Молитве захтевају дела

„Јехова је далеко од злих, али молитву праведног чује“ (ПРИЧЕ СОЛОМУНОВЕ 15:29, НС).

1. Које услове морамо испунити да би Бог саслушао наше молитве?

СВИ Јеховини захтеви су мудри, праведни и пуни љубави. Они нису ни у ком случају „тешки“ (1. Јованова 5:3). То важи и за његове захтеве у вези молитве, а који укључују потребу да живимо у складу с нашим молитвама. Наш начин поступања се мора допасти Јехови Богу. Како иначе можемо очекивати да он с одобравањем прихвати наше молбе и усрдне молитве?

2, 3. Зашто Јехова није слушао молитве Израелаца, како то произлази из речи Исаије, Јеремије и Михеја?

² То је један аспект у вези молитве, којег занемарује већина људи из тзв. хришћанства, потпуно у стилу отпалих Израелаца у Исаијино време. Зато им је преко свог пророка Исаије Јехова упутио следеће речи: „Кад на молитву руке ширите, ја од вас очи одвраћам. . . оперите се, очистите. Уклоните ми с очију дјела опака, престаните зло чинити! Учите се добрим дјелима“ (Исаија 1:15—17, СТ). Да, ако су желели добити Божју милост, ти Израелци су морали да поступају на начин који се њему допадао. С правом се каже: „Ако желиш да те Бог саслуша кад се молиш, ти мораш слушати кад он говори.“

³ У ствари, Јехова је увек изнова сматрао потребним да свој народ Израел подсећа на те истине. Стога читамо: „Тко уклања ухо своје да не слуша Закона, и молитва је његова мрска“ у Божјим очима. „Јехова је далеко од злих, али молитву праведног чује“ (Приче Соломунове 28:9, СТ; 15:29, НС). Због те ситуације Јеремија се жалио: „Облаком си (Јехова) се обастро, да молитва не продре до тебе“ (Плач Јеремијин 3:4, СТ). Стварно се потврдило упозорење које је Михеј написао под надахнућем: „Зато, они ће Јахву зазивати, а он им неће одговорити. Сакрит ће, у оно вријеме, лице од њих због злочина које су починили“ (Михеј, 3:4, СТ; Приче Соломунове 1:28—32).

4. Из чега је видљиво да чак неки из редова Јеховиног народа нису разумели потребу да поступају у складу са својим молитвама?

⁴ Дакле, потребно је да живимо у складу с нашим молитвама. Захтева ли та чињеница данас тако велику пажњу? Да, у потпуности, и то не само ради ситуације у тзв. хришћанству, него и због стања у којем су се нашли неки који су се предали Јехови. Из редова више од 3,000.000 објавитеља добре вести, прошле је године 37.000 њих морало бити искључено због понашања недостојног једног хришћанина. То је однос 1 према 80. Врло се вероватно већина од тих појединаца, у најмању руку понекад молила. Но, јесу ли поступали у складу са својим молитвама? Нипошто! Чак неки старешине који су десетине година у пуновременој служби, морали су бити укорени на овај или онај начин. Како жалосно! Заиста, „ко мисли да стоји, нека пази да не падне“, да не поступа на начин који би његове молитве учинио неприхватљивима пред Створитељем (1. Коринћанима 10:12, НС).

Зашто молитве захтевају дела

5. Како морамо доказати нашу озбиљност, да би Јехова саслушао наше молитве?

⁵ Да би Јехова Бог саслушао наше молитве, ми не само да морамо бити чисти у духовном и моралном погледу, него морамо доказати озбиљност наших молитава тиме да и радимо на ономе за што се молимо. Сама молитва није надоместак за искрено, смисаоно напрезање. Јехова неће за нас учинити оно, што ми сами можемо учинити за себе, тиме да савесно следимо савете из његове Речи и да се дамо водити његовим светим духом. Ми морамо бити спремни да учинимо све што можемо, да би он имао на темељу чега да саслуша наше молитве. Стога, како је неко једном рекао, не тражимо више неголи смо спремни рећи радом.

6. Из која два разлога морамо молити?

