Изазов проповедања у једној од највећих лука света

РОТЕРДАМ, смештен на месту где Рајна, најпрометнија европска река, утиче у Северно море, ужива глас једне од највећих морских лука света. Са неких 500 поморских линија које се стичу у ову луку, Ротердам има директне везе са више од 800 одредишта широм света. То је заиста међународна лука.

Међутим, ова 650 година стара холандска лука више је од раскршћа поморских линија. То је такође место састајања људи. Бујица морнара пристиже сваког дана и сваке ноћи из свих делова света. Ти поморци нису избегли пажњи Јеховиних сведока у Холандији. Попут Сведока на другим местима, они такође траже начине да проповедају најбољу вест на свету — да ће Божје Краљевство ускоро претворити Земљу у Рај — људима свих врста, укључујући морнаре (Данијел 2:44; Лука 23:43; 1. Тимотеју 4:10).

’Обрнути мисионарски задатак‘

Пре неколико година, Watch Tower Society у Холандији замолило је шест пуновремених проповедника, или пионира, да раде од брода до брода по целој луци Ротердама. Пионири су спремно прихватили ту прилику. Од лучких власти су прикупили податке, разгледали су луке и ускоро увидели да имају изазован задатак.

„То је попут обрнутог мисионарског задатка“, каже Минард, који координира проповедање у луци. Шта он тиме мисли? „Мисионари обично предузимају дуго путовање да би стигли до људи, али у нашем случају људи предузимају дуго путовање да дођу до нас.“ И додаје: „Наше подручје проповедања вероватно је толико међународно да више не може бити.“ Годишњак Rotterdam Europoort за 1985. навео је да је у 1983., када су пионири започели то посебно дело, лука Ротердам примила 30 820 прекоокеанских бродова из 71 различите земље. То је заиста међународно!

Прикладно је да и „лучки мисионари“ — како су морнари ускоро почели звати пионире — одражавају међународни тон. Герт, Петар и његова супруга, Карин, су Холанђани; Даниел и Минард долазе из Индонезије; а Соломон је Етиопљанин. Њихови европски, азијски и афрички корени уклањају осам језичних баријера, али да би били успешни у том делу, морали су се борити и са другим препрекама.

„Бициклистичка црква“

„Не можете једноставно шетати кејом, попети се уз мостић и укрцати се на брод“, каже 32-годишњи Петар, бивши морнар. „Потребне су вам дозволе за одређена подручја.“ То значи дозволе за улазак на кеј и укрцавање на бродове. „Било је доста посла са бирократијом“, присећа се Петар, „али након што смо добили осам дозвола, комплетно са нашим фотографијама и службеним жиговима, коначно смо били спремни за полазак.“ Поделили су 37 километара лучких кејова на три дела, а за сваки део бринула су два пионира.

Ипак, како излазите на крај са мноштвом језика које говоре морнари из тако много земаља? Иако су се пионири опскрбили библијском литературом на 30 језика и понели колико су више могли на својим бициклима, изгледало је као да им никад није довољно. „Никад са сигурношћу не знате који ће вам језици требати“, с осмехом прича 30-годишњи Соломон. „Често се догоди да морнари желе књиге баш на оном језику који нисте понели, а затим вам кажу да њихов брод одлази за три сата или слично томе.“ Не желећи да разочара морнаре, један од пионира брзо одлази, узима одговарајуће књиге, жури натраг и предаје их нестрпљивим морнарима. „Када се појавио исти проблем док смо проповедали у деловима луке који су удаљени три сата вожње на бициклу“, каже Петар, „било је очигледно да је проблем требало решавати на други начин.“

Једног дана су неки Сведоци који живе на том подручју изненадили пионире са две приколице које се могу спојити на бицикл, свака величине корита за прање веша. Пионири су напунили приколице литературом на свим доступним језицима, прикачили их за своје бицикле и кренули за луку. Ускоро су приколице постале свакидашњи призор. „Постале су наш знак препознавања“, каже један од пионира. „Кад вратар види да долазимо, отвара врата, махне нам да можемо проћи и викне: ’Долази бициклистичка црква!‘“ У другим приликама, кад стражар види да долази „бициклистичка црква“, он отвара врата и довикује: „Два пољска и један кинески!“ Такве корисне информације омогућују пионирима да се укрцају са литературом на одговарајућим језицима. Али, морају доћи и у одговарајуће време. Зашто?

