Месија — реална нада?
Назвао се Мојсије. Ипак, његово право име заборављено је у историји. У петом веку н. е., путовао је по целом острву Криту, уверавајући тамошње Јевреје да је месија кога су чекали. Рекао им је да ће ускоро завршити њихово тлачење, изгнанство и заробљеништво. Они су веровали. Кад је дошао њихов дан ослобођења, Јевреји су пратили „Мојсија“ до рта с кога се пружа поглед на Средоземно море. Рекао им је да само треба да се баце у море и оно ће се раздвојити пред њима. Многи су послушали, скачући у море које се није раздвојило. Веома много их се утопило; неке су спасли морнари и рибари. Међутим, Мојсије се нигде није могао наћи. Тај месија је нестао.
ШТА је месија? У мисли могу доћи речи „спаситељ“, „избавитељ“ и „вођа“. Многи мисле да је месија особа која у своје следбенике удахњује наду и оданост, обећавајући да ће их из тлачења одвести у слободу. Будући да је људска историја у великој мери историја тлачења, не изненађује што се током векова појавило више таквих месија. (Упореди Проповедник 8:9.) Али, попут самозваног Мојсија са Крита, те су месије много чешће своје следбенике доводиле до разочарења и несреће него до ослобођења.
„Ово је Краљ Месија!“ Тако је цењени рабин Акива бен Јосеф године 132. н. е. назвао Шимона Бар Кохбу. Бар Кохба је био моћан човек који је заповедао снажном војском. Многи су Јевреји мислили да је то коначно човек који ће окончати њихово дуго тлачење од руку римске светске силе. Бар Кохба није успео; стотине хиљада његових земљака тај неуспех је платило својим животима.
У 12. веку појавио се још један јеврејски месија, овај пут у Јемену. Кад је калиф, или владар, од њега тражио знак његовог месијанства, тај месија је предложио да му калиф одруби главу и да његово брзо ускрсење послужи као знак. Калиф се сложио с планом — и то је био крај јеменског месије. У том истом веку, човек по имену Давид Алрој говорио је Јеврејима на Средњем истоку да се припреме да га на крилима анђела следе натраг у Свету земљу. Многи су веровали да је он месија. Јевреји из Багдада стрпљиво су чекали на својим крововима, блажено занемарујући лопове који су пљачкали њихову имовину.
Сабатај Цеви (Sabbataj Zevi) се у 17. веку појавио из Смирне. Он је своје месијанство објављивао Јеврејима широм Европе. Слушали су га и хришћани. Цеви је својим следбеницима понудио ослобођење — очито тако што им је дозволио да чине грех без ограничења. Његови најближи следбеници вршили су оргије, нудизам, блуд и инцест, затим су се кажњавали тако што су се шибали, ваљали голи по снегу и закопавали у хладну земљу до врата. Кад је отпутовао у Турску, Цеви је ухваћен и речено му је да се мора или обратити на Ислам или умрети. Обратио се. Многи његови поклоници били су убијени. Ипак, у наредна два века неки су Цевија још увек називали месијом.
И назовихришћанство је имало учешћа у стварању месија̂. Човек по имену Танелм у 12. веку је створио војску присталица и доминирао је градом Антверпеном. Тај се месија називао богом; чак је продавао воду у којој се купао да је следбеници пију као сакрамент! Још један „хришћански“ месија био је Томас Минцер из Немачке 16. века. Он је водио устанак против месних цивилних власти, говорећи својим следбеницима да је то битка Хармагедон. Обећао је да ће непријатељске топовске кугле ухватити у своје рукаве. Уместо тога, његови људи били су масакрирани, а Минцеру је одрубљена глава. Током векова су се у назовихришћанству појавиле и многе друге такве месије.
И друге религије имају своје месијанске фигуре. Ислам указује на Мухамеда, или исправно вођеног, који ће успоставити век правде. У хиндуизму су неки тврдили да су аватари, или инкарнације, различитих богова. И, као што наводи The New Encyclopædia Britannica, „чак је и немесијанска религија као што је будизам произвела веровање, међу групама Махајана, у будућег Буду Маитреја који ће сићи са свог небеског боравишта и верне довести у рај“.