⁶ Додуше, могли би се питати: „Зашто да се молимо, ако морамо радити на ономе за што се молимо?“ Морамо се молити из најмање два важна разлога. Као прво, својим молитвама признајемо да све добре ствари долазе од Бога. Он је дароваоц сваког доброг и савршеног дара — сунчева сјаја, кише, плодоносних годишњих доба, као и многих других дарова (Матеј 5:45; Дела апостолска 14:16, 17; Јаков 1:17). Као друго, од Јеховиног благослова зависи хоће ли наша настојања бити успешна или не. У Псалму 127:1 читамо: „Ако Јехова кућу не гради, не користи што се око ње труде градитељи. Ако Јехова не чува град, не користи што је стражар стално на стражи.“ Исту мисао подупиру речи апостола Павла, према 1. Коринћанима 3:6, 7: „Ја посадих, Аполо зали, али Бог даје да расте, тако нити је што онај који сади, нити онај који залева, него Бог који даје да расте.“

Неки примери из старог времена

7, 8. а) Који случај из Јаковљевог живота показује како је он знао да молитве морају бити пропраћене делима б) Какав је пример у том погледу дао краљ Давид?

⁷ Писмо извештава о многим случајевима из којих је видљиво да су Јеховине верни слуге радиле на ономе за што су се молиле. Да размотримо неке од њих. Пошто је Аврамов унук Јаков стекао право првородства, његов старији брат Исав гајио је према њему убилачку мржњу (1. Мојсијева 27:41). Кад се некако 20 година касније Јаков с великим домаћинством и с много стоке, враћао из Падан Арама у свој родни крај, чуо је да му Исав долази у сусрет. Присетивши се Исавовог непријатељства, Јаков се усрдно помолио Јехови да га заштити од гњева његовог брата. Но, да ли се задовољио само тиме? Никако не. Послао је пред собом великодушне дарове, размишљајући на овај начин: „Можда га умирим даровима које му шаљем пред собом.“ Тако је и било, јер кад су се браћа срела, Исав је загрлио Јакова и изљубио га (1. Мојсијева 32. и 33. поглавље).

⁸ И Давид је био један од оних који су радили на ономе за што су се молили. Кад му је његов син Авесалом отео престоље, Давидов саветник Ахитофел је пристао уз Авесалома. Стога се Давид усрдно молио да буде осујећен Ахитофелов савет. Но, да ли се Давид само молио? Не, него је упутио свог лојалног саветника Хусаја да се прикључи Авесалому, како би осујетио Ахитофелову намеру, што се и догодило. Авесалом је поступио у складу с Хусајевим лошим саветом, одбацивши Ахитофелов савет (2. Самуелова 15:31—37; 17:1—14; 18:6—8).

9. Како је Немија показао да му је познато темељно начело да молитва захтева дела?

⁹ Један даљњи пример који нам може послужити за охрабрење је Немија. Он је морао спровести велики пројекат — била је то поновна изградња зидина Јерусалима. А многи су непријатељи подигли заверу против њега. Немија се молио, али је и радио, о чему читамо следеће: „А ми смо се молили Богу нашему и постављали дневну и ноћну стражу против њих.“ Отада је половина Немијиних младих мужева била спремна заштитити другу половину која је градила зидине (Немија 4:9, 16, НС).

Исусов пример

10, 11. Како је Исус показао да поступа у складу са својим молитвама?

¹⁰ Исус Христ нам је дао одличан пример кад је реч о томе да треба радити на ономе за шта се молимо. Он нас је научио молити: „Нека се свети име твоје“ (Матеј 6:9, НС). Исус је учинио све што је могао да би његови слушаоци светили име његовог оца. Али, ни Исус се није ограничио само на то да моли: „Оче, прослави име своје“ (Јован 12:28, НС). Не, и сам је чинио све што је могао да би прославио име свог оца, наводећи и друге да тако поступају (Лука 5:23—26; 17:12—15; Јован 17:4).

¹¹ Пошто је Исус видео колико су велике духовне потребе људи, рекао је својим ученицима: „Жетва је велика, а радника је мало. Зато молите Господара (Јехову Бога) жетве да пошаље раднике у жетву своју“ (Матеј 9:37, 38). Но, да ли се Исус задовољио само тиме? Никако не! Убрзо затим послао је својих 12 апостола, два по два, на дело проповедања, дело жетве. Касније је у исту сврху послао Исус још 70 објавитеља јеванђеља (Матеј 10:1—10; Лука 10:1—9).