Правовремене посете с правовременом поруком

Пионири могу говорити с посадом само за време њихове јутарње и поподневне паузе за кафу или за време ручка. Међутим, кувари имају различито радно време, док се капетан и други официри могу наћи преко целог дана. Осим тога, пионири су сазнали да се британски бродови усидрени у Ротердаму равнају према британском времену (један сат разлике од холандског времена), тако да њихова посада иде у трпезарију када се небританске посаде враћају на рад. Лучком пиониру је очигледно неопоходно потребан тачан сат.

Али, да ли су морнари спремни да употребе своје паузе за библијске разговоре? „По правилу су отворени за поруку Краљевства“, каже 31-годишњи Герт. „Можда је то зато што непосредно виде неуспех људских владавина.“ На пример, неки морнари су рекли Герту да се гомиле жита које су истоварили за изгладнеле Етиопљане још увек налазе на доковима месецима након што би они поново дошли, а тада је жито већ иструлело и препуно је пацова. Није чудо што су многи морнари изгубили наду у политичаре“, примећује Герт. „Зато им се свиђа библијско обећање о једној владавини за цело човечанство.“

Петар се слаже. „Један немачки капетан је рекао да би ме пре десет година његова посада испратила с брода, али је данашња промењена светска ситуација повећала њихово занимање за правовремену библијску поруку.“ Један кувар са кореанског брода прича да је за време рата између Ирана и Ирака супертанкер на којем је радио био погођен ракетом и да се брод запалио у Персијском заливу. Он се заклео да ће, ако остане жив, тражити Бога. Преживео је. Када су се пионири касније сусрели с њим у Ротердаму, желео је сву литературу на кореанском коју су му могли донети.

Већина бродова остаје у луци по неколико дана. То омогућава пионирима да се поново врате два, три или више пута да наставе своје библијске разговоре након радног времена. Ипак, када неки брод има проблема с мотором, може остати усидрен и три седмице. „То је лоше за компанију“, примећује један насмешени пионир, „али је добро за наше дело.“ Тада пионири, осим што настављају библијске разговоре, врше припреме за приказивање једног од програма̂ Друштва с дијапозитивима, „Библија — књига за овај нараштај“, у трпезарији. Неки морнари дођу и на састанке многих језичних група Јеховиних сведока у Ротердаму. То траје док се мотор не поправи. Онда се Библије морају затворити. Дебела ужад се одвезује и брод нестаје из луке — али не из мисли пионира.

Охрабрујуће морнарске приче

Помоћу спискова у новинама или јавног компјутерског система лучке управе, лучки пионири прате доласке и одласке бродова које су посетили. Чим неки од њих поново дође, пионири нестрпљиво посећују морнаре да установе шта се догодило од последње посете. Какве само охрабрујуће приче причају морнари!

Један морнар је уручио примерке књиге Ти можеш заувек да живиш у Рају на Земљи својим колегама на броду након што је његов брод испловио на море, а шесторо њих имали су библијски студиј. Такође је снимио на касету поглавље о породичном животу и пустио је у трпезарији на корист целе посаде. На палуби другог брода, један морнар који је посетио Краљевску дворану у оближњој луци Антверпену ставио је на зид трпезарије заставу са речима „Краљевска дворана Јеховиних сведока“ исписаним великим словима. Затим је позвао чланове посаде да уђу унутра где је одржао библијски састанак. Пре него што је скинуо заставу, позвао је посаду на следећи састанак. Следеће седмице, застава и посада опет су били ту.

Пионири су такође установили да неки морнари никада не распремају своје књиге. „Када смо ушли у кабину Изака, западноафричког официра за радио везе, било је тешко пронаћи столицу“, прича Минард. „Свуда су били часописи, књиге и конкорданце Друштва — и то отворени.“ Изак је имао и припремљен попис библијских питања, јер је очекивао накнадну посету пионира.

