите у трубу широм земље. Ту педесету годину прогласите светом! Земљом прогласите ослобођење свим њезиним становницима. То нека вам буде јубилеј, опросна година. Нека се сватко ваш врати на своју очевину; нека се сватко врати к своме роду!“ Године 1473. пре н. е. водио је Исус Навин Израелце преко Јордана у обећану земљу, где су требали да славе јубиларну годину.
Оглашавање првобитне слободе
5. Која ћемо гледишта у вези ослобођења и јубиларне године разматрати?
5 Све до сада споменуто можда изгледа као део историје старог доба, која једва да се дотиче нашег живота, нарочито ако нисмо јеврејски потомци. Али, Исус Христ нам је дао важан разлог за очекивање једне веће јубиларне године. То је основа за наше радовање слободи. Да бисмо уочили повезаност морамо разумети како се Исус у првом веку побринуо за ослобођење на два начина. Потом ћемо размотрити како то одговара ослобођењима у времену у ком живимо ми — ослобођењима далеко већег опсега, која поседују још више разлога за радовање.
6, 7. а) Који необичан развој догађаја је проречен према Исаији 61:1—7? б) Како је Исус указао на испуњење Исаијиног пророчанства?
6 Иако се у извештају Исаије 61:1—7 не говори директно о јубиларној години старог времена, он садржи пророчански осврт на будућу врсту ослобођења: „Дух Сувереног Господа Јехове на мени је, јер ме Јехова помаза, да добру вест кажем кроткима, посла ме да исцелим сломљена срца, да заробљенима огласим слободу и широм отворим очи затвореницима; да огласим годину наклоности Јехове и дан освете нашег Бога; да утешим ожалошћене. . . њихова ће радост бити до у недогледна времена.“ Али, када се и како требало испунити ово пророчанство?
7 Након свечаности Пасхе године 30. пре наше ере Исус Христ је ушао на дан Сабата у једну синагогу. Тамо је прочитао део Исаијиног пророчанства, применивши га на себе. Из Луке 4:16—21, НС, читамо делимично: „Он отвори свитак и наиђе на место где је писало: ’Дух Јехове Бога је на мени јер ме помаза да објавим добру вест сиромашним, посла ме унапред, да говорим о ослобођењу заробљених, слепи да прогледају, сломљене да отпустим слободне, да огласим годину милости Јеховине.’ Тада им проговори: ’Пророштво које сте управо чули ,данас се испунило.’“
8. а) Које је припремно ослобођење омогућио Исус? б) Како је то објашњено у Јовану 9:1—34?
8 Добра вест коју је објавио Исус омогућила је Јеврејима који су је прихватили, духовно ослобођење. Тиме што су им се отвориле очи, стварно су разумели шта значи и захтева право обожавање, па су тако били ослобођени од многих заблудних појмова (Матеј 5:21—48). Та слобода је била много вреднија од физичких оздрављења која је Исус извршавао. Тако је за човека слепог од рођења, коме је Исус отворио очи, било препознавање Исуса као Божјег пророка, од трајније користи него само излечење. Ново стечена слобода тог човека била је у супротности са стањем религиозних вођа, који су били заробљени својим традицијама и заблудним гледиштима (Јован 9:1—34; 5. Мојсијева 18:18; Матеј 15:1—20). Али, то је била само почетна или припремна слобода. Исус се у првом веку побринуо за још једну врсту ослобођења, која је паралелна с јубиларном годином у старом Израелу. Зашто је тај закључак разуман?
9. Који облик ропства се задржао чак и за духовно ослобођене?
9 Исус је објаснио некадашњем слепцу: „Ја сам дошао на овај свет да испуним одредбу; Да виде који не виде, да ослепе који виде.“ Потом је рекао фарисејима: „Кад бисте били слијепи, не бисте имали греха. Али сада велите: ’Видимо’. Тако ваш гријех остаје“ (Јован 9:35—41, СТ). Да, грех који води у смрт још је увек био главни проблем, а и данас је (Римљанима 5:12). Јевреји, укључујући и апостоле, који су извукли корист из почетног ослобођења — по Исусу омогућеног духовног ослобођења — били су и даље несавршени људи, остали су робови греха и из тога произлазеће смрти. Да ли је Исус то могао да промени? Хоће ли да промени? Ако да, када?
10. Коју додатну слободу је обећао Исус?