Примена темељног начела

12. Како рад утиче на нашу молитву за свакодневни хлеб?

¹² Дакле, Јехова Бог очекује од нас да будемо доследни, да поступамо у складу с нашим молитвама, доказујући тиме своју озбиљност. Исус нас је научио молити: „Дај нам данас хлеб наш за овај дан“ (Матеј 6:11, НС). Из тог разлога сви Исусови следбеници с правом упућују Богу ту молбу. Но, очекујемо ли ми да наш небески отац саслуша ту молитву, а да сами не учинимо нешто у том правцу? Наравно не. Зато читамо: „Лењивац се показује пожудним — можда чак у молитви — али му душа нема ништа“ (Приче Соломунове 13:4, НС). Апостол Павле је изрекао сличну мисао: „Ако ко не жели да ради, нека и не једе“ (2. Солуњанима 3:10, НС). Молитва за свакодневни хлеб мора бити попраћена спремношћу за рад. Занимљиво је како је Павле одговарајуће рекао да онај ко „не жели да ради нека не једе“. Неки који би желели да раде можда су без посла, болесни или престари да раде. Желели би да раде, али им то не дозвољавају њихове могућности. Тако и могу с правом молити за свакодневни хлеб у нади да ће га добити.

13. Шта морамо радити да би Јехова саслушао наше молитве за свети дух?

¹³ Исус нам је такође саветовао да молимо његовог небеског оца за свети дух. Исус нам је засигурао да је Бог спремнији да нам да светог духа, него што су земаљски родитељи спремни да својој деци даду добре даре (Лука 11:13). Али, можемо ли очекивати од Јехове Бога да нам неким чудом да светог духа, без да се ми на било који начин напрежемо. Никако не. Ми морамо учинити све што можемо, како бисмо добили свети дух. Осим да молимо за то, морамо се ревно прехрањивати Речју Божјом. Зашто? Зато јер Јехова Бог не даје свој свети дух одвојено од своје Речи. Стога се не можемо надати да ћемо примити светог духа, ако игноришемо земаљски канал којим се Јехова данас служи, наиме „верног и разборитог роба“, заступљеног по Водећем телу Јеховиних сведока. Без помоћи тог „роба“ ми не бисмо били у стању да разумемо пуно значење прочитанога, нити да исправно примењујемо научено (Матеј 24:45—47).

14, 15. а) На коју сарадњу морамо бити спремни, да би Јехова саслушао наше молитве за мудрост? б) Како је то потврђено у случају краља Соломуна?

¹⁴ Темељно начело да молитве захтевају дела односи се и на следеће речи ученика Јакова, Исусовог полубурата: „Дакле, ако коме од вас недостаје мудрости, нека тражи од Бога, јер он даје свима великодушно и без приговора, и даће му је“ (Јаков 1:5, НС; Матеј 13:55). Но, да ли нам Бог ту мудрост посредује неким чудом? Не. Пре свега, ми морамо имати исправан став, јер читамо: „Он ће понизне научити да ходају путем његовим“ (Псалам 25:9, НС). А како Бог учи „понизне“? Кроз своју Реч. Да бисмо је разумели и знали применити, потребно је напрезати се, на шта нам указују речи из Прича Соломунових 2:1—6, СТ: „Сине мој, ако примиш моје ријечи, и похраниш у себи моје заповиједи, и ухом својим ослухнеш мудрост и обратиш своје срце разбору; јест ако призовеш разум и завапиш са разбором; ако га потражиш као сребро и трагаш за њим као за скривеним благом, тада ћеш схватити страх Господњи (Јеховин, НС) и наћи ћеш Божје знање. Јер Јахве даје мудрост.“

¹⁵ Да ли је темељно начело да молитве захтевају дела, важило и у случају кад је краљ Соломун молио за мудрост, а Бог је једним чудом услишио његову молитву? Да, било је тако, јер је Соломун као израелски краљ био дужан имати властити препис Закона, дневно га читати и примењивати у свом животу. Но, кад је Соломун почео поступати противно упутствима, умножавајући жене и коње, његови поступци нису више били у складу с молитвама. То је имало за последицу да је Соломун постао отпадник, те да је на крају умро као „безумник“ (Псалам 14:1; 5. Мојсијева 17:16—20; 1. Царевима 10:26; 11:3,4, 11).