Месије 20. века
Потреба за истинским месијом у нашем веку постала је хитнија него икад; зато не изненађује што су многи присвајали ту титулу. У афричком Конгу из 1920-их, 30-их и 40-их, Симон Кимбангу и његов наследник Андре „Исус“ Матсуа поздрављани су као месије. Они су умрли, али њихови следбеници још увек очекују да се врате и успоставе афрички миленијум.
У овом веку су се у Новој Гвинеји и Меланезији појавили и „карго-култови“. Чланови очекују да стигне брод или авион којим управља месији сличан бели човек који ће их обогатити и успоставити век среће кад ће чак и мртви устати.
И индустријализоване нације имају своје месије. Неки су религиозне вође, као што је Сун Мјунг Мун који се сам прогласио наследником Исуса Христа и који тежи да прочисти свет помоћу уједињене породице својих поклоника. И политичке вође покушале су да присвоје месијански статус, од којих је Адолф Хитлер био најужаснији пример овог века са својим грандиозним говором о Хиљадугодишњем Рајху.
И политичке филозофије и организације на исти су начин постигле месијански статус. На пример, The Encyclopedia Americana примећује да марксистичко-лењинистичка политичка теорија има месијанске призвуке. Чини се да је и организација Уједињених нација, широко поздрављена као једина нада за светски мир, у мислима многих постала нека врста замене за месију.
Реална нада?
Овај сажетак сасвим јасно показује да је историја месијанских покрета у великој мери историја обмане, уништених нада и снова усмерених у погрешном правцу. Зато не изненађује што су данас многи постали цинични у вези с надом у месију.
Ипак, пре него што потпуно одбацимо месијанску наду, најпре би требало да сазнамо одакле она долази. У ствари, „месија“ је библијска реч. Хебрејска реч је mashíach, или „помазаник“. У библијска времена, краљеви и свештеници понекад су били постављени на своје положаје церемонијом помазања, у којој се на главу изливало миомирисно уље. Зато се израз mashíach исправно примењивао на њих. Било је и људи који су били помазани, или постављени на посебан положај, без церемоније помазања. Мојсије је у Јеврејима 11:24-26 назван ’Христ‘, или ’помазаник‘, зато што је био изабран као Божји пророк и представник.
Та дефиниција месије као „помазаника“ разликује библијске месије од лажних месија које смо размотрили. Библијске месије нису биле самозване; нити их је изабрала маса следбеника која их је обожавала. Не, њихово постављање потицало је одозго, од самог Јехове Бога.
Иако Библија говори о многим месијама, она уздиже једног далеко изнад осталих (Псалам 45:7). Тај Месија је централна фигура у библијском пророчанству, кључ за испуњење најузбудљивијих обећања Библије. А тај се Месија заиста озбиљно прихвата решавања проблема с којима се данас суочавамо.
Спаситељ човечанства
Библијски Месија бави се проблемима човечанства идући до корена тих проблема. Кад су се наши прародитељи, Адам и Ева, на подстицај бунтовног духовног створења Сатане побунили против Створитеља, они су себи у ствари присвајали неопозиво право владања. Желели су да буду они који ће одлучивати шта је исправно а шта погрешно. Тиме су иступили из Јеховине заштитничке владавине пуне љубави и гурнули људску породицу у хаос и беду владања самим собом, несавршености и смрти (Римљанима 5:12).
Зато је Јехова Бог с пуно љубави изабрао управо тај тамни тренутак људске историје да целом човечанству пружи трачак наде. Објављујући казну над људским бунтовницима, Бог је прорекао да ће њихово потомство имати ослободиоца. Означен као „семе“, тај ће Спаситељ доћи да поништи страшно дело које је Сатана учинио у Едену; Семе ће згњечити главу тој „змији“, Сатани, уништавајући га из постојања (Постање 3:14, 15).