10 Исус је једном рекао: „Ако устрајете у мојој науци, уистину сте моји ученици; упознат ћете истину, а истина ће вас ослободити.“ Његови јеврејски слушаоци су одговорили на то: „Ми смо потомци Абрахамови и никада ником нисмо робовали. Како ти можеш рећи: ’Постат ћете слободни?’“ Исус им одговори: „Заиста, заиста кажем вам: Тко год чини гријех, роб је гријеха. Роб не остаје заувијек у кући. Син остаје заувијек“ (Јован 8:31—36, СТ). Дакле, телесно порекло од Аврама није могло ослободити Јевреје од ропства греха. Исус је дао то историјско објашњење у вези слободе како би обратио пажњу на нешто што ће још доћи и што ће бити веће од онога што су доживљавали Израелци у било којој од јубиларних година.
Почиње хришћанска јубиларна година
11. Зашто се наше занимање концентрише на хришћанску јубиларну годину, на 33. годину наше ере?
11 Јевреји нису разумели да је јубиларна година завета Закона била узор једне веће јубиларне године (Колошанима 2:17; Ефежанима 2:14, 15). Тој јубиларној години хришћана припада „истина“ која може ослободити људе — истина која се окреће око Сина, Исуса Христа (Јован 1:17). Када је започела свечаност ове веће јубиларне године, која може донети чак ослобођење од греха и његових последица? Било је то на Дан духова у рано пролеће године 33. наше ере, десет дана након Исусовог узашашћа на небо, када је понудио Јехови Богу зараду своје жртве (Јеврејима 9:24—28).
12, 13. Који је догађај после Исусове смрти представљао јединствен доживљај за његове ученике?
12 Пре Исуса Христа није још ниједно људско створење било васкрснуто из мртвих за вечан живот (Римљанима 6:9 —11). Уместо тога сви су спавали у смрти, а умираће и даље све док не дође време за васкрсење људске породице. Васкрсењем које је уследило посредством Божје силе, Исус Христ је — како га назива Писмо — постао „првенац оних који спавају у смрти“ (1. Коринћанима 15:20).
13 Педесет дана након његова васкрсења стигао је доказ да је васкрснули Исус Христ узашао на небо и да се са вредношћу своје савршене људске жртве појавио пред Јеховом Богом, те да ју је применио у корист човечанства. Било је то на Дан духова 33. године наше ере. Сагласно Исусовом упутству сакупило се у Јерусалиму око 120 ученика. Тада је Христ излио на те ученике свети дух и тако су се испуниле речи из Јоила 2:28, 29. Изнад њихових глава лебдели су језици као од ватре, а они су почели говорити страним језицима (Дела апостолска 2:16—21, 33). Био је то доказ да је васкрснули Исус Христ узашао на небо и да се појавио пред Богом са вредношћу своје савршене људске жртве, да би је применио у корист човечанства.
14. а) У којој су се ситуацији нашли Христови ученици с обзиром на савете? б) Који је истакнут благослов доносио са собом нови завет?
14 Како је то деловало на ученике? Били су ослобођени од завета Закона, који је Бог склопио с нацијом природног Израела, но који је учинио неважећим прибивши га на Исусов мученички стуб (Колошанима 2:13, 14; Галатима 3:13). Тај завет је био замењен једним новим заветом ,који није био склопљен са нацијом природног Израела, него са новом „нацијом“, са духовним Израелом (Јеврејима 8:6—13; Галатима 6:16). У Јеремији 31:3 —34 проречени нови завет био је склопљен са посредником већим од Мојсија, пророком из старог доба. У интересу ослобођења морамо посебно осмотрити једно одређено обележје новог завета, на шта је обратио пажњу апостол Павле следећим речима: „Ово је завет који ћу склопити, са њима после оних дана, . . . А греха њихових и безакоња њихових нипошто се више нећу сећати. А где је то опроштено, онде нема више жртвеног дара за грех“ (Јеврејима 10:16—18, НС).
15. Зашто можемо рећи да је о Духовима 33. наше ере за помазанике наступила хришћанска јубиларна година? (Римљанима 6:6, 16—18)
15 На то ослобођење од греха указао је Исус рекавши: „Ако вас Син ослободи, бићете заиста слободни“ (Јован 8:36). Представи себи — на темељу Христове жртве биће омогућено ослобођење од греха! Почевши од Дана духова Бог је оправдао вернике и прихватио их као духовне синове с изгледом да владају с Христом на небу. Павле је објаснио: „Ви, наиме, нисте примили духа ропства да поново будете у страху, већ сте примили духа посињења . . . Ако смо деца, онда смо и наследници Божји а сунаследници Христови“ (Римљанима 8:15—17). Несумњиво, за помазане хришћане тада је наступила хришћанска јубиларна година.