16. Које искуство показује да наше молитве за помоћ у савладавању телесних слабости, морају бити пропраћене делима?

¹⁶ Темељно начело да молитве морају бити пропраћене делима важи и у случају кад молимо Бога за помоћ у савладавању неке укорењене, себичне навике. Једна је пионирка признала да је склона гледању сентименталних телевизијских серија, гледала их је сваки дан од 11 до 15,30 сати. Кад је на једном предавању на обласном конгресу сазнала колико су штетне те неморалне емисије, изнела је ту ствар пред Богом у молитви. Међутим, потрајало је мало дуже док није савладала ту навику. Објаснила је: „Молила сам се да бих могла савладати ту навику, али сам наставила с гледањем емисије. Зато сам одлучила да проведем читав дан у служби проповедања, како не бих била изложена тој кушњи. Коначно сам постигла то да сам ујутро искључила телевизију и оставила је искључену читав дан.“ Да, осим што се молила да би могла савладати своје слабости, морала је и сама да ради на том циљу.

Молитва и дело сведочења

17—19. а) Које чињенице показују да Јеховини сведоци поступају у складу са својим молитвама? б) Које искуство потврђује ту мисао?

¹⁷ Темељно начело да молитве захтевају дела није нигде толико значајно као у делу објављивања Царства. Стога сви Јеховини сведоци не само да се моле за пораст броја радника у жетви, него се и сами посвећују том делу. Последица тога је да у једној земљи за другом доживљавају огромно множење. Размотримо само један пример: Године 1930. био је у Чилеу само један једини Јеховин сведок. Од тог једног сведока данас је постала не само хиљада, него их има око 30.000 (Исаија 60:22). Да ли је то само резултат молитве? Не, то је повезано с радом, с деловањем. Само у 1986. години Јеховини сведоци у Чилеу провели су преко 6,492.000 сати у делу проповедања.

¹⁸ Исто важи и у случају кад је дело проповедања забрањено. Осим што Сведоци тада моле за множење, они делују подземно, настављајући с проповедањем. Упркос службеном противљењу и у тим је земљама забележен раст. У 33 земље где Јеховини сведоци наилазе на такво службено противљење, они су у службеној години 1986. провели преко 32,600.000 сати у служби проповедања, и тако се радовали порасту од 4,6 посто.

¹⁹ Темељно начело да молитве захтевају дела односи се наравно и на сваког појединца. Можда се молимо Јехови за библијски студиј, али не дајемо све од себе да би га успоставили. То се догодило и једној пионирки. Пошто је водила само један библијски студиј молила се за даљње. Но, да ли се задовољила само тиме? Не, него је брижљиво испитала своју службу и утврдила да на поновним посетама није користила могућност увођења библијског студија. Кад је ступила у акцију, ускоро је успоставила још два библијска студија.

20. Како сажети темељно начело да молитве захтевају дела?

²⁰ Могли бисмо навести још низ примера из којих је видљиво да молитве захтевају дела. Сетимо се само молитава с обзиром на међусобне односе у породици или у скупштини. Међутим, сада наведени примери довољно сведоче о томе да молитве захтевају дела. То је и логично, јер не можемо очекивати од Јехове Бога да прихвати наше молбе, ако га ми својим понашањем жалостимо. На основу тога закључујемо да морамо учинити све што можемо у складу с нашим молитвама, ако очекујемо од Јехове да он учини за нас оно што ми сами не можемо учинити за себе. Да, Јеховина темељна начела су мудра и праведна. Она су смисаона, и за нашу је корист ако поступамо у сагласности с тим.

Сећаш ли се?

◻ Које су захтеве у вези молитве занемарили многи Израелци?

◻ Зашто није неразуман Божји захтев да и сами радимо на ономе за шта се молимо?

◻ Који примери из старог времена показују да су Јеховине слуге радиле на ономе за шта су се молиле?

◻ Шта морамо да радимо да би Бог саслушао наше молитве за свети дух и мудрост?

◻ Како се темељно начело да молитве захтевају дела односи на нашу службу проповедања?

[Слика на 29. страни]

Молиш ли се за помоћ у обуздавању навике гледања телевизије? Тада примени темељно начело да молитве захтевају дела, тиме да искључиш телевизор