Зашто треба бити заинтересован?
’Заинтересован за шта?’ За највећу промену у историји човечанства! Једна потпуно нова, од Бога успостављена владавина ће преузети власт над Земљом (Данило 2:44). Промена владавине ће се одразити на сваког човека, сваку жену и свако дете – или на добро или на лоше. Овај ће важни преокрет наступити у оквиру нараштаја споменутог у Матеју 24:34. Зато вест о овој промени заслужује искрен и озбиљан интерес свих људи. Ни у ком случају не би било на месту рећи: „То ме не интересује.“
Кад многи нису показали интерес
Данас се не објављује по први пут јед на тако важна и хитна вест, која би требала побудити интерес оних које се позива да је чују. Већ је у данима Ноја постојало такво време. Због злог, неморалног и насилничког понашања људи који су онда живели Јехова Бог је одлучио да уништи човечанство у потопу светских размера (1. Мојсијева 6:5-7, 13). Но, пре него што је започео истребљивати безбожне људе, он је преко Ноја, проповедника правде, дао упозорење пред долазећим општим потопом и показао им како би морали поступати да би остали на животу. Иако је та вест била тако важна, људи у опште „нису ни приметили“ (Матеј 24:39; Лука 17:26, 27; 2. Петрова 2:5). Били су потпуно равнодушни – једноставно незаинтересовани. Зато су изгубили свој живот.
Сасвим слична ситуација постојала је у потпуно неморалним градовима Содоми и Гомори. Иако су становници били упозорени пред уништавањем, које им је претило због њихове велике покварености, нису слушали. Ни они нису били заинтересовани за некога ко им је ометао уобичајени ток живота. Једини изузетак био је Лот (1. Мојсијева 18:20-30; 19:1-29; Лука 17:28-30).
Дакле, становници ових градова нису радо слушали вест. Можда су били превише забринути за то што би суседи могли о њима мислити ако би показивали интерес. Могуће су се бојали и тога да би морали предузети промене у свом животу, на које нису били спремни. Очигледно су уживали у свом срамотном начину живота (Јуда 7). Ради тога нису до дана свог уништења гајили никакве бојазни, нити су схватили шта им је предстојало.
Они који у Исусовим данима нису показивали никакав интерес
Кад се Исус Христ, син Божји налазио на Земљи, послао је своје следбенике да би обзнанили добру вест о Божјој небеској владавини (Матеј 10:7). Чак је своје ученике поучио како би ову необичну и важну вест требали разложити у свакој кући и како би требали поступати ако укућани не би показали прави интерес. Чујмо шта је Исус код овог школовања рекао својим ученицима: „При уласку у кућу поздравите укућана; и ако кућа буде достојна, нека дође на њу мир који јој ви желите, а не буде ли достојна, нека се ваш мир врати к вама. Тамо где вас не приме и не саслушају ваше речи, по изласку из те куће или тога града отресите прашину са својих ногу“ (Матеј 20:12-14, НС).
Запази, Исус је упутио своје ученике да „отресу прашину са својих ногу“ приликом напуштања куће или града где су наишли на потпуну незаинтересованост за Божје Царство. Шта је ово упутство требало да значи? Отресање прашине с ногу показивало је да се не сноси одговорност за последице с којима је становник који није показао интерес за Божју вест требао рачунати. Исус је тиме желео да каже да би његови следбеници требали опет мирољубиво отићи и ону кућу или онај град препустити Божјој пресуди.
Покажи интерес — то значи твој живот!
Занимљиво је да је Исус упоредио реакцију на вест у нашим данима с реакцијом људи у данима Ноја и Содоме и Гоморе (Матеј 24:37-39; Лука 17:26-30). Неморал и насиље били су надалеко раширени, како у данима Ноја тако и у данима Лота. Праведног Лота је мучило и тиштило посматрање безакоња и јако лошег понашања становника Содоме и Гоморе (2. Петрова 2:6-8).
Кад је Исус говорио о данима Ноја и Лота, у ствари није обратио пажњу на неморал и насиље оног времена, него штавише, на свакодневне ствари – једење, пијење, женидбу, удају, куповање, продавање, грађење и сађење. Показао је да многи неће реаговати на објављивање добре вести о Божјем Царству, јер ће бити превише запослени свакодневним стварима живота и зато неће показивати интерес за Јеховине намере. Али, код ове вести ради се о животу или смрти. Не послушати је, могло би нас много стајати. На њу се не обазирати или не показати за њу интерес, стварно је тежак грех. (Упореди Матеј 6:31, 32).
Колико тежак? Исус је рекао: „На Судњи дан ликше ће бити Содоми и Гомори него оном граду“, у ком нису слушали или показали интерес (Матеј 10:15, СТ). Чак неко ко је неморалан и насилан може, ако покаже интерес, слуша и верује вести, изменити своју личност и у Јеховиним очима наћи милост, тако да испуњава предуслове за поданика Царства, како то показује пример хришћана у Коринту (1. Коринћанима 6:9-11).
Исус Христ је у свим својим разговорима позивао своје ученике да слушају важну вест о Божјем Царству, да јој поклоне пажњу и покажу интерес. Да би побудио пажњу оних с којима је разговарао, опомињао их је: „Гледајте дакле како слушате“. „Ко има уши да чује нека чује.“ „Послушајте мене сви, и разумијте.“ „Слушајте и разумијте“ (Лука 8:18; Марко 4:9; 7:14; Матеј 15:10).
Зато, ако ти идући пут сведочи Јеховин сведок, биће то за твоје добро ако му кажеш: „Уђите унутра, то ме интересује.“