Објављивање добре вести у новозеландском ”полинезијском граду“

”НАЈВЕЋИ полинезијски град на свету.“ Тако је названа метропола Новог Зеланда, Окланд. Зашто? Не само зато што је дом новозеланђанских Полинежана, Маора, већ и зато што десетине хиљада других Полинежана живе ту. У протеклим годинама они су емигрирали са Западне Самое, Кукових острва, острва Тонге, Ниуе и других пацифичких острва. Заиста, данас на Новом Зеланду живи више Маора са Кукових острва него што их има на целом том острвљу! Исто тако, ниуеански становници Окланда бројчано знатно премашују оне на Ниуеу!

Иако су ти пацифички острвљани прешли у Окланд првенствено из економских разлога, ипак су имали и друге потребе којим је требало удовољити. Једна од важних потреба за тај народ који у суштини воли Библију била је и њихова духовна потреба (Матеј 5:3). Увидевши то, Јеховини сведоци у Новом Зеланду су уложили знатан напор да објаве ’добру вест о краљевству‘ тим острвљанима (Матеј 24:14). Шта је учињено у том погледу и како су острвљани реаговали?

Самоанци напредују

Објашњење мисионара у Самои говори нам нешто о гледишту острвљана на духовне ствари. ”Кад неког сретнете први пут на Новом Зеланду, обичај је да се интересујете за његово световно занимање“, објашњава он. ”На Самои се прво питање обично односи на нечију религиозну припадност.“ Зато не изненађује што две скупштине самоанског говорног подручја у Окланду расту много бржим темпом од просечне скупштине на Новом Зеланду.

Прва самоанска скупштина у Окланду основана је 1977. Захваљујући од Бога датом порасту, друга је оформљена после седам година. (Упореди 1. Коринћанима 3:6.) У те две скупштине налази се укупно 154 овјавитеља Краљевства, од којих је 12 активно у пуновременој служби. Недељом, библијским састанцима који се одржавају у Краљевској дворани, просечно присуствује више од 275 особа.

Самоанска браћа и сестре озбиљно схватају своју веру, што се огледа у ревности и одлучности којом извршавају своје проповедање Краљевства и стварање ученика (Матеј 28:19, 20). То се може уочити из следећег искуства самоанске сестре:

У служби од куће до куће сестра је срела жену која је окарактерисала све религије као лицемерне и залупила вратима. Запањена и заплашена, сестра се питала шта да учини. ’Не могу је оставити у уверењу да су Јеховини сведоци лицемери‘, размишљала је. Зато је одлучила оставити поруку. ”Укратко сам јој објаснила библијски темељ свог деловања и замолила да ми поклони мало времена како бих јој објаснила наду коју пружа Библија. Такође сам уписала и свој телефонски број.“

Затим је сестра наставила своју службу, посећујући друге домове. Кад је стигла до четврте куће низ улицу, била јој је уручена телефонска порука да се врати до жене која јој је раније љутито залупила вратима. ”Жена се извинила због своје првобитне реакције“, прича сестра, ”и показала цењење за поруку коју сам јој оставила. Уследила је плодна расправа и успостављен је библијски студиј на дому.“

Такође дира срце показивање самопожртвовног мисионарског духа од стране неких самоанских Сведока. Један брат и његова породица преселили су се 1981. из Окланда у Велингтон да би помогли малој групи која је тамо деловала међу становницима самоанског порекла. Од свега 11 објавитеља Краљевства у то време, развила се скупштина са 47 објавитеља. ”Награде су далеко надмашиле жртве“, рекао је брат. Недавно су он и његова породица одговорили на ’позив Македонца‘ и преселили се назад у Западну Самоу (Дела 16:9, 10). Други су се такође вратили на пређашња места боравка и прихватили мисионарску, бетелску или службу као специјални пионири.