16. Које додатне благослове и изгледе имају они који су славили хришћанску јубиларну годину?
16 Дакле, тог Дана духова 33 године наше ере настала је нова нација, духовни Израел. Састојала се од људи чији су греси били опроштени на темељу Христове жртвене крви (Римљанима 5:1, 2; Ефежанима 1:7). Ко би од нас могао порећи да су ти први чланови духовног Израела, који су били узети у нов завет, доживели дивно ослобођење, тиме што су им били опроштени греси? Бог их је учинио „изабраним родом, царским свештенством, срећним народом, народом одређеним за посебну својину, да објаве надалеко одличности онога који их је позвао из таме у своје дивно светло“ (1. Петрова 2:9, НС). Признајемо, њихово је физичко тело још увек било несавршено, подложно смрти. Но, будући да их је Бог сада оправдао и прихватио их за духовне синове, њихова телесна смрт је била само „откупљење“, које им је омогућило васкрсење у Христово „небеско царство“ (2. Тимотеју 4:6, 18).
17, 18 Зашто је ослобођење у вези с хришћанском јубиларног годином било драгоценије од припремне слободе, коју је огласио Исус?
17 Почетни или припремни корак који се састојао у ослобађању Јевреја верника од заблудних представа и поступака, био је од велике вредности. Ипак, видели смо да се Исус уздигао изнад тог духовног ослобођења. О Духовима 33. наше ере ослободио је он људе који су веровали од „закона греха и смрти“ (Римљанима 8:1, 2). Тако је почела хришћанска јубиларна година за помазане хришћане. Било је то сигурно далеко веће ослобођење, јер је укључивао изглед на небески живот у улози сунаследника с Христом.
18 До сада смо размотрили два гледишта хришћанске слободе у првом веку, која су несумњиво била разлог за радовање. Верници првог века су се заиста радовали томе (Дела апостолска 13:44—52; 16:34; 1. Коринћанима 13:6; Филипљанима 4:4). То се пре свега односило на њихов удео у хришћанској јубиларној години, која им је отворила пут у вечне благослове на небу (1. Петрова 1:3—6; 4:13, 14).
19. Која питања у вези с хришћанима који нису помазани духом, траже одговор и шта указује да они имају удела у ослобођењу обезбеђеном од Бога?
19 Но, где се у овој слици налази већина данашњих правих хришћана, будући да они нису оправдани за живот, нити су помазани светим духом? Постоје библијски разлози за изгледе за веће ослобођење, што је њихов удео у хришћанској јубиларној години. Сетимо се речи из Дела апостолских 3:20, 21 које говоре да небо треба задржати код себе Исуса „до времена обнове свих ствари, о коме је говорио Бог кроз уста својих светских пророка старог времена“ (Упореди Дела апостолска 17:31). У том смислу је Јован, један од помазаних апостола који се већ радовао хришћанској јубиларној години, писао о Исусу Христу следеће. „Он је жртва помирница за наше грехе, али не само за наше, него и за (грехе) целог света“ (1. Јованова 2:2, НС). Значи ли то да се хришћанској слободи могу радовати и многи лојални хришћани који немају небеску наду? Хоће ли то бити тек у будућности, или имају већ сада разлога за радовање? То ћемо сазнати кад истражимо гледиште о хришћанском ослобођењу и јубиларној години, што је посебно значајно за многе данашње праве хришћане.
[Фуснота]
a Годишњи Дан помирења славио се 10. тишрија — месец у хебрејском календару, који пада у време септембар/октобар.
Шта мислиш о следећем?
◻ Које су биле користи од јубиларне године у древном Израелу?
◻ Како је Исус огласио почетну слободу и шта је то укључивало?
◻ Када је почела хришћанска јубиларна година и на чему се заснива тај закључак?
◻ Зашто имамо разлога да гледамо на једно веће ослобођење, које укључује милионе хришћана, који нису помазани духом?
[Истакнути текст на 10. страни]
„А праведничка је стаза као свјетлост сванућа, која је све јаснија до потпуног дана“ (Приче Соломунове 4:18, СТ). У сагласности с овим темељним начелом, овај и следећи чланак садрже проширено и најновије објашњење у вези с јубиларном годином.
[Слика на 12. страни]
Исус је 30. године наше ере огласио слободу.