Ипак, неки поморци не чекају да их пионири посете. Једне ноћи Гертов телефон је зазвонио након што је он отишао на спавање.

„Ко би то могао бити?“ гунђао је Герт док је пипкајући тражио слушалицу.

„Здраво, твој пријатељ на телефону!“ зачуо се радостан глас.

Герт се покушао присетити ко би то могао бити.

„Твој пријатељ с брода“, поновио је глас.

„Сада је три сата ујутро!“ рекао је Герт.

„Да, али ти си ми рекао да те назовем чим мој брод опет стигне у Ротердам. Па, ја сам ту!“ Герт је ускоро био на путу да се састане с тим пријатељем који је био заинтересован за Божју реч.

„Баци хлеб поврх воде“

Цењење за библијску литературу изражено је и у писмима морнара пионирима. Следе неки делови:

’Почео сам читати књигу Ти можеш заувек да живиш у Рају на Земљи... Сада разумем многе ствари које пре нисам разумео. Надам се да ће се наш брод вратити у Ротердам‘ (Анђело).

’Прочитала сам књигу и шаљем вам питања да ми одговорите у својим писмима‘ (Алберта).

’Сада сваки дан читам Библију. Драго ми је што сам ваш пријатељ. То што сам пронашао пријатеље који ме приближавају к Богу најбоља је ствар која ми се догодила у животу‘ (Ники).

Таква срдачна писма подсећају пионире на оно што Библија каже у Проповеднику 11:1: „Баци хлеб свој на површину воде, јер ћеш га с временом опет наћи.“ Они се посебно радују кад сазнају да су неки поморци заузели став за Јехову.

На пример, пољски морнар Станислав био је дирнут оним што је сазанао из књига Друштва. Брзо је набавио малу библиотеку библијске литературе и, док је био на мору, проучио је сваки њен део. „Када смо поново добили вести од њега“, каже Минард, „писао је да се крстио.“

Фокерт, капетан на речном броду, први пут је чуо поруку Краљевства у Ротердаму. Свака два месеца био је поново недељу дана у луци, где је проучавао Библију седам узастопних дана. Затим су му пионири, пре него што је отишао на још једно двомесечно путовање, предали попис адреса Краљевских дворана дуж његове линије пловидбе. Фокерт је посећивао дворане, те је био дирнут срдачном добородошлицом која му је изражена. Тај капетан се ускоро крстио и данас ревно служи Јехови.

Мајк, официр Британске морнарице, раније је долазио у контакт са Сведоцима, те је проучавао Библију док је био на мору. Једном приликом, док је фрегата на којој је радио била усидрена у Ротердаму, узео је свој монтажни бицикл и дошао у Краљевску дворану. Импресионирала га је љубав и јединство које је видео, па је рекао пријатељима да је одлучио да напусти свој посао. Иако му је требало само још четири године до прилично велике пензије, чврсто се држао своје одлуке и касније се крстио.

Минард каже: „Горљивост Мајка, Станислава, Фокерта и других да служе Јехови подстиче нас да наставимо да претражујемо луку због морнара попут њих.“

Можеш ли имати учешћа?

Осврћући се на готово деценију проповедања у једној од највећих лука света, шест „лучких мисионара“ срдачно се слажу — задатак је био изазован али награђујућ. „Након сваког дана проповедања“, сажима Минард, „возили смо се кући бициклима с осећајем да су неки од тих морнара чекали нашу посету.“

Има ли можда морнара који чекају посету у некој луци у твом подручју? Можда старешине у твојој скупштини могу учинити припреме како би могао имати учешћа у том изазовном али награђујућем делу.

[Оквир на 20. страни]

ДОСТИЋИ ПОДРУЧЈА ГДЕ ЈЕ ДЕЛО ЗАБРАЊЕНО

У једној од протеклих година, више од 2 500 бродова из земаља у којима су активности Јеховиних сведока забрањене пристало је у Ротердаму. Лучки пионири увидели су да је то прилика да достигну та подручја библијском поруком.

