Павле против Платона о ускрсењу

АПОСТОЛ Павле је писао о ускрсењу у 1. Коринћанима 15:35-58 и 2. Коринћанима 5:1-10. Да ли је при томе следио идеје које су о бесмртној души имали Платон и грчки филозофи, или је био у складу с науком Исуса и осталог дела Писама?

Одговор пружа брошура Immortality of the Soul or Resurrection of the Indivudal: St. Paul’s View with Special Reference to Plato (Бесмртност душе или ускрсење појединца: Гледиште св. Павла, с посебним освртом на Платона), написана 1974. и потврђена од надбискупа Грчке православне цркве Северне и Јужне Америке. Након разматрања природе ускрсења у горе споменутим библијским цитатима и хеленистичких утицаја тадашњег доба, аутор долази до следећег закључка:

„Платон научава да душа наставља бескрајно и вечно да постоји. Душа је за Платона одвојена од тела и наследно бесмртна... Св. Павле нити суштински научава такво гледиште, нити уопште тврди да то чини...

Апостол Павле није заокупљен бесмртношћу психе или духа као одвојених и различитих делова, већ ускрсењем потпуног састављеног душевно-духовног тела човека, као последицом Христовог ускрсења. Павлово схватање тела ускрсења нема ничег заједничког с поновним оживљавањем мртвих тела из гроба.

Његово схватање тела ускрсења може се боље изразити као трансформација, поновно стварање, и поновна изградња јединке читавог човека, исте особе, личности, психосоматског организма, правог психофизичког појединца, што се збива Божјом силом. Наше будуће ускрсење се неће догодити као нешто што природно поседујемо, него као краљевски Божји дар.“

Да, бесмртност није наследни посед ниједног човека. Уместо тога, то је драгоцени и великодушни дар од Јехове кроз нашег Господа Исуса Христа онима који сачињавају помазану хришћанску скупштину (1. Коринћанима 15:20, 57; Филипљанима 3:14).

[Слика на 9. страни]

Грчки филозоф Платон

[Извор]

Фотографија Ватиканског музеја