Ниуеански одговор

Дело проповедања такође је напредовало међу Ниуеанцима у Окланду. Путујући надгледник извештава: ”У служби од куће до куће уобичајено је позивање у кућу. Породична Библија је обично при руци и сматра се да је нормално разговарати о њој.“

У Окланду сада постоји врло активна ниуеанска скупштина. Током прошлогодишње посете путујућег надгледника, 76 с њом повезаних објавитеља Краљевства било је у стању да изрази добродошлицу 127 особа на јавном библијском предавању одржаном у недељу. Међу браћом и сестрама влада диван дух.

”Посета је сматрана посебном недељом охрабрења за све“, примећује путујући надгледник. ”Свака вечера је ствар скупштине. А то су прилике за послуживање ниуеанских посластица, као што су такихи (јело од папаје, тароса [природни или слатки кромпири] и хлебовима од банана), питако (хлеб начињен од тароса, банана и тапиоке) и пуну пови (конзервисана усољена говедина), за коју се понекад из шале каже да је то за острвљане говеђи одрезак.“

Публикације на полинезијском језику

Да би задовољило духовне потребе полинезијског становништва у Окланду и другде, Друштво Кула стражара припремило је издавање бројних библијских публикација на полинезијским језицима. На пример, на раротонги, маорском језику са Кукових острва, Кула стражара се објављује полумесечно. Месечна ниуеанска Кула стражара је такође добро прихваћена. Тираж раротонганских и ниуеанских издања Куле стражаре сада је око 1 000 примерака на сваком од тих језика, а сада је у оптицају у Новом Зеланду око 900 примерака самоанског издања.

Даље, уз Кулу стражару, доступне су на разним полинезијским језицима и бројне књиге и брошуре. Књига Истина која води до вечног живота, објављена на ниуеанском 1989, прва је публикација на том језику која омогућује разумевање темељних библијских учења. Посебно делотворна на маорском (раротонга) подручју са Кукових острва је књига Ти можеш заувек да живиш у Рају на Земљи на том језику. Практично сви библијски студији на дому вођени су помоћу те књиге. ”Потврда да је она била успешна помоћ“, извештава један старешина, ”је спремност са којом су они који су проучавали почели присуствовати скупштинским састанцима.“

Као додатак њиховом уобичајеном распачавању тих публикација од куће до куће, Јеховин народ је поделио много литературе у облику, да га тако назовемо, сведочења на бувљим пијацама. Због експлозије полинезијске популације у Окланду су последњих година никле велике пијаце са привременим тезгама специјализованим за прехрамбене и занатске производе пацифичких острва. Ништа мање него 25 000 људи може доћи на такву пијацу суботом ујутро. Мудро користећи ту прилику, Сведоци одлазе на те пијаце и са власницима шатора и купцима разговарају о Божјем Краљевству.

Кроз своју службу Јеховини сведоци били су у стању да посеју обилно семе Краљевства и поделе велику количину библијске литературе полинезијском народу. Подружница Друштва Кула стражара извештава да је током службене 1990. године 23 928 примерака литературе на полинезијском језику отпремљено из штампарије.

Радовање за једним духовним столом

Свесни својих духовних потреба, полинезијски Сведоци дају велику предност присуствовању недељним хришћанским састанцима у Краљевским дворанама, као и њиховим покрајинским и обласним конгресима (Јеврејима 10:23-25). На Обласном конгресу ”Божанска правда“ одржаном у Окланду децембра 1988, одржан је посебан програм на самоанском, ниуеанском и маорском са Кукових острва. Врхунац самоанског програма била је дуго препричавана и одушевљавајућа библијска драма. Окландски, ниуеански и Сведоци са Кукових острва показали су своју хришћанску гостољубивост послуживши као сусретљиви домаћини посетиоцима са њихових острва на којима су рођени. Конгрес се показао као прилика за гозбу и радовање за Јеховиним духовним столом. На конгресу ”Чист језик“ у Окланду 1990. предавањима на самоанском присуствовале су 503 особе.

Позитивна реакција на вест Краљевства је јасан доказ да је народ са јужнопацифичких полинезијских острва ’чекао на Јеховин закон‘. (Упореди Исаија 42:4, 12.) Заузврат, они радосно учествују у објављивању добре вести у новозеландском ”полинезијском граду“.