На једном од првих азијских бродова које су посетили, пионири су разделили целу залиху од 23 књиге, остављајући неке чланове посаде узрујане зато што нису добили свој примерак. Један младић који је радио у бродској кухињи на другом азијском броду био је опрезнији. Када је од пионира добио књигу, вратио ју је умотану у папир на коме је написана његова адреса. Пионир је схватио о чему се ради. Било је сувише ризично да младић понесе књигу са собом. Пионир ју је истог дана послао на Далеки исток поштом.

На палубу једног брода из Африке дошао је морнар са пописом књига које су желели Сведоци из његове земље. Од тада, сваки пут када се морнар враћа кући, његов кофер је пун литературе. Морнар из друге афричке земље био је јако разочаран када му је пионир с којим је проучавао могао понудити само три примерка књиге Породични живот учинити срећним. „То није ништа!“ узвикнуо је морнар, очајно гестикулирајући. „Браћи требају 1 000 комада!“ Због његове властите безбедности, пионири су га наговорили да сваки пут узме само 20 примерака.

Можда је најдирљивије било када су пионири сазнали да долази брод из једне земље у којој су Сведоци прогоњени због својих уверења, а многи су изгубили посао и имовину. Када су сазнали да је стјуард на палуби брода Сведок, назвали су капетана и питали за дозволу да његовим бродом пошаљу помоћ. Капетан се сложио, тако да су два дана касније две велике вреће одеће, обуће и других добара биле на путу до Сведока у тој земљи.

[Оквир на 21. страни]

ПРОПОВЕДАЊЕ ОД БРОДА ДО БРОДА — ГЛЕДИШТЕ ЈЕДНЕ ЖЕНЕ

„У почетку сам се устезала да се придружим Петру“, присећа се Карин, једина жена међу пионирима, „јер сам чула приче да су морнари често груби и пијани. Међутим, установила сам да је већина уљудна. Често би морнар, након што чује да смо брачни пар, извадио слику своје жене и деце и почео чаврљати о својој породици. Тако смо оставили многе примерке књиге Породични живот учинити срећним.“

Посећивање бродова као супруг и супруга такође олакшава контактирање са супругама чланова посаде и другим женама које понекад раде као медицинске сестре. „Обично су суздржане према странцима“, каже Карин, „али кад угледају мене, склоније су да се укључе у разговор.“

Шта је био највећи изазов у њеном задатку? „Лестве од ужета“, одговара Карин. „Мрзела сам те лабаве ствари.“ Да ли је савладала свој страх? „Да. Једном кад сам се сустезала да се попнем уз једне, група морнара из Парагваја је посматрала и викала: ’Успећеш. Само се уздај у Бога.‘ Наравно“, смејући се каже Карин, „након те примедбе, нисам имала избора него да се попнем.“ Њен супруг који јој се диви каже: „Четири године касније и након многих лестви, сада се по њима пење попут неког морнара.“

Карин и њен супруг, Петар, похађали су 89. разред Библијске школе Гилеад Друштва Кула стражара у Сједињеним Америчким Државама. На свој нови задатак у Еквадор, земљу с луком, кренули су 28. септембра 1990. Тамо ће се сигурно осећати као код куће.

[Оквир на 22. страни]

ЈЕСИ ЛИ МОРНАР?

Желиш ли присуствовати састанку Јеховиних сведока на енглеском језику док је твој брод усидрен у једној од већих светских лука? Онда имај при руци следећи попис тренутних адреса Краљевских дворана са временом одржавања састанка:

Hamburg, Schellingstr. 7-9; субота, 16.00; телефон: 040-4208413

Hong Kong, 26 Leighton Road; недеља, 9.00; телефон: 5774159

Marseilles, 5 Bis, rue Antoine Maille; недеља, 10:00; телефон: 91 79 27 89

Napoli, Castel Valturno (40 km северно од Напуља), Via Napoli, угао Via Salerno, Parco Campania; недеља, 14.45; телефон: 081/5097292

New York, 512 W. 20 Street; недеља, 10.00; телефон: 212-627-2873

Rotterdam, Putsestraat 20; недеља, 10.00; телефон: 010-41 65 653.

Tokyo, 5-5-8 Mita, Minato-ky; недеља, 16.00; телефон: 03-3453-0404

Vancouver, 1526 Robson Street; недеља, 10.00; телефон: 604-689-9796