Јевреји су од древних времена то пророчанство сматрали месијанским. Многи Таргуми, јеврејске парафразе Светих писама који су се обично користили у првом веку, објаснили су да ће се то пророчанство испунити „у време Краља Месије“.
Зато не изненађује што су мужеви вере од самог почетка с узбуђењем прихватили то обећање о долазећем Семену, или Спаситељу. Замисли само како се Аврахам осећао кад му је Јехова рекао да Семе треба да дође преко његове лозе и да ће се „сви народи земље“ — не само његови потомци — „благословити“ помоћу тог Семена (Постање 22:17, 18).
Месија и владавина
Каснија пророчанства повезала су ту наду с изгледом на добру владавину. У Постању 49:10, Аврахамовом праунуку Јуди је речено: „Скиптар се неће одвојити од Јуде, ни палица заповести од ногу његових, док не дође одмор, [„Шило“, New World Translation], и народи му се не покоре.“ Очигледно је тај „Шило“ требало да влада — и владаће не само Јеврејима него и ’народима‘. (Упореди Данијел 7:13, 14.) Стари су Јевреји Шило поистоветили с Месијом; у ствари, неки од јеврејских Таргума једноставно су заменили реч „Шило“ са „Месија“ или „краљ Месија“.
Како је светло надахнутог пророчанства наставило да светли, било је откривено више тога у вези с владањем тог Месије (Пословице 4:18). У 2. Самуеловој 7:12-16, краљу Давиду, потомку Јуде, речено је да ће Семе доћи из његове лозе. Надаље, то је семе требало да буде необичан Краљ. Његово престоље, или владање, трајаће вечно! Исаија 9:6, 7 подупире ту чињеницу: „Јер се роди дете, син се нама даде, и власт [„владавина“ King James Version] ће да буде на рамену његовом... Повећаће краљевство, даће мир бескрајан престолу Давида и краљевству његовом; правом ће га учврстити, правдом ће га подизати од сад и довека! Ето то ће учинити ревност Господа над војскама“.
Можеш ли замислити такву владавину? Непристран, праведан владар који успоставља мир и који влада заувек. Како се то само разликује од патетичне параде лажних месија кроз историју! Далеко од тога да је обманути, самозвани вођа, библијски Месија је светски владар са свом влашћу и ауторитетом потребним да промени светске услове.
У нашем бурном времену тај изглед има дубоко значење. Човечанство никад није било у очајнијој потреби за таквом надом. Ипак, будући да се неко може лако ухватити за лажне наде, важно је да свако од нас пажљиво проучи следеће питање: Да ли је Исус из Назарета био проречени Месија како то многи верују? Следећи чланак ће размотрити то питање.
[Оквир на 6. страни]
Месија у Бруклину?
Постери, рекламни панои и неонске рекламе у Израелу недавно су објавили: „Припремите се за долазак Месије.“ Ту рекламну акцију која је коштала 400 000 долара покренули су чланови секте Лубавич, ултраортодоксне секте хасидских Јевреја. Међу 250 000 чланова групе постоји веровање да је њихов велики рабин, Менахем Мендел Шнеерсон из Бруклина (Њујорк) Месија. Зашто? Шнеерсон научава да ће Месија доћи у овом нараштају. А према часопису Newsweek, службеници секте Лубавич упорно тврде да тај 90-годишњи рабин неће умрети док не дође Месија. Секта је вековима учила да сваки нараштај ствара бар једног човека који има способности да буде Месија. Шнеерсона његови следбеници сматрају таквим човеком, а он није поставио никаквог наследника. Ипак, већина Јевреја не прихвата га као Месију, каже Newsweek. Према новинама Newsday, 96-годишњи супарнички рабин Елиезер Шах назвао га је ’лажним месијом‘.
[Слика на 7. страни]
Веровање да је Мојсије са Крита био месија многе је коштало живота